Писци и књиге VII

источно или ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 13

И поред тих критика и напада, Караџић је остајао при своме, служећи се и даље јужним наречјем. Шта више, он је у то бивао све убеђенији и давао све нове и нове разлоге. У предговору Српског Рјечника, 1818, он пише: Мени се ниједно ово наречје не чини љепше ни милије од другога, него су ми сва три једнака. А ову сам књигу зато писао ерцеговачки: а) што се тако говори онђе ђе сам се ја родио, и тако сам најприје од мајке и оца научио говорити; 6) да виде Сријемци и Бачвани и Банаћани како њихова браћа и по оним земљама говоре: зашто се до сад о том ништа није писало“! 1821 у полемичком чланку Пеколико ријечи мојим овогодишњим рецензеншима, Караџић пише:

„- Србаља нема мање који говоре ерцеговачким нарјечјем него оније који говорг сремачким и ресав-

ским. У народним нашим пјесмама, које су једино и

вјечно благо и украшеније литературе наше, пјева се

и данашњи дан усред Бачке и Сријема, као и усред

Браничева и Ресаве: бијело, лијепо, дијете, цвијет, итд.

Какогођ што у Сријему ријетко може се наћи који

човјек кога се ђед или прађед није доселио из Ср-

бије, тако се у Србији ријетко може који наћи кога се стари нијесу доселили из Ерцеговине... Ерцеговачким наречјем ја сам први почео писати, али нијесам казао још никоме (нити сам мислим) да је сремачко

и бачванско нарјечје ружније од ерцеговачкога, нити

сам кога Сријемца или Бачванина понудио да пише

ерцеговачки, него сам још говорио да пише сваки нарјечјем предјела свога у коме се родио и узрастао..“1

У првом периоду свога рада Караџић пише јужним наречјем, али се готово правда и извињава, не шражи да јекавско наречје

1 Скупљени граматички и полемички списи, ИЕ 1 Исто, књ. П, стр. 133 и 134.