Писци и књиге VIII

88 ПИСЦИ И КЊИГЕ

истрајног и дубоког рада, о људима јаке вољеи челична карактера, о мушким борбама за народна и човечанска права. „Онај узвикивао је он, који није готов да се за сваки атом својих убеђења жртвује, нека се не зове представником народне мисли“. Како су морале изгледати чудновате те суве и трезвене речи, та позивања на разуми нова божанства, у доба када је српска младеж одлазила на омладинске скупове са душанкама и мачевима, и по новосадским и београдским улицама ишла заогрнута „бугар-кабаницом“, свирајући у танку „врулу“, на подсмех пургерима и мајсторима за ћепенком. Његова је реч смела, јака, подупрта разлозима, озбиљна; разум је нашао свој израз у њему, и тај млади човек у Х!Х веку нашега јавнога живота врши ону исту улогу коју је велики распоп Доситије вршио на крају ХУШ века: уношење европских, западних, рационалних идеја у загушљиву и примитивну атмосферу нашег источњачког, у сваком погледу заосталог друштва. Критика његова је свестрана, и педагсшка, и социјална, и политичка, и административна, и судска, и научна, и књижевна. Тај чудесни младић који је умро у својо двадесет шестој години, успео је да баци свој смели, продирни, орловски поглед на све појаве нашега живота и да у све гране нашега јавнога живота пусти више идеја но ико пре њега, идеја од којих се још и данас живи у овој неинтелектуалној земљи.

Он је у књижевности непрестано видео једно моћно средство за ширење корисних истина и спровођење рефорама, њему је непрестано била на уму обличашелна литература коју су истицали