Писци и књиге VIII

МАРКО ЦАР 141

Јопоце дергеззјопз ећ Је ћаше дез тебег тинаје... (267.).

Разуме се, да је и овде тако до краја пуних шест страна. Само још један пример.

·.ЈШта га је, у ствари, онако силно притезало ка оним руским мајстор-писцима, које је он први европској публици објавио 2 Прије свега, оно њихово занемаривање индивидуалности, у егопистичном смислу ове ријечи, јер њихова дјела, као што је он исти врло добро истакао, нису израз извесвог, више-мање персоналног, друштвеног стања него су она огледало колективне душе рускога народа, коју разни јунаци у романима просто симболишу. Затим су га у рускијех писаца занијеле оне примордијалне врлине-милосрђе и иројизам.... (217. до 218.) и т. д.

Фи' ез!-се допс, еп еће(, ди' 1 а антв уег5 сез тангез ди' а 616 Је ргепцег а поп5 ргезетег 2 С: езф 4' абота абзепсе сотрјеје 4' та маца сте, Чапз је зепз еројзје ди тог: саг Тешта Нугез пе зопе раз јез репишгез де #еПез ош [еПез дтез рлш5 оп тојтв регвоппеПез, та1з Бјеп сеЏез 4' шпе ате соЏеснуе ЧопЕ Јешта ћегов пе зетбјепћ дие дез етапаћопв. С' езЕ епзине Та Тагсе рат! ди: 5 Топ! а себе џемц рптогфаје де 1 ћегојзте.. (283).

Није потребно да наводим још примера, премда их има много, (стр. 216. — р. 281.; стр. 228. — р. 286.; стр. 212. — р. 284. и 271. и Т. д.).