Пијемонт

БројЈбЗ

»П И Ј Е М О Н Т*

Стр. 3.

пресшо ке наследипги надвој вода Ф-рдинанд Корло Лудвик, брпш Фрање Фердинанда. Надвојвода Фердиш. нд Кар/10 Лудвик рођен је 27. децем бра 1868 године. № У ШI |ј __ Стање пред Драчем. — Напредовањв устаника на југу. Драч, 14. јуна. Јуче, по жељи кнежезој, одустало се од пројектованог напада. Само је „Херцеговина” избацила један топов сни метак противу непријатељских положаја. Капетан брода протествовзо је износећи наредбу друштвз „Далмације”, сопственика брода, у нојој стоји, да брод није најмљен да служи за топовњачу. „Херцеговина" се вратила у Драч. У свануће дошла су из непријатељског логора два устаничка парламентара да трзже да се поново отпочнУ преговори и да се пошљу изасланици у Шијак. Мајор Крон изјавио је устаницима, да ако треба преговори поново да отпочну, они имају бити У ДрачУ. ТУркан паша противан је овом предлогу холандског официра. Устаници траже да се у Шијак тошље један кнежев изасланик и један изасланик представника Енглеске, У коме они веле, да имају вере, а одбијају да ступе у преговоре сз изасланицима арбанашке владе. За време док су се ови преговори зодили, 150 устаника отпочели су ца дижу утврђења у правцу Каваје, али их је неколика топовских метака растерало. Густи облаци дима на северо-западу од Драча чини да се верује, да Пренк Биб Дода наступа ка ДрачУ. Драч, 14. јуна. Пренк Биб Дода синоћ је заузео један утврђени положај, који су ра-

није заузели устаници„ Он се сада спрема да нападне Прецу, чије заузимање је од велике стратегиске важ ности за продирање ка Шијаку. Вести које долазе са јУга непрестано сУ позољне. Вели се, да се Епирци спремају да наступају у северном правцу. Мајор Крон наредио је официрима из Горице и Тепелни, да се повуку ка Валони, ако им ситуација не би дозволила да се одрже на својим положајима.

— Бечка влада је забранила купљење добровољаца за Албанију. —

Беч, 14. јуна. Данас до подне ангажовано је за Албанију 1800 добровољаца, међу којима се налазе 60 бивших официра. У два сата по подне, полиција је забранила врбовање, које сс вршило без одобрења владе. Забрањено је не само даље врбовање добровољаца, већ и одлазак оних који су већ ангажовани. Ова мера предузета је од стране Министарства унутрашњих дела на интервенцију министарства спољних послоза, које је добило информације из Берлина и Париза, да је то ангажовање добровољаца за Албанију тамо произвело велико незадовољство, јер би ^кав рад могао да буде врло штетан и опасан за балканске земље. Беч, 15. јуна. Односно врбовања добровољаца за Албанију, „Кореспонденција Вилхелмова" сазнала је на надлежном месту, да је врбзвање добровољаца за друге земље, без одобрења владе, казнимо по кривичном законУ. Како тога одобрења нема, власти су забраниле то врбовање а забрањен је и одлазак прве партије већ ангажованих добровољаца.

Велики народни оразник

— Јуче је цео Београц свечано и прославио велики на ^ ционални празник —

ћеоград је имао јуче један од великих и ретких дана. Српска престоница, цен-тар живота и културе нове и препорођене Србије, прославила је први Видов дан после освећеног Косова, онако нако се очекивало од ње и њених грађана. Давно и давно београдским улицама нијв поносно пројездило онолико света колино јуче. Још од ранога јутра, па до подне, а ватим по подне за време народног ссс;- ј ља, Београђани и стари и млади и си-! роти, гушили су се улицама које вод ј ! центру вароши, а нарочито у оним улицама, којима је требала да прође свечана поворка корпорација. Сем Београђана и сељака из београдске околине, на свечаности је учество- ј вао и велини број Срба из свију крајева Српства и Југословенства. ПОЧЕТАН СВЕЧАНОСТИ. Свечаност је отпочела тачно у 10 часова пре подне и то на два места, на Малом Калемегдану, испод београдске

