Пијемонт
Отр. 2.
Број 172.
На бојишту НОЛЕРА ПУСТОШИ.
Скопље, Велес и Куманово лрава су лвгла иолере. На све етране смрт носи немилице огормне масе војника.
— Грчка ће приступити једновремено грађењу свих нових железница—
Грчка влада је одлучила, да што пре оствари свој програм грађења железница у Маћедонији и Епиру, железнице које ће у исти мах служити и војним циљевима. Пошто је недавно потписан уговор с берлинском кућом Ленц и Комп. с’ претходним радовима за пруге Каламбака—Кожани — Соровић и Кожани—Ферија, ових дана ће се закључити уговори са италијанским инжињером Карцу-
„Хрватски Дневник“, познати франковачки лист, доноси V једном од последњих бројева извештај о вандализмима које је бесомучна франковачко-муслиманска руља починила над Србима у Сарајеву. Ми тај извештај доносимо у целости, да би наши читаоци видели како о сарајевским изгредима јављају баш они, који су инсценирали и дириговали бесомучним нападима на Србе, нападима за које један мађарски лист вели „да су вечит доказ вандализма на коме нема равна.“ Извештај „Хрватског Дневника" гласи: Пустошење српске школе Војска је затворила Рудолфову улицу испред Црквеног Трга до Хотел Централа, а полиција је затворила Фрање Јосифа улицу од нове сриске цркве до линије Кабиљо—Хотел Централ. Демостранти су се разишли споредним улицама и састали на Црквеном 'Гргу. Успут су уништене све српске радње, крај којих се прошло, разбијени су прозори на КраљевићкиноЈ кући, а од свих је — на овом путу највише страдала кројачка радња Бесаровића крај војничке касине. Управо невероватна количина штофова и свиле налазила се у тој радњи. Све је то изнешено на улицу, погажено и подерано. Штета се ту цени на много хиљада круна. Наравно и кућа и прозори, све је полупано и оштећено. На Црквеном су се тргу сви демонстранти окупили, било их је на хиљаде и сви су јуришали на српску школу. Хиљаде камењасасуло се на ту кућу, а од
лом за пругу Драма—Кавала, са Хафнером, грађевинским инспектором Друштва Источних Железница за пругу СолунАнгиста и са енглеским друштвом Џексон за пругу Каламбака—Јањина. Поред тога влада, намерава да подигне, односно прошири, поистаништа у Солуну и Кавали и да изврши регулацију Вардара. Бојкот: аустријсној роби — Неколико наших трговаца одбило је да прими робу из аустриских фабрика —
У току прекјучерашњег ујучераш љег дана неколико угледнијих београдских радњи, које су набављале делимично робу
800 прозора, што их има та велика зграда, није остао цео ниједан. Демонстранти се нису ни тиме задовољили, већ су ушли у зграду, побацали из ње све књиге, писанке, слике, записнике, врата, прозоре и т. д. Кућа је за час била пуста, а иред њом се направила права громада избачених и полупаних ствари. Једна кафана у приземљу те зграде, чији је газда такође Србин, сва је уништена. Ту су демонстранти нашли краљеву слику, и да се не оскврњује, узели је собом и носили цео дан у првим редовима. Преко пута школе расгорација Авакума Прића такође је сва разбиЈена. Поделе у групе. Од српске су се школе демонстранти поделили у више група. НаЈвећа је била она, која је отишла Ферхадију, а друге су пошле споредним улицама: Петракином улицом у Чекалишту; Ћемалушом у Варош, према БашчаршиЈИ; Фрање Јосифа улицом према Хисегама; преко Ћумурије ћуприје у 'Герезију улицу и т. д. У Српском Кл>бу Велики је број демонстраната пошао од српске школе краЈ Тржнице на угао Ћемалуше и Мустафа Ценетић улице. Ту се налази у СаломовоЈ кући Српски Ккуб, који се недавно основао и за намештаЈ утрошио 20.000 К. Демонстранти су најпре поразбијали прозоре, а онда зашли у саме просториЈе. Све што се налазило у просторијама, избачено је и поразбиЈано: фотеље, столови, столице, сли-
су око круга, и једни су одбијали од других оваЈ тзлас тишме где се ништа није разликовало, ни бес, ни радост. АМфитеатр је личио на брод у који је продро талас, и који стоји налуњзн до врха, док га остали таласи запљускују с поља и разбијају се ричући. Ужасна рика, на коју су одговарали узвици гомиле, објављивала је тигров долазак. Било се отишло да се отвори његов кавез. На једном крају, један човек лежао је на песку, го и као заспао. Он је био немаран према ономе, што је узрујавало светину тако јако. И док је тигар јуришао са свију страна по празној арени, нестрпљив због очениваног плена, он је, налакћен, изгледао кзо да затвзра овоје тешке очи, као жетелац који, уморен од летњег дана, лежи и чека сан. Чуло се неколико гласова са седишта како траже од диригента игара да нареди да се приближи жртва; јер тигар или је није нинано распознавао, или ју је презирао, видећи је тако мирну. Старешине ареие, наоружане дугим копљима, покорише се вољи народној, и врхом свога оштрог железа пробудише гладиатора. „П И Ј Е М
из Аустро-Угарске, одбиојетрговачке путнике, који су им нудили робу из аустриских фабрика. Трговци су мотивисали то не примање робе гоњењем Срба у Босни и целој Аустроугарској. Један угледни трговац из главне чаргаије рекао је путнику који му је нудио робу: — Зар ви имате образа да ми нудите своју робу и сада после свих насиља, која су у току последњих дана извршена над српским трговачким фирмама у монархији? Ту исту робу, коју ми ви нудите, тражиле су фирме које су сада ваше жртве. Колико смо сазнали ово је тек почетак ширег покрета за бојкот аустриске робе у Београду и целој Србији.
