Пијемонт

Број 171

.ПИЈЕМОНТ

Стр. 3.

да је Иса Бољвтинац убијвн. Иса се налази у Драчу и потпуно је здрав. Према вестима, које су овамо стигле, али које још нису потврђене, Епирцк су напали на Горицу и заузели је после оштрог отпора владиних трупа. Холандски официри Шнелер и Матинкрот и бивши аустро-угарски официр Гиљарди, заробљени су. ПОНОВАН УСТАНАК У ЕПИРУ. Рим, 23. јуна. Агенција Стефани има вест из Драча, да је тамо стигло изасланство нз Аргирокастра да тражи од кнеза Да предузме потребне мере, иначе ће се варош сјединити са Епирцима. Ненолико Миридита поднели су извештај, да су четири жандарма, који су се налазили на стражи у предњим опкопима на мосту Лагуме, говорили са устаницима. Мајор Нрон предузеће истрагу. ПРЕД БЕРАТОМ. Драч, 22. јуна, Устаници из Шијака упутили су становницима из Берата једну прокламацију, позивајући их да им се придружа и да истакну турске заставе. Драч, 23. јуна. На реци Семени стоји Нуредин беј са 400 људи. Он штити имања и ва*уфска добра од устаника. Против устаника на тој страни бори се Бекташ беј Какрани. ОДБРАНА ВАЛОНЕ. Беч, 23. јуна, Из Валоне јављају, да су припреме за одбрану вароши завршене. До5ровољци, којима командује холандски мајор Слуис, располажу са 12 топова и 18 митраљеза. И Берат и Фијери налазе се још у рукама кнежевих присталица. Устаници још нису прешли Војушу. Једно добровољачко оделење отишло је из Валоне у томе правцу. ПРЕГОВОРИ С ЕСАД ПАШОМ. Рим, 23. јуна. Јављају из Неапоља, да је Есад паша отпутовзо у Лозану, да преговара са албанским министром Туртулијем. У последњем броју софиске „Камбане” неки бугарски „војни стручњак" пише о кумановској битци, па између осталога вели: „Као на Сливници, тако и на Куманову Срби су дошли са грмљавином, а вратили су се у бегству(!). Разлика је само у томе што се у кумановској битци у критичном тренутку по српску војску, појавио једзн нови моћан фактор, који је спасао „победиоце" од пораза — а који је тај фактор сада ћемо видети...” И на ниже, овај „војни стручњак", ноји је чак и неку карту приложио, да би доказао своја лупетања, вели, да је тај моћни фактор, који је спасао српску војску од пораза на Куманову, била — бугарска шеста дивизија, која се у згодном тренутку појавила пред Кумановом, са „нешчо" српске војске, под генералом Степановићем.

болести Бланнадорове не мења. Г-ђа де Формансен је могла слободно шетати по својој куИи, јер је није узнемиравао Фтићеник њенога неНака. И пре нао и после смрти њенога мужа, Диана се тако понашала да је била потпуно равнодушна према свима оним иоји су јој се удварали. Нико јој се жиВИ није могао наметнути, Она је била уверена да се око ње окупљају љубавници више из рачуна а мање из страсти. И, ето, дошао је један мали неваљапвц који је на њену несреНу успео да поколеба њену душу. Она је стајала п Рвд једном свирепом чињеницом, пред чињеницом: да није кадра да се одупре Бланкадору. СеНала се авантуре моја вв догодила у галерији Богова, и чекапа је само још то: да је Бланкадор поиова изненади. Међутим, није имала енаге да му се одупре. И затим, после свега, зашто да не по■\легне овом искушењу?.. Упркос супти■же дражи Бланкадорове, она није имала о њему никаквих илузија: она је у љему гледала једног авантуристу који 1* готов на све. Бланкадор, Траверо, Ла Ос«ј, све је то брашно испод истог камеиз. Бланкадор је био само цвет овога брашна. Она се није бојала Траввра и Ла Осеја, али с Бланкадором је била нешто друго: њега, она није имала храбрости послати тамо куд је веК поолала толике љубавнике. Питање је, Фта више, настало: да ли би га она С1 »впа експедовати код Корпоја, када се имечи? И, рсамишљајуНи твко, Днан* јв лв-

Најзад, овај „стручњак", који изгледа да је за све време балканских ратова пасао траву негде око Родопа, завршава свој чланак констатацијом, да кумановска битка управо није ни била никаква битка, већ просто чарка у сравњивању са биткама на Аустерлицу, Седану, Мугдену, Једрену. Пре ће бити да је овај „стручњак" побркао нумановску битку са битком на Лозенграду, где су Бугари, као што је већ познато, „заробили" 40.000 Турака, а после се доказало, да је та битка постојала само у фантазији бугзрских „освајача"!

