Писци и књиге VIII

142 ПИСЦИ И КЊИГЕ

2У ж ж

Стил г. Цара показује човека који је много читао, и то читао добре писце. У њему има извесне елеганције, прецизан је и изразит. Али баш зато

што је г. Цар добар стилист, што се разуме у тим стварима, бићу слободан да му скренем паж-

њу на неке ствари.

Непријатан се утисак добива, када човек у течном, лепом стилу наиђе на овакве провинцијализме: задњи час, обло узев, „па макар за то ријечи силовао и да род мијењају“, можђани, ости, пререван, обаћи, згољна, сућут, и т. д. У том случају ток мисли се прекине, осећања логичног развијања и лепог стила нестане, какво пререван и сућуш испречи се и захвати сву пажњу. Затим, врло велики број страних, махом француских речи. Одмах да поменем да нисам никако од оних тесногрудих филолога, који би хтели да спрече развијање језика, не допуштајући употребу туђих речи које су ушле у језик и стварање нових облика, али ипак има мере! У овој књизи има, можда, до две стотине страних речи, које је писац, хтео не хтео, морао употребити, из простога разлога што му наш језик, књижевно неразвијен, није могао дати своје речи. Али, када сем тих дођу оваке речи: кулентан, лецијозност, мајестатичност, тентатива, апофтегмата, пуерилно, морбозан, канавас, амбијенат, инцинденат, дигресија, калварије, плазмација, демолиторан, елоквентан, ебоширати, примордијалан, ефемерна ексценција — отворено да кажем, то ми изгледа на просто парадирање. Ако се тако продужи, оваке књиге моћи ће читати само књижевни