Пијемонт

Стр. 2.

,П И Ј Е М 0 Н Т*

Бро) 171.

овом тронутку да обузда овај полет, па чак ни у случају обуставе војне акције између Срба и Бугара, без нових значајних територијалних уступака од стране Бугарсне и гаранција односно задоеољења српсних захтева у Манедонији. Сад више није у питању сарадња Румуније за обуставу војне акције и враћање на „статус кво анте белум", већ нова ратификација румунокобугарске границе, Од тога захтева, на који смо ми толико пута свраћали пажњу бугарској влади, Румунија неће одступити ни у ном случају. Садашња ситуација је резултат кратковиде политине Бугарсне, која се и спомиње још једном у непомирљивости бугарских делегата у последњој силистрисној комисији, чије седнице нису донеле никакав повољан резултат". Тако дакле о политичкој ситуацији мисли руски посланин у Бунурешту. Батерија капетана Петковић данас избија на стару бугарску границу. КОД КРИВОЛАКА су Бугари учинили данас очајан корак и предузеше офанзиву. То им је био у исти мах и последњи напор. Српске трупе, које су се сконцентрисале снажно их одбише, а за трен ока се српска појачања нађоше Бугарима иза леђа. Бугарску војску захвата страховита паника. Несрећно село Криволан постаје право згариште. Бугари су овде оставили 2000 мртвих, огромну муницију, болнице и др., бежећи безобзирце. Овакав исход борбе је одмах саопштен Врховној Команди, која због досадашње критичне ситуације на овом месту није првдузимала гоњење Бугара потиснутих из Ночана. Бугари су се тиме користили и учврстили се на поло-

жајима код Црног Врха и Голека. Врховна Команда, добивши горњи извештај о борби код Криволака наредила је првој и треНој армији, да сутра почну напад на Штип. Ратко Димитријев, пошто је јуче целога дана дао својој армији одмор, заузео је данас ВЕЛИКУ ЦЕРЦИРИЈУ пот*иснујуНи седми пук до Големог Виса. Ђенерал РашиН са својом војском из Градца, девети пук другог позива из Кисенице и осми пук другог позива са фронта Осиште — Дубровнице — Подржи Коњи, немогуНи ништа у овим планинским пределу гледају нако непријатељ надире. У путу ЗА КЊАЖЕВАЦ. Бугари запалише два села Локву и Берчиновац. Данас у подне пада Бугарима у руке и сам Књажевац. Мали српски гарнизон од 250 људи није се могао одупрети. Српски одред код Ослана потиснут је. Он се у добром реду повлачи ка Заје** чару, бранеНи што је могуНно боље пут ка Бољевцу. У томе циљу овај мањи одред се зауставио прво код Скробнице, а затим код Зубетинца. Прва бугарска колона заузима линију Краљево Село — Књажевац, а друга код Св. Николе потиснује треНи позив. Непријатељ има тенденцију Бољевац, Ниш, Пирот. Овде је девета бугарска дивизија. Пета дивизија бугарска, којом командује ђенерал Ристов има задатак да наступа. КА ЗАЈЕЧАРУ. Данас шаље ђенерал Ристов из Кра-

љевог Сила око три пука пешадије с потребном артиљеријом да нападну јужни зајечарски фронт, да би у случају неуслеха својих трупа заштитио свој повратак на путу од Бољевца и СокоБање. Вечерас прво одељење ове бугароке војске заузме Вратарницу, али се мораде зауставити пред ватром војоке која са положаја брани варош. Командант Зајечара истура напред једно одељење које Не бранити варош и у исто време штитити пут за Бољевац, Остале бугарске трупе до ноНи нису успеле да се макну даље од Књажевца. Али су зато овде почели чинити невероватна зверства.

(Од 23. јуна)

ГРАНИЧНЕ ЧАРКЕ. Софија, 23. јуна., Румунски делегати састаНе се данас у Рушчуну са бугарским делегатима, па Не се онда цела комисија кренути преко Силистрије на румунско-бугарску границу и отпочети истрагу на познатом пограничном догађају. ЈУСУФ ИЗЕДИН У НЕМАЧКОЈ. Цариград, 23. јуна. „Танин” потврђује вест да је турски престолонаследник Јусуф Изедин примио позив немачког цара, да присуствује великим немачним маневрима.