Прве ЧОРКС — Турсна војсна се, на малоазијсној обали, пушкара са грчним четницима, Цариград, 23. јуна. Грчии посланик посетио је јуче по поднв великог везира на Порти за време трајања министарске седнице. Тврди се да је грчии посланин чинио вербалан корак у погледу ситуације Грка у Турсној. Цариград, 23. јуна. Турски листови сазнају из Смирне, да је турсна топовњача „Иса Рејис" гонила грчку барку, која је долазила са острва Гуни и хтела да лревезе грчке емигранте. Топовњача је барку натерала на бегство. У сукобу између грчких комита и жандарма у Малој Азији код Карарејса, три Грка су погинула а остатак се разбегао. При другом једном сукобу код Вурле са грчком комитском четом, која је покушавала да искрца оружје потпомогнута ватром са грчких шалута, које је реморково грчки торпиљер, грчке комите су се разбегле. Ове вести треба да се службено потврде.

— Циркуларна нота коју је влада г. Пашића упутила српским посланствима на страни, поводом атентатз у Сарајеву. Поводом клевета и олтужаба, ноје су се, после сарајевског атентата, појавиле у аустријској штампи против Србије, влада г. Николе ПашиНа упутила је српским посланствима на страни ову циркуларну ноту : После атентата у Сарајеву, аустријска штампа оптужује СрбиЈу, свакога дана све више, правећи Је одговорном за извршени атентат. Циљ, који она тиме хоке да постигне, Јасан Је. ина хоће да уништи морални кредит, који СрбиЈа ужива данас у Бвропи, експлоатишући за политичке циљеве атентат који је извршио један егзалтирани и фанатизовани младић. Сарајевски атентат је осуђен, од стране Србије, на најстрожији начин. И званични српски кругови и цео српски народ увиђају да ће догађаји створити затегнутост у односима доброга суседства између Србије и Аустро-Угарске и отежати положај Срба који живе у суседној монархији: последњи догађаји су то, у осталом, довољно показали. У тренутку када је Србија чинила све могућно да њени односи са суседном монархијом буду што је могућно пријатељскији, било би апсурдно веровати да је она могла трпети да се спремају ствари, као што је сарајевски атентат. На против, највећи интерес Србије би био да се

таква ствар никада није догодила! На свзју несрећу, Србија није била у могућности да догађај спречи, лошто су извршиоци атентата аустријски подзници. Никада Србија није дозволила да се на њеној територији прибирају анархистички елементи. После сарајевских догађаја, она ће удвојити контролу над таквим људима. Ако би се такви људи појавили у земљи, она ће предузети најенергичније мере против њих. Српска влада је припремила један законски пројект против анархиста. Тај законски пројект је, због распуштања Скупштине, остао нерешен; али ће Србија учинити све што је у могућности да стиша духове егзалтираних људи, који се налазе на територији Краљевине. У сваком случају, Србија не може трпети да бечка штампа заводи лажним тумачењима европско јавно мишљење, бацајући кривичну одговорност за дело једнога аустријског поданика — за дело које она жели експлоатисати за политичне циљеве — на Србију и цео српски народ, коме дела такве врсте могу да буду само од штете.

Вајина Башта, 23. јуна 6. чгсова по подне Аустрнјске властл саремају у Босни и Херцеговини аокољ над хришћанима. Муслиманима се раздаје оруж/е. Нарочито се међу аограничним м,слиман ским становништвом, осећа велики аокрет. У Вишеграду и Сребрници ариређене су демонстрације прошив Срба. У Вишеграду је из вршен нааад на сраску цркву и кућу свештеника Божовића , члана Кочићеве груае.

