Писци и књиге VII

ИСТОЧНО Или ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ ф%

ским. Познији дубровачки писци, дотле икавци, почињу од ХУП века писати јекавски. један од Палмотићевих биографа прича како је он ради језика нарочито ишао у Босну. Гундулић је јекавски песник.

Иначе, у ХУШ и првој десетини Х1Х века у српско-хрватском народу пише се или екавски или икавски. Књижевност босанска ХУП и ХУШ века је знатним делом екавска, књижевност славонска у ХУШ веку, мала буњевачка књижевност у ХУШ веку, писане су икавски. Књижевност хрватских кајкаваца од ХМШ века, књижевност Срба у Угарској од ХМШ века, писане су екавски, како се и говорило у тим крајевима.

Специјално у новој српској књижевно-. сти влада источно наречје. Изузетци су ретки. Доситеј Обрадовић, рођен у чисто екавском крају, и који је можда више но ико учинио да екавско наречје преовлада у српској књи– жевности, како се дуже време, баш у почетку свога књижевнога рада, бавио у Северној и јужној Далмацији (1761—1765, 1769—1771), почео је писати јужним наречјем. Први његов књижевни рад, Буквица, писан на далматинском Косову, 1765, за Јелену, кћер попа Аврама Симића, на јужном је наречју, не увек доследном. Исто тако и Христоишта, писана у Плавну 1770. Али то је само по изузетку и код Доситеја Обрадовића и у целој ондаш-

1 А. Белић: О Вуковим погледима на српске диплекте и књижевни језик ШХХХП књига Гласа Српске Краљевске Академије. Београд, 1910. Ст. 130—131.