ке, новине, па чак је и билијар бачен с другог спрата на улицу. Врата и оквири прозора такођер су бачени. Даље ув пут Успут су демонстранти разбили крај тржнице сав намештај гостионе Николе Новаковића. Недалеко Српског Клуба, низ Ћемалушу, налази се месарска радња Шпире Новаковића. Демонстранти су је сву уништили, много чистог свињског меса изнели на улицу, а исто тако и шунке, кобасице и т. д. Сав је простор пред радњом био пун меса. Уз Новаковића се налази кафана Јове Паликуће, кога већ и презиме одаје, из чЦјег је племена. Све му је разбијено, бачве пробијене, пиће истекло, те се све излило на улицу. Столице, столови, бурад, чаше, флаше, пећи — све је било избачено. Ту је преко пута, у Ћемалуши бр. 64, књижара Трифковићева. И њу су демонстранти сву разорили, а сав инвентар избацили, те се у овом простору од преко 150 метара ишло по самим књигама, и другим хартијама. Код Глише Јефтановића Огорчени демонстранти пошли су да траже имовину првака и главног подстрекача оваквих идеја међу Србима, и дошли су до стана Глише Јефтановића у Ћемалуши улици. Ту се налазе његове штале, за коље, за фијакере, кола и омнибусе „Европе“ и вила, што Је недавно саградио.
Али тек што је он осетио додире њихових копаља, скочи са страховиитм криком на који одговорише, ричући од ужаса, све животиње затворене у пећинама. Шчепавцм једно од копаља која су раеирвавила његову кожу, он га сломи на два парчета и баци један на главу управника амфитеатра, кога обори; и чувајући ондј део, који је био украшен гвожђем, истави се сам пред свог дивљег непријатеља. Над се он подигао, и кад је поглед гледалаца могао да одмери на леску сенку коју је оцртавао његов џиновски стас, жагор дивљења испуни цео скуп. Жене, показујући га прстомса неком врстом гордости, казивале су његово име и причале све његове циркуске подвиге и његова јунаштва у бунама. За то време, гладијатор се приближавао лагано арени, окрЛући се каткада на ону страну где је била царска ложа, руку опуштених у некој врсти немоћи, копајући земљу, коју ће наскоро искрвавити врхом свога колља. Како је било обичај, да кривци не буду наоружани, чули су се гласови; „Без оружја! Доле оружје!" Али он, витлајући парчем иопља но-
0 Н Т“
Тешке и огромне капије биле еу страшно забарикадиране. Ну демонстранти су тако дуго тресли, дрмали, ударали, док оне огромне капије нису попустиле и отвориле се. И ако су та врата огромна и тешка, демонстранти су их извадили на сред Ћемалуше и разбили. Зашло се тад унутра. До чега се дошло, износило се на сред Ћемалуше и разбијало. Спаљивање српске заставе. — Све до темеља. Демонстранти су ту спалили српску заставу и онда кренули према кући оца атентатора Недељка Чабриновића, кафани и трговини самлевене каве Васе Чабриновића, у Фрање Јосифа улица, одмах ћза Ћемалуше улице. На путу су разбили сав намештај и прозоре „Кафане Парк“ (својина једне удовице Српкиње) и столарску радњу Станишићеву. На Чабриновићевој кући све је полупано. Близу је ту и велика трговина покућанства Браће Векић. Демостранти су и ту на кући поразбијали прозоре а од силног и скупоценог покућанства није остао цео ама ни један сто. Све је уништено, поразбијано и избачено на улицу. Веле, да ту има штете ОКО 20.000 круна. Преко пута од Векића налази се Мис Ирбијин Вавод, где је и „Задруга Српкиња". И ова је сва кућа демолираиа, а све, што је било у њој уништено. 50 корачаја одатле лежи Пешутов раскошио урсђени „Хотел Империјал“, који држн удова Максима Прњатовића. Све су, што се ту налази, демонстранти разбили: столове, столице и други намештај, прозоре итд. II одатле је све изнето на улицу и сломљено. Понова код Глише! Хајдемо опет Гјшши! издали су зановест вође демонстрације. И за час је све било опет код Глишиних кућа. Наставило се ту, да се уништи још оно, што је преостало. Два масивна омннбуса Глишииа хотела Европе, прави колоси од кола, извежени су иа улицу, изврнутн и })азбијени. Једне красие саонице затекла је иста судбиаа на сред Ћемалуше. И њих, као и два фијакера, демонстранти су извукли на сред улице и разбили. Простор пред шталама Глишиним у Ћемалупш изгледа од силне масе ствари управо за барикадпрана, те је и промет туда посве немогућ и ако је пут широк 30 метара. Сав овај крај наличи као згариште после тешког пожара или град после дугог бомбардовања. Велика множина разиог покућанства, око шест врста разних кочија, ћилима и још многе преразне стварп застрли су сав овај простор у Ћемалуши. У горњој Ћемалуши Група демонстраната, која се од Саборне Цркве одвојила у
