Писци и књиге VII

42 ПИСЦИ И КЊИТЕ

говор попушта и почиње се мешати с источним“л У Ужицу и Чачку све више сетовори екавски; говорити јекавски грађанима и школованим људима изгледа сељачки. Источно наречје је брже, краће, пословније; као што је рекао један човек из источних крајева: ја немам времена да говорим јужним наречјем“. На селима исти. појав, до душе мање брз и општи. Село Сјеча Ријека у срезу црногорском округа ужичкога старији мештани називају Сјеча Ријека, млађи, испод четрдесет година, који су прошли кроз школу и касарну, кажу: Сеча Река. У рудничком округу може се лако констатовати узмицање јужнога наречја пред источним. У Вуковом Јадру јужни говор се губи, у самом Тршићу само старији још говоре јужним говором.

Тај појав у Србији се опажа у ' народној маси: у другим крајевима нашега народа то се даје опазити код образованих људи и код писаца. У Босни и Херцеговини има писаца који пишу правилним јекавским наречјем, тако Алекса Шантић, Светозар Ћоровић, Петар Кочић. Али из истих крајева има писаца који су сасвим напустили јужно наречје и пишу искључиво источним, тако јован Дучић и Димитрије Митриновић. Омладински лист Српска Омладина, који је 1912 покренут у Сарајеву, донео је у свом 1 броју чланак Стил, дијалекаш, иншерпункција, од једног младог херцеговачког писца, Петра Слијепчевића. Међу

' Стојан Новаковић: Српска Краљевска Академија и | неговање језика српског, Глас, Х, стр. 60. 5