Писци и књиге VII

ИСТОЧНО ИЛИ ЈУЖНО НАРЕЧЈЕ!

У првој половини Х!Х века у српскохрватском народу, који је дотле живео покрајински поцепан, јавио се снажан покрет ка уједначавању и јединству. Велики успех у томе правцу био је што су локалне књижевности ишчезле и што се културни и књижевни живот нашега народа усредсредио око два средишта: Београда (у први мах Новога Сада) и Загреба. Нарочито је било од значаја што су Срби и Хрвати дошли до једног књижевног језика. Али остало је још јазова између оба дела нашега народа: постоји пре свега тешко премостива, и за наш народ фатална подвојеност на три супротне вере, затим остале су још две азбуке, латиница и ћирилица, и, најзад, два наречја којима се у књижевности служи, источно и јужно.

Народно јединство иде својим природним током, и тај процес изједначавања, и ако спорији но што би требало да буде, не може се ничим зауставити. Напредак иде по самој природи ствари, и свакога дана долазе нова питања на решавање и чине се нови кораци

1 Предавање у Друштву за Српски језик и Књижевмост, 4 новембра 1913