тврђаве и у Вознесенској цркви. На оба ова места свечаност је отпочела поменом и благодарењем свима народним јунацима и мученицима, који су у току векова пали за славу, величину и слободу Отаџбине. И једном и другом помону, особито помену на Малом Калемегдану, који је држан под отвореним небом, присусзовала је маоа ссета. НА МАЛСМ КАЛЕМЕГДАНУ. Још кије Било ни 9 часова, а већ јз маса свста заузгла све Брежуљке градских : бедема и с.аза изнад и око пространог игралиш.а на Малом Калсмегдану, гдз Не свечаност да се одржи и у чијој је средини било већ по ранијем програму одређено место за све корпорације, изузев за новинаре. После девет часова почеле су да стижу корпорације, Прво су дошли соколи, униформисани са својом музиком на челу, за њиме су наишле ученице Радничке Школе обучене у народну ношњу из

свију српских крајева; па савеа Трезвене Младежи, Савез Добровољаца, певачка друштва итд. Све су корпорације стигле до 10 часова и заузеле раније за њих одређена места. Лево и десно, у угловима правоугаоника, који су корпорације образовале виделе су се две лепе а у исти мах дирљиве слике. Лево девојчице обучене у бело, десно мушкарчиНи обучени у плаво одело, сви од 3 па до 12 година смерни, чисти, тужна изгледа. То су деца изгинулих ратнииа у ратовима за ослобођење 1912. и 1913. год. Тачно у 10 часова дошао је Њ. Високопреосвештенство Митрополит Србије г. Димитрије, са литијом, која се кренула од Саборне цркве. У 10 часова и 10 минута почео је свечан помен и благодарење. Чинодејствовао је Њ .Високопреосвештенство Мирополит са још 19 свештеника. На јектенија је одговарало Београдско Певачко Друштво. За време ломена, све норпорације, чије су заставе биле истакнуте напред и сав народ био је гологлав. У тој гомили од преко 12.000 душа владала је мртва тишина. После јеитенија држао је кратак и леп говоо Њ. В. Преосвештенство Митрополит у Славу изгинулих српсних народних јунака и мученика, а затим је Београдско Певачко Друштво отпевало „Хеј Трубачу”, па је овај део свечаности на Малом Калемегдану завршен и Митрополит се са литијом вратио у Митрополију. У ВОЗНЕСЕНСНОЈ ЦРНВИ. У исто времс одржан је свечан помен и благсдарење у Вознесенској Цркви. Овај је помен танође приредила Народна Одбрана и њему су присуствовали Његово Височанство Престолонаследнин Александар, официри београдског гарнизона великодостојници, чиновништво и велики број грађана. После помена Престолонаследник се одвезао право у двор. ПОВОРНА КРОЗ УЛИЦЕ. После свечаности на Малом Калемегдану, све корпорације су, кроз густе гомиле света који је правио шпалир, прошле у поворци са Калемегдана па поред „Српског Краља” Кнез Михаиловом уцом и Краља Милана поред Двора до „Словаје". Напред су јахала четири херолда који су свирали у фанфаре. За њима су ишла друштва и корпорације са својом заСтавама и то овим редом: Савез Добровољаца и комите; Савез Трезвене Младежи; Соколи са музиком; Савез Соколских Друштава „Душан Силни"; Коло Јахача и Ловачко Удружења; Лоптачки клубови; друштва за чување народног здравља и за нардно просвећивање; Савез Женских Друштава; Београдско Женско Друштво, Друштво Кнегиње Лзубице; Певачка Друштва итд. У средини поворке ишла су кола у цвећу на којима су биле ученице у народној ношњи из свију српских крајева, на врху Ј'е стајао један младић обучен у униформи српског пешака, а код његових ногу седео је народни гуслар Перуновић и певао уз гусле народне песме. Поворка се завршила опет са четири херолда. ПРЕД ДВОРОМ. Пред двором, када је наишла поворка, била је толика маса света да се поворка са тешком муком кретала. Када је поворна дошла испред двора, ; на балкону другог спрата појавио се Лрестолонаследник, који је поздрављен са 6 ) рним живео. | Певачна друштва су у путу отпевали ј Храатску химну, а затим су пред дворсм отпевали Српску Химну. У том су наишла кола са сликама из српских покрајина. И она су танође застала и народни гуслар Перуновић отпевао је једну песму. Потом се поворка кренула доле код „Славије" и у пролазу испред Официрсног Дома отпевана је словеначка химна. Поворка се разишла тачно у подне нод Слзвије. По подне је било у целој вароши народно весеље. На свима јавним местима

— Е моје дете, овај мој прилог, данас вреди колико све оно огго је »авештао Крсмановић.