Око сарајевсне трагедије

Зоверо против Србнје — Оптужбе против Србије. — Сарајевски агентат ^као политј-.чко средство. Страни листова у одбрану Србије. —

У Босни и Херцоговини још увек влада ванредно стање. Све што је честито и љубављу према српској груди задахнуто, изведено је пред преки суд. Босански џелати, да би докззали, да поред Турске на Босфору постоји и једна Турска на Дунаву, извршили су за недељу дана толико зверства и пустоши, колико Турци за деценију нису починили у негдашњој Македонији. Бечки и пештански листови о свему томе опрезно ђуте. Да се тобож не би ометао ток истраге, босанска истражна власт не пушта у европску јавност телеграфске извештаје о стању у Босни и о исказима атентатора. Француски листови, међутим, доносе опширне, језиве извештаје, са ф о т о г р а ф и ј а м а, од својих специјалних дописника. Сарајево данас, према тим извештајима, изгледа страшније но Књажевац, после бугарског упада. Сви честитији и напреднији Срби из Босне и Херцеговине или су у затвору, или су преко границе пребачени. Преметачине се врше на беспримерно суров начин. Полицајци пљачкају домове мирних грађана. Свуда се осеђа траг кундака и тесака. Док о овом царству ужаса и пустоши ништа не пишу, дотле су бечки листови препуни измишљотина о учешђу Србије у атентату, Тиме се из Беча жели да постигне двоје: (1)

да се, уплетањем поЈединих угледних личности из Србије, окриви званична Србија за извршени атентат и (2) да се бесвесна гомила плађених мусломана и франковаца још више раздражи против босанскохерцеговачких Срба. САРАЈЕВСКИ ВАНДАЛИ. Париз, 23. јуна. Француска штампа почела је од јуче доносити извештаје од својих дописника о почињеним варварствима над Србима у Босни а нарочито у Сарајеву. „Мател" доноси слику поломљених кола пред куђом Глигорија Јефтановиђа, разбацане и поцепане робе под куђом једног Србина кројача. У овдашњим политичким круговима влада уверење, да се ове демонстрације против Срба не би могле извршити без пристанка политичких власти у Сарајеву. ПРОТИВ ФРАНКОВАЦА. Осуђујуђи изгреде хрватских шовиниста и плађеника против Срба, спљетска „Застава" пише: Још се нису охладила тела престолонаследника и његове супруге, још је у Сарајеву заударао барут из убојитог оружја атентатора, а у главама вођа франковаца у Загребу, веђ је поникла пакленска мисао, какода искористе ту згоду да се маса разјари и позове на нове злочине, на палеж, уморства и разбојништва.

Франковци не признају Србе у Хрватској (чак ни у Босни!), али ипак пишу: „Кад хођете да будете Срби, будите, дичите се тим разбојничким именом... Ваше име ,,Србин' и најпонизнијим ђе поколењима бити исто што и убица..." И ова инфамија због двојице атентатора у Босни! Овако данас пишу они, који кажу, да им је странку основао стрељзни бунтовник Кватерник... Овако данас пишу они, који сваке године спаве у Бечком Новом Месту успомену погубљених Зрињскога и Франкопана... А шта да мисле и пишу Немци и Мађари о Хрватима, зато што су атентатори Јукиђи и Дојчиђи Хрвати?!.. ЈЕДНО ПРОРОЧАНСТВО. У броју 11. и 12. „Новог Сунца", аустријског часописа за проучавање „супернормалних психичких феномена", објавио је један Аустријанац лрошле године, под псевдонимом „Уранус”, своја пророчанства за 1914. годину. У тим пророчанствима, између осталога, текстуално стоји и ово : „Нова година је од велике важности за Аустро-Угарску, дакле и за Хрватску... Годину 1914. ја сматрам само као наставак године 1913.; али ђе година 1914., са историскога гледишта, бити куд и камо важнија за