— Подела железничке управе. —

Према новоме пројекту о реорганизацији Дирекције Срлских Државних Железница, управа железница у новоослобођеним крајевима биће поверена нарочитоме главноме инспектору, чије ће седиште бити у Скопљу, и биће стављен под нонтролу Железничке Дирекције. СТ 03 ОМП и пушма Један Читалац ми прича : Господине Боеме, ипак су попови највећа господа ! Јуче је освећиван темељ Занатлијском Дому. ОсвеКење је било заказано за 10 часова пре подне по .средњејевролском београдском времену. И до одређенога времена су се скупили сви који су требали да увеличају свечаност. Ту је био представник двора, потпуковиик Наумовић; ту су били министар просвете, представници општине и коморв. Само попа није било за читаво пола часа. Не би био што је, над не би задоцнио ! Боем.

Г. Пашић у Двору Предсздник Министарства, г. Ни* кола Пашић, био је јуче, у 10 часова пре подне, у Двору, и задржао се у аудијенцији код Престолонаследника Александра више од пола часа. Дипломатски ручак У идућу недзљу, на Петров-дан, приликом прославе Краљевог рођендана, приредиће се у Двору дипломатски ручак. На ручак ће се позвати сви чланови дипломатског кора са својим госпођама. Молба официраЈуче пре подне, јавило се Министру Војном на рапорт дванаест официра из 33. класе да се жале, што нису за време оба последња рата унапређени. Министар Војни није хтео официре ни да прими. Мост на Дунаву Према извештају, који је румунска влада упутила нашој влади, радови на подизању моста почећетек идуће године. Ове године, пак, врше се само припреме за радове: набавља се лотребан материјал и подижу потребна постројења на обали, да сеза идућу годину олакша посао. Трговачки Суд у Скопљу По предлогу одељка Трговачке Коморе у Скопљу, управа Трговачке Коморе решила је да се заузме код Министра Правде да се у Скопљу, у што краћем времену, оснује нарочити Трговачки Суд, чија ће се надлежност простирати само на новоослобођене крајеве. Гости из Румуније Г. Скрибас, архимандрит и ректор румунске богословије, био је јуче пре подне у Министарству Просвете и захвалио се Министру на љубазности и пажњи, која се указивала њему и румунским богословима за све време њиховог бављења у Београду. Израда оружја Министар Војни изабрао је два сгручна лица из крагуЈевачког вој но-техничког завода, која су 18. овог месеца отпутовала у Француску да у тамошњим фабрикама врше контролу над израдом оружја и муниције поручене за српску војску. Комисија за пријем оружја Управник воЈно-техничког завода у мрагујевцу ускоро ће, према наређењу Министарства Војног, да поднесе Министру Војном списак чланова комисије, која ће се упутити на јесен у Француску да изврши пријем порученога оружја и муниције. Новина у Црној Гори Пре неки дзн допутовао је у Београд г. Миљан Радонић, општински одборник из Подгорице, и поднео друштву елак. техничком оферте страних друштава за подизање електричне централе на Морачи код Под-

