Писци и књиге IV

150 писци и КЊИГЕ

ник, „ломни мостови бачени с Ја душе на другу“.

Г. Шантић се развијао лагано и прошао кроз многе мене, али он сада изилази са једном дефинитивном књигом, која чини част њему као песнику и Српској Књижевној„дадрузи као издавачу. Та књига неће можда имати толико критичара као извесне збирке стихова које су циљале на „скандалски успех“, али ће имати читалаца, што не значи мало у ово доба када се наша поезија, ван кругова оних којих пишу, готово више и не чита. Ова срдачна књига ће имати нешто више и боље од читалаца који ће је прелиставати: над њоме ће задрхтати много срце и засузиће много око. Јер, то је искрена књига једног искреног песника, једна честита и српска књига једног честитог човека и доброг Србина, једна од оних књига којих смо се давно зажелели и какве нам увек требају.

Г. Шантић је један од ретких песника који не лажу. Он не пева из моде и снобизма, не жонглира речима и не везе фразе; он не тежи да стиховима изрази свој грч или своју гримасу, и да комбинацијама речи решава проблеме скулштуре и музике, Он у стихове меће откуцаје свога срца, не као песник, но као човек, И пре но што је написао своју књигу, он ју је сву у целини осетио и про-