Аустро-Угарску, Немачку и њихове владалачке куђе... То ђе бити ванредно критична година за Европу и европске владаре, поименце за Белгију, Аустро-Угаоску, Русију и Турску... Високе личности биђе у опасности... Од 29. маја до 13. јуна биђе критични дани првога реда..." Интересантно је, да су надвојвода и његова жена погинули последњега критичнога дана.... Када аустријска полиција веђ трага за онима који су знали за атентат, не би било рђаво када би ухватила за јаку овога „пророка". СТРАНА ШТАМПА 0 АТЕНТАТУ. „Биржевија Вједомост и”, велики руски лист, пише: Велико-српска идеја — то је опасност коју су оцртавали у дуалистичкој монархији и коју су чинили одговорном за сваки пораз у области политике. Али је време одређи се те штетне навике: сваљивати беду са болесне главе на здравог. Подозрева. ти у сваком случају на Србију, наговештавати или отворено показивати на Београд као на изговор анти-аустријских планова, — значи прибегавати компромитујуђим срествима, — особито сада када је Аустрији суседна балканска земља знатно порасла и када је позвана да игра видну попитичку улогу. То су недостојна средства која изазивају само раздражење и оправдани гнев. И када бечка штампа упорно продужује своју кампању противу Србије, она не лечи, него позлеђује рану, од које ђе страдати сама хабсбуршка монархија и нико други. ,,Л’ Ендепанданс Руме н", познати румунски лист, пише: „Била би најгора несређа и најзад би се поверовало у какву мрачну фаталност, ако би један усамљени злочин — све што се говори о његовим огранцима пада у домен нагађања — могао поноза да створи провалу између аустро-угарске монархије и Србије. Нада је Лукени убио кукавични несређну жену, несређну мајку царицу Јелисавету, никоме није пало на памет да зато чини одговорним талијански народ. Било би и сувише да се садашњој тузи монархије и унутрашњим безбројним тешкођама које штрче са свих страна, додаду још и срџбе и претеране мржње на јужној граници. Ма како био жив бол свих због гнуснога сарајевског злочина, треба признати: да једино правда, једнакост и благоволење могу да утврде величину и јединстзо јвдне земље а не насиље и мржња.” АТЕНТАТИ. За последњих 150 година, извршени су атентати историјске важности на ове личности: 1801. Павле, цар Русије. 1808. Селим Други, султан турски. 1812. Персивал Спенсер, први министар внглесни. 1820. Војвода од Бериа, престолонаследник Француске. 1841. Кнез Каподистриа, државник грчки. 1850. Карло Тређи, војвода од Парме. 1860. Данило, кнез Црне Горе. 1865. Аврам Линколн, председник северо-америчких Сједињених Држава. 1868. Михаило Обреновиђ, кнез Србије. 1870. Маршал Прин, председнин шпањолског министарства. 1872. Граф од Мајоа, подкраљ енглеске Индијв. 1876. Абдул Азис, султан турски. 1881. Александар Други, цар Русије. 1881. Генерал Гарфилд, председник Сједињених Држава. 1882. Лорд Бавендиш, гувернер Ирске. 1882. Сер Т. X. Берт, поднамеснин за Ирску. 1894. Карнот, председник Француске Републике. 1895. Стамбулов, предсвдник министарства у Бугарској. 1896. Насрадин паша персиски. 1897. Кановос Настило, председник министарства у Шпанији. 1897. Одиарте, председник релублике Уругвај. 1898. Царица и краљица Јелисавета. 1900. Умберто Први, краљ Италије. 1900. Богољепов, министар унутрашњих дела у Русији. 1901. Как Кинлеј, председник Сједињених Држава. 1902. Сипиагин, руски министар председник. 1903. Александар Први, краљ Србије и жена му Драга. 1904. Бобриков, руски гувернер у Финској. 1904. Плеве, министар председник у Русији. 1905. Сергије, велики кнез руски. 1905. Делианис, министар председник грчки. 1907. Петков, министар председник бугарски. 1908. Карлос Први, краљ Португалије и његов син. 1909. Принц Ито у Јапану.

1910. Бутрос паша, први министар у Египту. 1911. Столипин, председник министарског савета у Русији. 1912. Копасис, кнез Самоса. 1913. Ђорђе, краљ Грчке. 1914. Надвојвода Фрања Ферди-

— Долазаи Есад паше у Париз. — Експлоатација његових шума. —

Париз, 23. јуна. Овамо је етигао Есад-паша, ноји долази из Рима. Лист „Матеи” јавља да су четири Француза, службеници француског друштва за експлоатацију шума, који су били на раду у шуми која је својина Есадпаше, заробљени од устаника, који су гонили Миридите. Француски посланик предузео је мере да извиди шта је било с тим французима. Рим, 23. јуна. Три ларламентара по налогу француског посланства ишли су да траже обавештења о нападу извшеном противу стана једног француског поданина у Исми-у.

ДША ЗЕМЉА — Уговор о новом бугарском зајму. Келн, 23. јуна, „Келнске Новине" имају вест из Софије да је уговором између берлинског дисконтног друштва и бугарске владе углављено да зајам буде у суми од 500 милиона динара, од којих Не се одмах емитовати 120 милиона као аванс за бенове трезора, са роком исплате 1. августа 1915. год. Уговор о зајму предвиђа две опције, и то прва од 250 милиона, која се има извршити до 1. септембра 1915. год., а друга за другу половину која је 5%. Зајам Не се амортисати за педесет година а емисиони је курс 84, Ако тај курс пређе 88 бугарска држава има права учешНе на вишак од половине. Велфов Биро сазнаје да нота тог зајма још није одобрена.

