Писци и књиге VIII

ВАСА РЕШПЕКТ 81

су се мале талијанске републике међу собом клале, ландскнехт из времена Тридесетогодишњега Рата, а са таквим темпераментом не пролази се у доба параграфа, жандарма и препрека сваке врсте. Он је требао бити рођен у дане када је песница владала и мишица пресуђавала, у доба феодалне анархије и барона разбојника, у великим ргтовима где такви људи показују сву своју меру. И његова природа која се у младости није стезала, савијала, дисциплиновала, његове страсти које васпитање није разумно канализовало, морале су праснути, искочити из граница закона и конвенционалности, нансти толико зла и њему и онима који су били око њега.“!

То је мишљење Јакова Игњатовића о Решпекту, то је смисао и морал целог његовог морала, — ако у Игњатовићевом роману у опште може бити говора о моралу. Завршетак романа то најбоље потврђује:

„Решпект је био човек од калибра једног Крастина, која у битци код Фарсале са сто двадесет сво:јих ветерана решио се да битку против Помпеја започне, и, окренув се Јулију Цезару, рекао : „Данас, војводо, или ћеш ми живом или мртвом вахвалити“, и јуриш! И заплете Помпејеву војску да је Цезару прилике дао душмана смождити, и нашли га мртва, са сабљом у устима. Или од калибра једнога Мансдорфа, који је у Тридесетолетном Рату, у Задру, неместити се дао, смртно већ болестан, међу два топа, и тако,

држећи се руком ва топове, издане. Да је отац био мало мекши, а мати мало стро-

жа боље би било. И опет вам кажем ; то је Васа Решпект !“

1]. Скерлић: Јаков Игњатовић. Књижевна студија. О Е Српске Краљевске Академије. Београд, 1904, стр. — 175.

Писци и Књиге 6