Писци и књиге VII

МИЛУТИН БОЈИЋ 159

наших млађих песника који има свој стих. Врло богат речник, и то речник снажних, металних, звонких речи, и нови сликови, добро акцентовани, ударају као дуги витешки мачеви о тврде тучне оклопе који звече као трубе, дају утисак снаге, борбеи победе. Млади песник има речитост која се ретко јавља коднас. Та његова вербална снага више но један пут подсећа на поезију Виктора Хига.

Прва књига Песама Г. Милутина Бојића далеко је од тога да буде савршена. Његов унутрашњи живот је још несређен, и све то још се пенуша и превире. Његова осећања су још неразвијена и једнострана, а онде где хоће да буде песник од идеја (циклус Кроз векове), не полази му за руком. Када је љубавник, Г. Бојић сувише упрошћава; када је хтео да буде мислилац, он је нејасан, мутан, и смисао се изгуби у преливању живописних речи и звекету снажних стихова. Млади песник је речит, али мало претерује у тој својој способности, и његов тон је одвећ висок, напрегнут, каткада декламаторски. Најзад, израда његове песме и строфе прилично је једнолика.

Али својих мана имају и старији и искуснији писци но што је Г. Бојић, који је својом првом књигом дао доста, и који има још цео живот пред собом. Очевидно је да су његове мане последице његове младости, и да често долазе од претеривања његових врлина. Године долазе, са радом, искуством,