Писци и књиге IV

16 ПИСЦИ П КЊИГЕ

Његове позније приче изилазе из какве готове анегдоте илп стварног случаја. Идеал: „Стара љубав. Он пдеалиста, Није се женио. Писао јој песме. Дуго година не зна за њу.

Чује да је удовица. Ферије. Долази. Хоће да

је види. Мисли како ће сад бити. Сад ће спгурно бити још лешша. Сретну се. Она брката Зову је Брка. Туш. Враћа се у паланку пре свршетка распуста.“ Зона Замфирова је првобитно овако забележена у Сремчевој бележници за 1895: „Зона Замфирова. Отац је неда.

Момак с другом преобучен у девојачко рухо. | Компромитује Зону. Мораде да пође.“ Доп.

Ћира и Поп Спира пма свој корен у народној причици, од које је Сремац направио овакав нацрт за приповетку: „Два попа. Свађа Због нуријаша и зета. ћушке, избијен зуб. Тужба, коњски зуб; путују на једним колима.“

Када има и материјал п анегдоту, Сремац тим прикупљеним материјалом проширује и испуњује анегдоту. Метод његова рада јесте амилификација. Оппеп личности, споредне анегдоте умећу се п гомилају се, и од мале анегдоте постаје цела прича, а каткада и цео роман. На тај начин његово дело добива карактер. мозаика од занимљивих епизода п живописних слика личности.

На једном месту, у „Лимунацији“ на селу, Сремац у шали говори о својој „епској опшир-