горице. Наши инжињери су најпредусретљивије примили молбу општине подгоричке и даће ускоро своје стручно мишљење по тој ствари. Увоз из Грнке На предлог битољског одељка Трговачка Комора, на прошлој својој седници, одлучила је да замоли Министра Финансија, дв се упрости царински поступак за увоз поврћа из Грчке, пошто је ово Битољу и околини необично потребно, док се не унапреди пољопривреда и вароши се не навикну на своје производе. Регулација Лепенице Према извештају Министарства Народне Привреде, планови за регулацију Лепенице и водојажу на Ждраљици биће готови кроз два месеца. Како је Министар Војни донео одлуку, да један део терета за регулацију и водојажу прими Министарство Војно на себе, радови на регулацији отпочеће чим планови буду готови. За унапређење шљиварства На преставке заинтересованих тргсвачких кругова, Трговачкз Комора решила је да умоли Министра Финансија, да се, ради подизања шљиварске трговине, дозволи слободан увоз модернијег материјала за паковање сувих шљива, и да се забрани паковање у старим џгковима. Бачки слет Иницијативом школског надзорника г. Жеравичића, а уз припомоћ г. Берислава Тодоровића, потпоручника и председника Грађанске Касине, прекјуче је приређен у Добричеву слзт ђака народних школа из параћинског школског среза. На слет су дошле све сеоске школе, и школе из Ћуприје и Параћина. Слету је присуствовао председник Културне Лиге, г. Сава Урошевић, професор Универзитета, а од стране Министарства Просвете је био г. Тодор Илић, учитељ. Гимназисти кз Ннша У суботу после подне допутовао је градиштанском лађом у Београд г. Домитрије Аранђеловић, професор, са 30 ђака VII разреда нишке гимназије. Гимназисти ће се задржати у Београду два до три дана ради разгледања вароши. Практичан курс Од 1. јула сви ЈпитомциЦВојне Академије упутиће се нађпрактичан курс, и то прво и^друго одељење прве године у Ниш и Ћуприју а треће одељење у Скопље, на практичан курс из иожињерије. Нитомци наредници и питомци накнадног курса ићиће у Врање ради премеравања. Са овима иду ђенералштабни пуковник г. Милан Ж. Миловановић и потковник г. Милан Гр. Миловановић.

БЕЈ1ЈШКЕ ВЕНЧАЊЕ. — 30. ов. м. венчаће се госпођица Анка, нћи г-ђе Катарине и пои. Петра Богдановића, Управнина Београдске Царинарнице и г. Никола Петровић, држ. економ округа тиквешног. Адреса за честитање: Богдановићка — ПетровиИ, Кавадарци.

ПОМЕН. — НАУНКА ВЛ. КОЦИЋ са децом извештава своје пријатеље и познанике да Ие давзти годишњи парастос своме мужу . Владану КоциИу, пешадиском капетану, 25. ов. м. у 10 час. пре подне у Велесу. БЛАГОДАРНОСТ. — Г-ђа Ружа и г. Гаја ЈовановиИ, проф. приложили су гимназији Дома Ученице Средњих Школа 50 дин. у место шестомесечног помена својој нИери Милеви, сврш. ученици VI раз. ове школе. Г-ђи и г. ЈовановиИу управа Дома изјављује своју захвалност, а доброј покојници неиа је вечан помен у дому под чијим је кровом она најлепше успомене оставила. ВЕЛИКО ВЕСЕЛО ВЕЧЕ. — Вечерас је код „Славије" у Браниноме Позоришту велико весело вече. Изводе се комедије: „Вратио се из Африке" и „КИи старија од оца" и пева се нарочито захтевана оперска пародија: „Артиљерија Рустикана". У програму су и „Риста резервиста" — „ОжалошИени Шваба" „Циганка” и многа сола и дуети.

«0 (ЕI и ж — Два Душана БајиИа, правника, од иојих је један мртав, а један жив ! ВеИина београдских листова, па и „Пијемонт", у својим бројевима од недеље, донели су опширне извештаје о трагичној смрти Душана БајиИа, правника, који се, као што се веИ наши читаоци сеНају, заклао у раљском тунелу путујуИи возом из Скопља за Београд. Полиција у први мах није могла да утврди идентичност самоубичиног леша, ззтим је утврдила, судеИи по бесплатној карти којом је овај путник путовао, да се самоубица зове Ђорђе ПоповиИ, правник. Тек касније, у жељезничком комесаријату, утврђено је по хартијама које је самоубица код себе имао, да се он у истини зове Душан БајиИ, правник. Тада се на станици десио један покојников друг студент, који је дошао тен пошто је леш однет и испричао свима, па и нашем сараднику, који је једини од новинара при пренесу леша био, да је пок. БајиИ одиста правник, да је родом из Шапца, да је писао стихове итд. Све је ово тачно прибележино и у нашем листу, као и у још неким другим, изишло. Међутим јуче по подне, наша редакција добила је следеИи телеграм из Шапца: Молим демантујте вест о мојој смрти Душан БајиИ, правник. ♦ Сада је тек настала права забуна тек после дугог распитивања, дознали смо еледеКе: На правном факултету универзитета постојала су два Душана БајиИа, правника. Један Душан БајиИ је родом из Шапца, Он је жив и од њега је наша редакција добила телеграм. Други Душан БајиИ је родом из Плеваља, он се убио у раљсном тунелу и јуче по подне сахрањен је. Интересантно је, управо у целој ствари најинтересантније, да је и полиција тен јуче утврдила који се Душан БајиИ заклао,

