Писци и књиге IV

НОВИ ПЕСНИЦИ 145

чено правилни и високопарно свечани а он је у исти мах и мисаони топао, и књижеван и непосредан, и речит и природан, и његова, у основу врло лична и сасвим лирска поезија у исти мах је опште човечанска пи у вишем смислу рефлексивва.

Шта је новог Г. Ракић унео у српску поезију јасно се види у његовим песмама које би се могле назвати патриотским, да ту лепу реч нису профанисали спекуланти и декла-

матори. Родољубље је некада било осећање |

које је цветало ва винским столом, у хучним

здравицама и са зборских говорница. Г. Ракић |

је модеран човек и отмен дух, и он зна да се родољубље, као и сва велика осећања, не излаже. Његово родољубље је дубоко у његовом срцу; и у пуној сагласности са његовим духом. Он има наш сувремени патриотизам без фраза, радионалан и дискретан, који је саставни део наше душе и плод наше зреле мисли. Ови ми носимо у себи крв предака,

Мученика, старих и јунака, који Умираху ћутке на страшноме кољу

Сви ми можемо рећи:

Јест, ја сам се дуго са природом хрв о Усдео сам — све се може кад се хопе Да, на ово старо и сурово дрво Накалемим најзад благородно воће.

ПИО а 118. а Теа Па Лаа а

писци И КЊИГЕ 10