Писци и књиге VIII

140 писци И КЊИГЕ

на, у Италији Гверација), док је данас такових људи врло мало. Трудно би било рећи, да ли су томе криви сами писци, који се својим књижевним „дилетантизмом“ отуђише од јавнога живота, или је томе крива политика, коју данданас монополишу, на отишту несрећу, политичари по занату, људи без тврдијех принципа, без широких философских погледа, без великијех идеала... (208.—209.)

у Рода:

Ке меопце Е.-М. де Уоопе аррашеп! [ош епНег а сене Нопсе а' вепуатз аш Фарел! Јешг анепНоп зиг Је татешеп! дез абатез ћилпашез. П у еп ама Ђеацсопр еп соттепсетел! ди зјесје, 1 у еп а ТогЕ реп аџјошфћш. Оп ашган репе а Фте 5 стезЕ Та Таше дез бсмуаш5, есапез де Гагепе рибндише раг Раабе ди: и5 5е ТопЕ де Јецг аге ош сеПе де Ја рон ие ассаратбе рошг Је таешг де #0:5 раг 1е5 роп степ5 де ргогезвјопз, сепз де реп де рппсфрез, де рћПозорше пше, де ренЕ 1а6а!.... (367).

То тако иде до краја параграфа. Параграф што следује, почиње овако:

:.ЈИ у истини, он је био најприје војник; али не војник тек за параду, наиме, војник који је одастао неко врвјеме у касарни, па се кући вратио с отпустом у џепу и мржњом војничког заната у срцу... (209. — 210.)

Еп ећећ, 1 а 616 4' абога 50142: поп раз еп (етрз де рајх, репдап! сез аппег5 де сазете аи, дап5 Ја рЈираг! дез саз ]ајз5еп! аргез еПез ди' ипе