Писци и књиге IV

[

ср

СТЕВАН СРЕМАЦ с

по кафанама дешавају туче између војске и цивила, и има разбијених глава и слубљених шешира, покрханих столица и тесака без канија у кафанама и канија без тесака у касарни...“. Када се Ивко вратио из општине и видео кардаше који: су напунили авлију чочецима, „он стао па се скаменио, и стоји не друкче него као један велики, у салонски капут и свилени прелук са цветићима у саксијама обучен знак питања п дивљења“.

И колико има занимљивости и живописности у оваквим причањима: Лепа Зона „кад иде, она се ломи у струку, ситно корача, а, главу издиже и пружа је поносно мало напред, као водена змија кад издиже главу и броди водом. Сва чаршија гледа за њом, и мимопролазећи, иони што седе по ћепенцима и ију фустане и памуклије; само је погледају, махну главом, груну се у прса и уздахну, па шију даље...“ У Шлаујућем Друшливу, срески начелник у Власотинцима је „строго забранио харфонискињама сваки приступ у свој срез, јер из богатог и дугог искуства свог давно је увидео, да је боравак њихов штетан како у моралном тако и у материјалном погледу за старије мештане. Јер у таквим приликама увек има речи између очева и синова, мужева и жена, момака и газда, и трагови се потежу дуго и дуго. Чак и неки надимци поникоше