Писци и књиге IV

НОВИ ПЕСНИЦИ.

по

МИЛАН М. РАКИЋ.

Нове Песме. Београд, 1912.

Када се наши данашњи песници упореде са старијим песницима нашим, нарочито са оним из експансивних шездесетих година, види се да немају њихове снаге и замаха. Данашњи песници пишу споро и мало, са очевидним напрезањем, краткога су даха, готово би се могло рећи да су неплодни. Г. Милан Ракић је за осам година, од како је изишла прва његова збирка, написао свега до триестак песама, које су се сада појавиле у засебној збирци.

Али ако се игде може рећи да каквоћа надокнађава количину то је случај код Г. Ракића. Из његове прве збирке изишла је цела једна песничка школа, а једна песма из ове нове књиге вреди колико целе збирке песника који стихове сипају као из рукава. Када је пре десет година почео певати, Г. Ракић, —