Сенка.

Престолонаследник на помену Јуче је у Вознесенској Цркви учињен помен изгинулим борцима на Косову и за ослобођење Србије. Помену је присуствовао, поред официрског кора, и Престолонаследник Александар. Конзул у Букурешту румунека влада потврдила је прошле недеље избор нашега новопостазљеног генералног конзУла у Букурешту г. Свилокосића, и он јевећ ступио на дужност. Монополски укав У Управи Државних Монопола спремљен је велики указ о размештају и унапређењу монополских чиновника по мзнополским одсецима и ! стовариштима у унутрашњости. Указ ће се поднети за дан два Престолонаследнику на потпис. Закључена конвенција Српска влада закључила је са међународним друштвом вагона за спавање конвенцију за превоз наших поштанских чиновникаЈЈа прузи Париз—Цариград. Конвенција је закљУчена за шест година и ступа у важност од сутра. Нови ађутанти Наредбом Министра Војног одређени су: за ађутанта петог пешадиског пука Краља Милана, пешадиски пстпоручник Војислав Косић и за ађутанта шестог пешадиског пука Престолонаследника Александра, пе шадиски потпоручник Ставра Митровић, водник 19. пешадиског пука. За турско свештеништво Црквено одечење Министарства Просвете издало је наредбу свима скружним благаЈницама у новим кра језима, да издзју плате мујезинима турских џамија, док се кроз кратко време, не изврши избор муфтија у целој земљи и не наименује главни муфтија. Стоваришге у Охриду Монопонска Управа донела је решење да се кроз који дан установи моноиолско соно стовариштз у Охриду. Ово ће стовариште дз подмирује потребу соли за округ охоидски; до сада се со набазљага из Скопља и Битоља. Нов муфтија Муслимани мз скопљанска сколика изабрали су за скопског мУфтију Сулејмана Зећи ефсндију, биашег судију у ПркзренУ, Пгћи и Приштини и о озоме иззгстили црквено сделењз Министзрстзз Проовете. Стааица у Ђгвђелаји Псшто се нашз псгранична железничка станица У Ђевђглији, због великог саобраћаја, показала као врло мала, то ће се, према решењу Железничке Дирекције, ових дана приступити проширењу станице и подизању велике окретнице за машине.

Регулација Поворишног Трга На прошлој седници одбора општине београдске одобрено је мишљење грађевинске одборске сенције за измену регулације Позоришног Т.рга. Измна регулације ће се извршити из новог кредита од 25.000.000 динара за уређење Београда. Ђачки слет Јуче је био у Алексинцу слет ђака народних школа из среза алексиначког. Слету је, као изасланик Министра Просвете, присуствовао г. Никола Јованозић, учитељ из Београда. Фабрика дувана Г. Раша Милошевић, директор Управе Монопола, отпУтовао јв у иностранствб *а једним инжињером, ради преглада модерних фабрика дувана. Према његовом извештају с пУта отпочеће се израда планова за потпуно модерну фабрику дувана у Велесу. Преглед станова Мешовита санитетска комисија нзвршила је првглед станова на савском и дунавском крају Београда и, по правилима о влажним и нездравим становима и локалима, забранила је становање У 20 влажних кућа. Ускоро ће се извршити преглед станова свих београдских квартова. Општински азил У току прошлога месеца преноћило је у општинском азилу 144 лица и то, мушких 139, женских 5. Од странв општине упућено је два лђца, од странв синдиката 2, само дошло 140; 44 лица припадала су разним раденичким организацијама.

