Писци и књиге IV

нови ПЕСНИЦИ 143

једини од песника свога времена који није претрпео утицај Војислава Илића, — имао је своју одређену физиономију и у српску поезију уносио је нешто ново и више. Данас, У добу пуне своје зрелости, пошто је средио свој унутрашњи живот, и довршио се као човек, постао духовно развијен и скроз самосталан песник, он даје пуну своју меру. И та мера је врло висока.

Говорило се да јеон песник више главом но срцем, да има више културе но талента. Али шта мари ако у том сумарном уопштавању има и један део истине, и ако је код њега рефлексија одиста јача од осећања ! Ми смо у нашој поезији имали толико непамети, толико су нам додијали правноглави и незна. лички „генији“, да нам је добро дошао песник. паметан човек, човек ведре главе, јакога духа и отмене душе, Европљанин, западњак и интелектуалац. „Богодани“ таленти и разбарушени „женији“, књижевни аналфабети врло ниске врсте, досадни свирачи на једној жици, дилетанти који су се свели на вербална упражњавања, снобови без отмености и мистификатори без духа, научили су нас да волимо овога песника који је на висини модерне мисли, који има душу модерног развијеног човека, и који својим духом за седам копаља