Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 45

основи, Сремац није био тачан. 1889 године радикална странка је била захватила сва села, нарочито у Западној Србијп, где Сремац ставља радњу своје приповетке; од осамдесетих година, она је имала већину у тим крајевима, и то већ радикално село рудничко било је „затровано“ пре но што је Сретен у њ дошао. Нетачно је представљати српско село тако пасивно п покорно, када се има на уму онај низ народних буна против рђавих власти, и Абдулина, и Чарапића, и Ђакова, и Милетипа буна, најзад и народни устанак Источне Србије 1883 године. Један наш писац, Милован Ђ. Глишић, који је рођен у србијанском селу, и који је село тако добро познавао, мало другаче је представљао сеоске прилике, страдања. од рђаве власти и бездушних зеленаша, но што је то

–

чинио Сремац, рођен у Војводини, одрастао у_

Београду, који је виђао сељаке само онда када

у

дођу на пијацу. Сремац је у овом делу покаг“

зао непознавање прошлости, душе и животних прилика српскога сељака, и ништа није наивније но тако површно ехватати историјске при-

лике и социјалне разлоге стварања радикалне

странке, чији су корени далеко дубљи, и коју је створпло нешто јаче п веће а не читања романа Чернишевскога и брошура Васе Пелагића.

У опште узев, ништа пије произвољније п лакше но писати тенденциозне политичке ро-