КЉИ1ЕВН0СТ Дневник једног тобџије. Доба лрошлих ратова видно је обележено и у нвшој литератури једним низом нњига, међу којима има и врло лепих. У њих се можа слободно убрајти и књига г. Ранновића, који је, као учесник у оба рата, био те среће да буде у једној батерији, ноја је имала најактивнијег учешћа у оба рата, и тунли се у бојевима који су им донели најславније победе, и то на Риетовцу, Куманову, Бабуни, Прилипу, Бакарном Гувну, Битољу, у Албанији, на Овчем Пољу, код карауле смрти, Штипа, на Брегалници и Грлвнима. Момен.и из ових борба лепо су описани. У њих је унет дух једнога доста великога човека, и поред интересантности оних догађаја, прг.јатни су врло и прелазни од једног до другога^ Књига је посвећена француддм друштву Шнајдер и компанији —ЈЈфезо. Она ће, без сумњс, имати л« одзив.

КрОЗ шгрдд — Рег.ортзрске белешке. МЕЂУ ДРУГОВИМА. Благоје Томић и Драгутин Денић, надничари из Београда, 4. овог месеца, из превелике љубави према своме колеги Тодору Петровићу, надничару, придигну му нешто мало новаца и снупоцаних С 1 вари и изгубв се. Али" кварт палилуски похвата јуче ове дрипце стави их под кривичну истрагу и у притвор. „Колега" Тоша, кад је спазио бивше другове у кварту, свечано је узвикнуо: — Сутра је Видов-дан; видећемо ко Је вера а ко је невера 1 Блажа и Драги имају данас да размишљају, ако ни о чем другом, оно бар о њиховом несрећном Видовдану.

ред играча и стаде их мерити од главе до пете. Затим, приближи им се и поче се дивити вештини Г. Г ијома који је администрирао партијом. Шта више, да би убио досаду, он замоли господу играче да узме учешћа у њиховој забави. Нико му то није забрањивао и г. Гијом М У даде карте, понављајући по трећи пут: — Дед'! видимо видимо! Рад Г. Гијона не беше више достојан вреднссти и реномеа Г. Гијома. Бланкадор ј| вешто играо, много вештије од н>ега. Добивши, Бланкадор рече: „Ја одлазим'. Кад се дигао, видео је да је добио о седамдесет талира. — * ије тешко, — говорио је он, — раДити ј картама, иад се нађете поред та*вмх доброчинаца! То је сигуран при*од". За лет дана; Бланкадор доби више од Фест стотина талира. За тим га срећа поче напуштати. — Чувајте се! — речв му, седмога даЧ Г. д в Селињи, — ја држим да ћете ои рђаво проћи. Боље би било да ви нидзте док је раније. Аио сте ради да путујете са мном, прекосутра, и ако немаТв других лланова, можете ићи заједно чојо) и^ћи која је далеко одавде десет % Велика вам хвала! — одговора Бла*««Дор. Не могу одбити један позив пун Учтиеости, и тронут сам пријатвљвтвом које ми указујете. Али, не бојте се за *в! Ови ваљани људи иемају снаге да би могли изаћи на крај са мном. Борио ое ја и о другима!

И он објасни Селињиу шта је све он урадио у Тулузу и колико је он препредених страна надмудрио. Говорили су, најзад, и о стварима у краљевству, и о свему што их Ј'е уз игру могло интересовати. Бланкадор се лопе на степенице. Ту се сусрете са Онореом. Сличан демону, Оноре је држао у досној руци два пакета карата, а у левој руци кесу набијену с новцем. — А! а! — рече он сасвим хладно, ти ли сте! Гијон вас чека у сали заједно са Г. де Селинијем. Не знам да ли ћу упропастити ово досадно имање.. Уосталом, покушаћемо. И Бланкадор, у нади да ће добити три хиљаде ливара, напусти пут љубави да би св упутио путем коцке. Врати се у салу. — Дед'! видимо! рече одмах Г. Гијон. И настаде игра. Најзад, једанаестог дана ујутру, барон Бланкадор није имао више ни једног дуката: све му је талире добио Оноре. Овај мрачни човек добио је готово увек и прикупљао новац. — Мора да нисте много изгубили? рече Орасу Гијом. — Две — три хиљадо ливара, — рече он... — То је страшно! прихвати Гијом. Али, ко је онда добио? — То јо извеено он! — и пружи прст на Селињиа. Такав играч као што сте ви не може вечито губити. Доиста, Орас је играо инзваиредно, али је — иао штв се види — морао положити оружје и престати да игра, јер је био изгубио «ае и опет остао дужан.

