Писци и књиге VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ 2ЦЕ

вијем мудријем књижевнијем уредбама не стане: на пут, отићи ће, као куга, по свему народу нашему“. С друге стране: „српски се говори: најчистије и најправилније у Херцеговини и: Босни“ ! И логично, према тако изложеном. стању ствари, треба примити то чистије,, већма српско, херцеговачко наречје.

__ Да је Караџић овај разлог уврстио у листу сој разлога, то би му био један од. најјачих. Али и њему би се могла учинити ова. примедба. Караџић, који је у својој аргументацији врло често ствари упрошћавао онолико колико је то њему било потребно, поставио је питање тако као да је реч само о наречјима која се говоре у Херцеговини и у јужној Угарској. У Срему, Банату и у Бачкој језик, нарочито у оно доба, јако се кварио, и источно наречје српско којим се говорило у Јужној Угарској одиста је било много изгубило од своје чистоте. Али Караџић мудро прелази да се то источно наречје говорило и говори врло чистои врло српски у Србији,. у Шумадији, у ваљевском округу, у Мачви. Херцеговачки говор био је одиста врло чист српски говор, али исто тако чисто српски говорило се и по селима целе северо-западне. Србије. Дакле, са гледишта чистоте језика, источно наречје имало је исто толико права колико и јужно.

т) Најзад, за јужно наречје има још један разлог који Караџић није наводио, а који су

: Вука Стеф. Караџића и Саве Текелије писма високопреосвешшеному господину Плашону Ашанацковићу... Стр.8—