Кроз Беогрод — Репортерске белешке. СИГУРНО СЕ УДАВИО !... Јакова Бусмајера, продавца новина сина Јована Бусмајера, обуИара, нестало је 20. овог месеца, око 5 часова после подне, са купатила Вл. ДимитријевиИа, на Сави, где се купао. Пошто се дечко ни до данас није могао пронаИи, полиција каже: „Сигурно се удавио!". Кад полиција каже, ред је да јој се верује. Полицијски орган, као и њихов министар, никад не лажу.

шкарила на своме иревету. Она је уживала охолошИу једног егоисте што је била господар свога тела, тако лепог, облог и поноситог. И пре но што је заспала, она је помиловала своје лице, свој вратиИ, своје грло и рамена. Али, никада јој се с очију није уклањала фигура Бланкадорова: она, и само она, лебдела је пред њоме. „Нека дође да ме ухвати ако сме! мислила је она смешеКи се с презирањем. Овога часа ја га се нимало не плашим. Пре свега, њега тресе грозница, а за тим ја сам се добро закључала и осигурала. Уосталом, ја га не волим, и нежалим га ни најмање што је болестан, баш зато што је болестан због љубави. Чим оздрави, упутиИу га ка Корпору... да бих на тај начин довршила ову комедију.. Ах! рђав поданик! Има очи које. Наједанпут чу она извесан шум. Ко је то могао бити сада?.. Помисли да је то из некаквих разлога устала собарицз. Затим јој се учини да сања и пусти сат да звони.. било је два часа по поноНи.. Покуша да поново заспи.. Али, ларма се повеИа, и она мораде скочити на ноге.. Нроз кључаоницу погледа и познаде Бланкадора који је продро у ходник и јури да улети у собу. Бланкадор, ипак, би спречен: он је успео да провуче једино руку и половину рамена.. Диана је притрчала вратима и гурала их је с таивом снагом да умало није сломила Бланкадорову руку» У томе тренутку, избудише се пси и настаде лврма у толикој мери да се пробудише и де Ла Оееј и Травер. Орас су два глма: — Ја ти илим да еам га аидео! — ре-

че један глас који је Бланкадор познао и који беше глас де ла Осеја. — Причекајмо га, онда! — одговори други глас, глао Траверов. — Али, пре свега, довабимо овде псе.. Хајд'!., Остатак овог разговора изгуби се у жарогу који долажаше са свих страна. Бланкадор разумеде: да му је судбина у овом тренутку била неповерљива и похита да се прикрије. Он је веИ навикао да се крије огртаче и сукње кад су га затицали код Рене Базикл и других госпа, и сетивши се своје прошлост, он се реши да тако исто и сада поступи дон га опасност не мимоиђе. „Трновит је пут којим ја идем! — поче мислити он.. О њој Иу сањати целога свога вена: оваквих груди, овакве косе нисам нииада видео!".. Жанина — чувши најзад глас своје госпе — уђе унутра и трљајуИи очи тобоже од дремежа упита госпу: накав је ружан сан снила? — Један чудноват и веома страшан сан! — рече Диана, Не знам шта је било, али као да сам видела ђавола кано се са својим роговима приближује к мени. УКутавши се за неио време, она се окрете Жанини готово да јој каже с правом: „— Ти си ме продала!.. И то заједио с Розом!.. Наио сте грешне!" — Али не хтеде јој ипаи рвКи своју мисао. Жанини рече гласно само оео: — Жанино, да бих те лоучила о оласностима које човек има кад се бори о ђаволом, ти Иеш опаеати поред мене... Добру ноИ, пријатељице моја I И Диаиа поиова лажа смејуКи оа

