Писци и књиге VIII

18 ПИСЦИ И КЊИГЕ

списашеља, која почиње Милованом Видаковићем. Ево како је најбољи драматичар наш судио о староме романсјеру: „Ко није читао у оно време његовог усамљеног јуношу, његовог Велимира, Љубомира и Светозараг Мужко и женско, младом старо увесељавалосе производима његовога чувства; и дух народности који се падежу клонио почне опет ширити крила у аустријској земљи. Сваки је тежио своме сину, своме кумчету наденути мило му име из Видаковићеве књиге „Светозар“; сваки је другојаче почео о историји својој мислити и чувствовати! и младеж наша, коју је гениј србски ознаменовао, да народу своме труде своје посвети, усхићавала се Видаковићевим производима до иступленија и немогући угасити растећу жеђ књигама његовим, тражила је нове, и налазила бистрије изворе. Ја се с умиленијем опомињем дејствија, које су Видаковићеве књиге на мене у детињству моме чиниле; и да нисам био сам потврђују сви готово доцније изишли романи србски, који нису ништа друго него подраженија његовима повестима“.! И око четрдесетих година, Видаковић је на цени само у мање књижевно образоване публике, али ипак непрестано има последника. Тимо-

: Стерија је остао веран успомени Видаковићевој, и још једном подићи ће свој глас за старога писца, у Седмици за 1855 (бр. 45) има његова песма Миловану Видаковиђу, где истиче његове заслуге за буђење националне свести, и ивмеђу осталога: -

Тљ: сада дође, друг младежи витке,

Народног чувства негујућ избитке,

Ускликну лоубав и к народној чести | Пут Благовести.

зна