Писци и књиге IV

88 ПИСЦИ И КЊИГЕ

и осташе људима после таквих боравака харфонискиња. Ето готов. пример с Таном чорбаџијским сином: нико га више и не зове по оцу Тане Котин, него Тане Чекмеџе...“

Тај начин изражавања био је Сремцу у крви. Он се није њиме служио само у писању Хумористичних приповедака и у својим новинарским полемикама, где је тим стилом постизавао ефекте. Он је тако писао п када је била реч о озбиљним стварима, њиме је говорио и у обичном, свакодневном животу. Пишући | стручну оцену Теорије књижевности Пере П. Ђорђевића, хтевши да истакне гломазност Уџбеника у вишим разредима _гимназијским, он описује ђаке како су „упртили по читаву александријску библиотеку под мишку, па се нахерили на једну страну као они колпортери што нуде и продају по сокацима ерећке и књиге“ У приватном животу, Сремац је био | најзабавнији друг, јер са његових уста није се скидала досетка, анегдота, а нарочито стално духовито, живописно поређење. После његове смрти штампан је цео један низ његових до"сетака и згодних речи, и често су под његовим именом глупаци пласирали своје умне производе. Поред тога је добро забележио Драгутин Ј. Илић како му се Сремац жалио

1 Ред, 1894, бр. 26.