III — Ја сам љут — говорио је Селињи Бланкадору с којим је журно ишао ногу пред ногу по месечини — ја сам веома љут што нисам дошао раније да бих приморао Мартенглиза да вам врати извесан део вашега новца, а нарочито менице које сте му неразумно потписали,. Бланкадор се насмеја.. Он је, и то с правом, мислио: — Ала је Селињи прост кад верује да моје обавезе вреде што год! И он доврши своје размишљање сасвим гласно: — За једног племића, сваки дуг направљен у три је свети! — Бесумње! потврди Селињи. Ал^, вас су опљачкали. Пожуримо, ако смо ради да стигнемо на спавање у Гренаду. Настада пауза и ћутање. — То је, уосталом, случај који не треба да вас изненади, вас као старог играча! — рече Селињи. Али, ако хоћете да ме послушате, боље бисте учинили кад би сте се одрекли овог опасног заната.. Уосталом, не знам по иоме праву држим ја ову приднку вама који нисте много млађи од мене.. И они започеше разговор о своме животу. д Н ри — Луи — Леонар Гастон де Каотелно — Селињи родио се 8. фебруара 1560 у Окамвину. Родитељи су му: Елиета — Елизабет де Бернаж и Франсоа — Гаспвр де Кастелно, витез из Сен — Мишела и судија у Гренади. Отац му је умро 1568. На самрти он је по савету свој* имн* — ааилео сеога си-

држани су концерти певачних дружина и јавни часови витешких друштава. ЈАВНИ ЧАСОВИ И КОНЦЕРТИ. Уз лрноет томе што је по подне време било облачно београдске улице и сва јавна места била су прекрилена масом света. На Великом Калемегдану сваких по сата је певало Српско Јеврејско Певачко Друштво; у граду „Обилић” и Савез Трезвене Младежи; на Теразијама „Ста нковић;” на Тркалишту су изводили вежбе витешка друштва; на стрелишту Стрелци; у топчидерском парку „Карађорђе" итд. На свима овим местима била је маса Света. У вече на, Великом Калемегдану, био је кермес свију женских друштава са бесплатним улазом. ВИДОВДАНСКИ ДАРАК. Преко целог дана на свима јавним местима, по ћошковима, по парковима, на улици, по државним надлештвима итд. кулљен је видовдански дарак. Било је 56 великих кутија и велики број дечака и девојчица ишло је улицом са малим кутијама и купио прилоге. Судећи по расположењу публике овогодишњи трећи видовдански дарак премашиће све остале.

— Јадрансна железница и уређење нових пруга —

Железничка Дирекција одлучила је да одмах приступи подизању великих водених резервоара на станицама иових пруга. Такође се раде и планови за велика стоваришта угља на тим станицама. Да би се уОрзали радови на јадранској прузи, на делу Прахово—Књажевац, једна нарочита комисија је образована, која ће за неки дан отпутовати у та места, да се споразуме са тамошњим властима, да се рад на уређењу и довршењу ове пруге што пре заврши.

БМТОЉ СТРУГА — Радови на трасирању пруге Битољ—Струга почели су. Министар Грађевина потврдио је уговср о изради генералне трасе за пругу нормалнога колссека БитољРесан—Орид—Струга. Израда трасе устУпљена је берлинској фирми Ленц и компанији за 700 динараод километра. Траса, која је већ отпочела да се ради, дугачна је ско 100 километарз, и мора се, по Уговору, завршити за пола године. Шшж и ЈУТШМВ Драги Боеме, Одбор Народне Одбране објавио је у свом прогласу за купљење видовданског дарка, да се свани прилог, и најмањи, цени подједнако. Али то не знају оне девојчице што су нас пресретале са насицама. На Теразијама гледао сам ову сцену. Један глумац који не игра по уговору, са сталном платом, него на хонорар, остао је сад, на крају сезоне, без икакве зараде. И он је спустио свој прилог, од 10 пара динарских. Мала скупљачица се зачуди: — Зар само толицно?