Крој једне влодовине, — Кнев Вид^се поново спрема на бегство. — Прец Дра* *чем влада још^увек загишје. — Устанак е у,,Епиру. Ј — ^

У Албанији, од које је сарајевски атентат одстранио интересовање за неко време, ситуација није ни мало измењена. Као и до сада, устаници не нападају на Драч, него освајају | земљу. После пораза који је претрепо недалеко од Шијака, Пренк Биб Дода је сасвим одустао од намере да сузбије устанике. Он је стигао прекјуче у Драч из Љеша, на једном аустријском пароброду, као сваки миран путник, Докле се кнвз Вид бори са устаницима, његови министри путују по Европи, тражеђи помођ. Туркан паша, који св сада налази у Бечу, покушава да издвјствује преко аустријске владе да се, једним споразумом између великих сила, образује нарочити официрски кор за Албанију. Око тога официрског кора имала би да се искупи нова војска, солиднија и обученија него што јв садашња. Други албански министар, Туртулис, путује по Швајцарској. Према једној вести из Рима, он треба да се

састане у Лозани са Есад пашом, да прегозара за измирење са кнезом. Ако би се та вест обистинила, то би био једини значајан обрт у албанским стваримз, од почетка побуне. Последње вести јављају да је на југу букнуо поново епирски покрет, и да су устаници заузели Горицу. Изгледа да је кнез Вид после тога увидео да му је опстанак немогуђан, и да се решио на одлазак из Албаније. Да ли та одлука заиста постоји, показађе најскорији дани. Из Албаније су стигли ови извештаји: КНЕЗ СЕ СПРЕМА ЗА ОДЛАЗАК. Париз, 23. јуна. Из Рима телеграфишу, да је кнез Вид решио да напусти Албанију и то, нако изгледа, најдаље кроз два, три дана. Све је веђ спремљено за одлазак. ЕПИРЦИ ЗАУЗИМАЈУ ГОРИЦУ. Драч, 23. јуна. Јучерашњи дан и прошла нођ прошли су на миру. Нетачна јевест,

Г рк Не ходјса за нин, Ама парјлде за ме, Гокос та овиска, За зепину трафан. Не потиојк за ме, Осе ти випопитну си, Пеле ти потиорасте, Кот епслон бана. Желили ли критичар да наведем протестовану меницу, — Тад је није било. Критичар ми приговара, да представљам предке Славјзна неморалним. Ја не могу да будем јасан ономе, иоји читко написано изврђе. Стоји у мом напису, да је тадања потреба за радну снагу изазвала трговину са робовима, а оваки пут да нису водили робове. Рада наимари — посла предузимачи водили су живаљ из њиних крајева у друге пределе, па су сами израђивали предузети посао, кирију за плату. Та макните се до које веђе цигљане, па видите ко се тамо погађа за израду цигље, а ко цигљу израђује. Шта раде рисари у данашње доба по богатој Бачкој, СремУ и Банату? Било је и тада крупне и ситне госпоштине, ла су Дтамани водили и нудили кометре-

ба, господу, госпојице, вирасе — јунаке, мужике обичне и биране, жене, удовице маторе и младе, слабе и јаке. Девојке — коне и ЦУре, клапце а ове највише за еојнике— хлапови за чете — војску. Ови војници хлопови у пролазу узимали оу без питања, што им је требало, па од хлопови поста израз лопови. За тај израз постоји у Санскриту израз „тат". И данас отпада „к — х", крабар храбар — рабар, квапа — хвала вала, харно — арно, Херцеговац Ерцеговац, а има и мукло „х" које служи за везу писмена. Оспорзва ли критичар и то, кад замера дедукцији Срба од Сахараба, Харвата од Карпата, Влаха од Варага. Жалосно би по филологију било, иад би се то одрицало. Данашњи Черкези имају право и чине од њега употребу, па продају своју сестру и пУне хареме богатих Туракз. Колико Турака има по неколико жена, а богати Бољари у Сарматској равни и другим пределима пре нису требаеи то да чине по критичаревом друштвеном појму, а ако Витас то напише, он их тад прави неморалним. Мој критмчар врло мало зна. Херодот пише, да оу ти Сармати доводи-

