Писци и књиге VIII

80 ПИСЦИ И КЊИГЕ

и филозофска благост према посрвулим и грешницима. Слаб човек и сам, који је и сам грешио и много претурио преко главе, попустљив пред људима и благ према њиховим слабостима, као и сви људи који су много живели, — јер живети вначи праштати — он се бунио против онога што је он називао „грађанска тесногрудост“, тражио један хуманији морал благости и праштања.

Са тим детерминистичким објашњенима, прича он живот Васе Решпекта. Његова несрећа је што су му се још из детињства „замрсили конци живота“, што се није имало никаквих обзира према његовим дечијим манама и младићским гресима, што га нико није хтео прихватити када је посрнвуо. | „Има таквих људи које судба од постанка гони и готово људи их нагнају да буду рђави. Тако Васа од постанка нема мира: гонио га отац, гонио га нео свет“: Своју несрећу носи он у себи, у својој плаховитој ћуди, када му се сама рука диже на онога који се испрси преда њ. Њему је „нарав таква која се са већ усвојеним друштвеним конвенцијама не слаже; манир му је опор, готово диваљ...“ Несрећа је његова што се родио у доба када се све мери рифом и параграфом. „...За рад никакав није у мирно, обично доба, а њему за љубав, богме, неће се буне правити. Нити је ратар, нити трговац, нити занатлија, нити за чиновника. Страшан положај за човека који ипак већим духом дише, а за њега радње нема...“ Тако Игњатовић правда свога јунака, који је жртва своје природе п чија је кривица што се није родио у своје доба. „Он има душу једнога ритера из доба кад је владало песничко право, то је кондотјер_ из дана када