на дан напуети свету католичку веру. Мати му је умрла 8. маја 1583 у тридесет седмој години од врућице. За време свога бављења у Монтобану, Гастон је морао издржати нападе од стране разних хугенотских властелина ноје је он иначе сматрао као пријатеље свога оца. Он је на нападе одговарао, али с једне висине, тако да је противнике довео у очајан положај. Покушани су, шта више, да га се отарасе с оружјем у руци. Помогнут од стране Г. Г. де' Естрабака и де Ла Вилобреја, он је у једном деобоју убио кума Милерова и разбио главу секретару конзисторије Матији де Ла Тирилету, који се био сакрио за један џбун да би га могао мучки с леђа напасти. Он је сурвао још и ‘ најопаснијег противника, Јоакима де Плат, пробуразивши га. Еапрабак и Вилобреј су убили трећега противника, Фабера де Калорија, и тако су три најопаснија верска противника остали у трави. Матија је једини утекао да би могао причати по свету о своме поразу. Милерови сродници и сродници Фаберови решили су да се освете убицама својих милих. Један рођак Гастазов уредио је ствар, и Гастон се повукао у Ганат. Од тога тренутка Гастон је престао да носи име де Настелно — Бернаж и узео је име де Селињи, по имену једне земље коју је наследио од свога ујака. У Ганату, Гастон је познао Г. Гаспара де Кроззињиа иоји је на њ врло много утицао. Између њих двојице развило се танво пријатељство да је се Селињи чви настанио код Кроазињиа и ту би ос-

тао вечито да овај није предложио да се настане у замак у Кастелоу. Он је објаснио Гастону важност ове утврђене градине из које се могло командовати путем од Монтобана до Тулуза. Симпатија која је стајала ова два ћутљива, човека била се родила из заједничке судбине .Ако је успомена на једну која је умрла чинила те је Гаспар био неутешан, слична је туга мучила и Гастона. После смрти његове добре мајке за њега суб наотале особене тешкоће.. Стога је он радо и са задовољством чинио посете код једне од великих буржоаских породица: Ескидие де Ламот. У овој породици нарочите је симпатије имао за младу девојку Илину де Талмак, симпатиЈ'е које су се ускоро претвориле у ватрену и жарку љубав. И како еу они били обоје слободни, а прИ том и богати, ништа им није сметало да могу закључити брак. Збо гтога се Гастон реши и купи, близу Монтобана, једну малу кућу на једном пољском добр између Мирата и Сент — Обена. После дуела од 1584, Гастон де Селињи је увидео колико му је био на руци де Иорпој кад је сређивао своје ствари и кад му је помагао те је избегао напријатности спремљене од осветника. Ипак, био је јако дирнут када је дознао да се је овај његов рођак званично венчао са Илином де Талман. Никада Гастон није могао пов*ровати да се тако што може догодити. Кад је ово чуо, помислио је да ће се ву*јце угасити и да ће се земља под његовим ногама провалити. Гђица Илина удала с* танорећи еи-

лом. На то је била приморана узамку Корлија.. Гастон се не могаде утешити због оваквог исхода ствари. Његова се велика душа ипак не лонизи дотле да мрзи ону која га је напустила у очима света. Он је размрмљавао у својој глави сплетке којима је била опкољена Илина, и разумео је зашто је она то учинила. — Можда, ће она — говорио је он често, — бити срећнија сада. Колико ја познајем свога рођака Корпија, он је добар човек. , ; Слушајући дугу приповетку коју ја причао Селињи, Бланкадор се једва уздржавао да се не смеје и да се не руга.. Ипан, скривајући своје мисли, он је покушао да утеши и окуражни Гастона. — Недајте се! одбијте од себе сваку црн^(ј»иљу1 Сета цвета природно у нокгдаРмагли.. Реците ми канви су ваши планови о томе како да се осветите овој ниској господичини која вас је издала. Ја бих био срећан над би учестовао у вашој освети. Понављам вам: употребите ме, ја вам стојим на расположењу. — Хвала вам на вашим добрим намерама! — одговори Свлини тоном ноји је зачудио Бланнадора због његове озбиљности и туге.. Сигуран сам да ћете ми рацумно и одано послужити... (наставиће се)