Писци и књиге VII

-44. ПИСЦИ И КЊИГЕ

иштине треба да се сјетимо да њоме говори највећи дио народа и хрватскога и српскога, дер су осим највећег дијела источнијех Срба екавци и кајкавци и велик дио чакаваца Хрвата, а и знатан дио Словенаца. Икавштина „није никада била јачи литерарни језик, а јекавштином се служи мањи дио народа. Колико ијекавштина прави неприлика само правопису у Хрвата, а колико смета у поезији „код стварања стихова, то ће знати најбоље наши пјесници. Екавштина је у томе много једноставнија и љепша за пјеснички изражај“. УУ поменутом одговору на Уегати анкету, један Далматинац, јекавац, Др. Никола Звонимир Бјеловучић пише: „Да ли је ијекавштина најзгоднија, то је друго питање. Срби су екавци, Словенци исто тако, и хрватски Загорци су екавци („цена на цело ЛЕТО О НОВЕ лепо бело дете“), ијекавштина је у Херцеговини и у дубровачком територију. Потпуном јекавштином говоре само два града: Дубровник и Мостар“.

Ти гласови нису усамљени, и данас је знатан број и српских и хрватских писаца који тако мисле. Када би се правио плебисцит међу српским и хрватским писцима, несумњиво је да би велику већину добило источно "наречје.

3. ж О ж ж

Овде је наведен довољан број разлога,

зи види се зашто се не може јужно наречје

1 Угаа, 1913, св. 4—5, стр. 339.

~