Писци и књиге IV

50 писци И КЊИГЕ

ђорђевић и апсолутизма Михапла Обреновића, „турскога пандура“ по њиховим речима, и који су, како су сами говорили, учили народ „срицању слободе“, били су исто тако Сретени као и социјалисти и радикали седамдесетих и осамдесетих година. Сретени су либерали када 1862 за почасне чланове Друштва Србске Словесности бирају, поред Гарибалдија и Мацинија, Герцена и Чернишевскога, п који се у женевској „Лиги за Мир и Слободу“ боре против „експлоатације човека човеком“, за светску републику и међународно братство. Сретен је Владимир Јовановић, теоретичар српскога. либерализма, када пише против „готована“ и „господе“ који знају само ударати „намет на вилајет“, који немилосрдно „арче благо народно“ и „азијатски троше и дангубе.“ Сретен јеп сам Панта Срећковић, када са катедре Велике Школе, сасвим пелагићевски, жигоше оне „који само од туђе муке живе“ и велича револуције које уништују „свакојака угњетавања народа, бирокрације и угњетавачке остатке средњевековне аристокрације.“ И сем тога, код најбољих од наших новијих писаца, код Змаја, Јакшића, Милована. Глишића, Војислава Илића Јанка Веселиновића, да се ситнији и не помињу, колико сретеновства !

И што је још понајлешше, тај несрећни Сретен, који треба да представља тип радикал-