Писци и књиге VIII

БОГОБОЈ АТАНАЦКОВИЋ. СТУДИЈА ИЗ ИСТОРИЈЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ !).

Име Богобоја Атанацковића обично се упоредо ставља са именом Бранковим. Опште је место у историји наше књижевности да је значај Богобојев по нашу приповетку исти онакав и исти онолики колики је значај Бранка по нашу уметничку поезију, да је био „једна од првих и највећих планета сунца Бранковог“, како је писао у свечаном тону Светислав Вуловић. Богобој је један од ређих писаца наших са краја четрдесетих и с почетка педесетих година који нису потпуно прегажени временом и чија су дела надживела човека који их је писао. Изгледа да сувременицима његов.

т) Извори: Богобој Ашанацковић од Мите Поповића у Летопису Матице Српске за 1885, књ. 144. Писац се служио подацима које му је дала Богобојева сестра од стрица Ката Севићка, и штампао је преписку са њеним мужем, Митом Севићем, Та преписка прилично осветљава и последње године Богобојева живота и његов карактер. — Орао, календар за 1880 (стр. 127), чланак Стеве В. Поповића о Богобоју, ув слику, Некролови; Подунавка, бр. 36. за 1858, (стр. 288), под потписом С. Д.; Српски Длмевник за 1858, број од. 7. септембра, допис из Баје, под шифром Х.; Српски Дневник за 1858, књ. 98, стр. 203, кратка белешка о његовој смрти.«.