ли разнолике девојке на сајам баш ' на продају. За лепе, стасите девојке искали су много новаца и те су куповали богати момци. За оне због слабе спољашности заостале, неподате девојке куповали су они сиромашне момке оним новцем, који су добили од богатих момака за лепе девојке. Није ли то узвишено, а не неморално, да не плету седе. Кад би мој критичар имао средства тих прзђашњих Бољара, он би се баш У овом добУ на други начин забављао, а не би ачењем критиковао озбиљне штудије поштеног, за ову грану науке спремног родољуба. Мој критичзр приписује мени, да сам помишљао а не записао, да су Келти предци данашњих Француза. Зар нритичар незна, да у историји постоје Каријер — Галијер, Кари Гали. Шго не прочита књигу Жмв> новиђа и Калике „Цезар у Галији” У пределу данашње Фрамцуске и северније. Кара било је и у Малој Азији. Гали су Кали, јако мрке беје. У Санскриту Кали звачи црно. Келтм су живели на северу, били су беле боје, по старом писцу фини, па због тога на цвни. „Сунова фнније Квлт" — Мушкараца финије Келта. У Ве-

ди значи сунова — синова. За објашњавање слика наводио сам одломке из записа, а преводио сам приликом и целе записе. Али мој критичар не сравњива теорије, не дотиче се мојих слика, он преписује само моје преводе и то изврђе, унакажава. По погрешном препису, човек би мислио да је критичар букварац, да се није одао са наводом „дифтонзи", дакле близо је некв катедре и боји се да мУ се постоље не измакне, па изврђуђи а једак и вређа. Сасвим самовољно наводи као моје „што ниси донио угарских госпојица? (Бадава иста крв — исти укус!)." Сам критичар примио је да сам Личанин. Ја детаљније бележим, да сам се родио под Разбојном драгом планине Велебита. Један православни лоп мв крстио, други на рукама држао — кумовао. Колико су ми старији причали по сазнању сви су ми лредци били Срби, и сад један злУ склони критичар Убраја ме у Мађаре. Бре и за безобзирност критичара ово јв много. Ганчо Циенов ухватио се за једну реч „угл", место на Балк. Полуострву, где да су се БУгари доселили, из тог испреда чити књигу, па му зем-

I љаци не замерају. Мога критичара не може да убеди она множина доказа, у мојим правипима. Вређа му око „кара и „сака". Та у Веди има „сака" — жели, а то је 6.000 год. пре Хриета, нијв то само Аварско. У Индији има и „зуха" — тражи — иште, а ено га данас код Пољака, па је прешло и Немцимз „зухен". У напису бележио сам много израза Санскрита, које ми и данас употребљавамо. Ако критичару боду счи, он се оглушава. Може бити да је мој критичар Србин, али је тад јако анемичан, кад му срце не заигра при сазнању лепих Славјанских израза у Санскриту. У правилима нисам забележео моје вјерују, да су у Индији, а после у Европи и северној Африки, Славјани предњачили другим народима, а међу Славјанима најистакнутије име Срби. Па макар мој критичар од једа и жутицу до био бележим, да су У Индији називали Србе „бодри Срби", а у МисирУ „рабри Срби". Ниоу Срби сви и свуда, али је Србима мана, што немају мане. Сава Витас.

Блонкодор 1ЧЈМАИ ОД МОРИСА МЕНДРОНА наставак (12) И, истога дана, она посла Жанину код Бланкадора са количином добрих речи и поклона. У једној корпи, такз, стајале су флаше с анђеоском водои, стајали оу лимунови и лепе извезене марамице, романи, и један златан часовнин. Жанина није хтела носити сама ове дарове, веН је позвала и Розу. Обе девојне уђоше код Ораса, и ако их је спречавао сурови Жакмен Тардивал. Њихова је посета трајала дуже од једнога часа. И када госпођице изађоше, Жакмених не хтеде ни погледати. — Ах! госпођо, — рече собарица Г-ђи де Формансен, — сироти је господин пожутео као восак.. И он јеца као да му је душа ишчупана из тела, нарочито кад му ое сломене ваше име. Он вам се захваљује много на пажњи коју ств му указали, али говори да је дошло време да умре.. Јадикује и шапуНе да је бољв за њ' да напусти овај свет но да.. — Шта је боље зањ'7.. шта? рече Диана.. — Е! гослођо, сиромах Бланкадор није нам то ренао!.. Треба ли да идем да га литам? — Не. То није толико потребно. Иди! И Диана оста сама, у својој соби, са својим везовима и својим рефломсијама. Неиолино ја ваН дана нако м отвњд