Бланкадору који јеимао толико муке да јој се приближи па опет да не успе!.. „Све је то лепо, — помисли она, — али се игра могла рђаво свршити.." Ускоро, за тим, собарица заспа.. Г-ђа де Формасен сиђе с кревета полаио и отвори прозор. На месечини, она примети две црне сенке које су ишле у шанац. Размотри пажљиво и познаде г. де ла Осеја и г. де Травера који, с мачевима у руци, иђаху око њенога стана у друштву два велика пса. — НеИе ова нукавица изаИи ! — рече Осеј претеИи. И када он диже глзву, Диана се сакри за завесу. Травер одговори иронично: — ИзаИи Ие он отуда брже но што је и ушао! Она напусти тада прозор. Врата се у собу.нађе један сребрни лавор с водом и просу га на племиИе. Изненађени и гневни, они обадвојица викнуше.. — То је он, у то сам уверен ! — Рече г. де ла Осеј. — Заклео бих се да је то из његове фабрике!.. После овога, не остаје нам ништа друго него да га убијемо ! — Можда су то урадиле собарице Г-ђе дв Формансек, — одгоеори Травер. Држим да су нас женске руке крстиле. Чуо сам да се нека жена смејала!.. — Онда, — повика Осеј, псујуКи и простачии начин,. Треба да се полнемо горе — твда Ие се појавити два или три лакеја који Ие нас избацити налоље,. И, не одговоривши де ла Осеју, Травер звизну те дођоше пси и улути се у двориштв. Блаикадор јв, међутим, веИ

имао времена да легне у своју постељу и да се баци у размишљање, у горко размишљање које му је предсказивало блисиу катастрофу. Збиља, тек што је напустио кревет, дадоше му писмо у коме су га звали Осеј и Травер на дуел. Одређен је и дан туче: десет часова пре подне у суботу. Прочитавши ово писмо, Бланкадору задрхта коса на глави. Ова је субота можда последња у његовом животу? Није могао побеИи никуда.. Боље је да се сам убије но да погине у борби.. Ипак, није се могао уздржати а да се не насмеје сетивши се сцене коју је видео а у којој су његови ривали спрали жалосну улогу. И стаде понова размишљати: „Диана ме је ипак спасла; да није било њене досетке, мене би ухватили ови свирепи зликовци и ја бих платио главом.. Најзад, треба бити спреман за тучу„ СреИа не може напустити онога коме се досада увеи смешила!” И он све повери Жакмену Тардивалу. Овај му даде неколико корисних савета: — Просути воду на главу двојице племиИа — па ма то било и ноИу — није обична увреда. Вас оптужују, и ви сте дужни да сперете љагу са себе. Само се мачем може одрубити иљун овим илеветницима. Затим поКута па додаде: — Ја лознајем — у Монбарлису, месту које је удаљено одавде једну миљу — два ваљана и храбра момка који Ие вам радо помоИи да победите ове неваљалце., Они су племиИи као што смо то и ви и ја... Они рунују боље од нас, бо-

ље и од Св. Михаила, мачем!.. Дванаестину талира ваља дати свакоме, и њихова је помоИ обезбеђена.. VI Жакмем Тардивал проведе цео петак у спремању оружја своме господару, Наоштри мачеве, зашиљи им врхове. Чак даде, у једном нутку, практичне савете Бланкадору: — Ваш велики шпањолски мач, господине, није рђав. Мора да сте га врло много платили. Орас, ожалошИен овим разговором, говорио је у себи: да би боље било за њ' да је ближе господичине Базикл. Она би му дала један сличан поклон понова. Тардивал и даље говораше: — Требало би вас помоИи да одбијете нападе који се спремају противу вас., Научивши Ораса како да се заштити, он додаде: — Тако заштиИени, најбоље је да гађате право у лицв и да противнику залијете очне дупље крвљу, или да бијете у трбух, јер ту је сваиа рана скоро смртоносна. Ето, кано се ваља борити!.. И Жаимен опружи батину коју је држао у руци. На тај начин, он је хтео поучити свога ђаиа вештини борења.. — Али, ако се — и покрај свих ових вештих покрета руке и покрај свеиолике вештине који се састоји у употреби оружја — будете нашли у опасности, ви са морате спремити и за тај случај.. (иеетеемКе *•) ( Ч . I I ^