Писци и књиге IV

СТЕВАН СРЕМАЦ 89

на старост, осамљеност и досаду: „Не прија ми више ни друштво; личим на одоцнелог ждрала, чије је јато давно одлетело, а он стоји сам и куња. Сви моји вршњаци које помрли, које се поженили, а ја као стари свечан џамадан предајем се са колена на колено у наслеђе,“1 М

Што је ретко код нас, Стеван Сремац почео је писати као зрео човек, у доба када други већ малаксавају. За кратко време, он је много урадио, врло брво успео, тако да је за кратко време постао најпопуларнији писац наше широке књижевне публике.

Он одиста има све врлине које се: могу допадати великој публици. Он је њу као на јуриш освојио занимљивим и анегдотичним предметима својих прича, својим живописним реализмом и рељефним стилом којим је писао. Он се јавио у доба када је интерес за сеоску приповетку стао малаксавати, и његови хумористични и сатирични описи мале вароши и ситног грађанства дошли су као нека врста, реакције против сладуњаве сентименталне И идиличне сеоске приповетке. И његов смех и подсмех одговарао је природи србијанскога света, који има јако развијено осећање смешнога и

ИЕ 2 = с | 1 Летопис Малпмце Српске, 1908, књ. 252, стр. 98. | | «