је је чувао, и показујући га светини, рвче: „Ходите, да га узмете!", стегнутих уста, са уснама. бледим и гласом рапавим, готово загушеним од љутине. Кад су се узвици удвајали, он подиже главу, баци један поглед по целом скупу, насмеја се презриво, и, ломећи изнова оружје, које му је остало, баци остатке на главу тигрову, који је у том тренутку оштрио своје зубе и канџе на подножју једног стуба... То је било његово изазивање. Страшна животиња, осећајући се удареном, окрену главу и, видећи свога противника где стоји у сред арене, једним скоком устреми се на њега; али јој гладијатор измаче, сагибзјући се до земље, те тигар паде ричући на неколико корака одатле. Гладијатор се понова подиже и три пута превари, истим покретом бес свог дивљег непријатеља; напослетку тигар стули к њему на неколико прорачунатих корака, показујући зубе и истежући губицу, очију светлих, репа услрављеног, језика већ окрвављеног. Али овог пута гладијатор, једним снажним скоком пресночи тигра, у тренутну кад јв хтео тигар да га аграби...
рима, али по среди није материјални интерес појединаца, него целисходност службе и наставе.
БОРБА ИЗЕМЂУ ГЛАДИЈАТОРА И ТИГРА — АЛЕНСАНДАР ГИРО Под афричким небом биле су распоређене клупе степенасто; на стубовима са златним шиљцима биле су прикачене завесе пурпурне, везанв свиленим и златним тракама. Ове широке завесе чиниле су над главама гледалаца простран, округао шатор, чији с^сјајни одблесци давали свима афричким лицима ватрену боју, потпуно хармоничну са њиховим живим и страсним изразом. Изнад арене небо је било слободно и празно, и млазеви светлости, који су падали као скуполе Агрипиног Пантеона, расипали су се обилно на све стране, не остављајући ништа да измакне усхићеним очима: ни стубови ни статуе, ни бронзане и златне вавне, ни онај сјајан накит што је блистао на грудима жена и младих девојака. Шест хиљада гледалаца нашли су места; осталих шест хиљада лутали
Како је пустошено
— Почетак демострација. — Јуриш на српске куће. — Војска долави. — Спаљивање српске ваставе. — Срби се бране. — Ко је иовређен. — Копика је штета. —
горњу Ћемалушу, такођер је била марљива и безобзирна у свом раду. Демонстранти су ту разбили ове радње: госгионицу неког Мостарца на углу Ћемалуше и Пехливануше улице, кројачку радњу Илије Р. Трифковића у Пехливануши, кафану Милана Кршића. Страшну је штету претрпио и хотел Катић, све је уништено и бачено на улицу. Столови, столице, посуђе чаше, флаше, биљар, кревети, јастуци..., све, све се то нилази на улици поразбијано и поразбацано. Даље су уништене ове радње: бријачница Васе Петровића, кафана Вује Соколовића, гостиони ца Петра Ђука, бакалска и гостионичарска радња Самоуковићева, трговина мешовите робе Милана Станића, хан и механа у Ћемалуши број 26, Перина гостионаброј 24, трговина гвожђем и разним бојама Светозара Цвијића, „Народна књижара“ А. М. Прцовића и т. д. Све је у овим рћдњама уништено и разбијено. Два штаба — две развалине. Затим су демонстранти дошли до стана Глише Јефтановића, а одмах онда и до „Српске Ријечи“. Врата су на стану Глишином силом проваљена. те су демонстранти из стана побацали сво покућанство. Прозори су сви ризбијени, фотељи, куфери, сголице и т. д. Сви су миндерлуци и креветске ствари разбацане де се данас у даљини од 100 метара шећеш овом улицом по самој вуни, рекао би, да су ту стада ушишана. Пред „Сриском Ријечи“ видиш целе хрпе новина, рукописа, других папира и т. д. Тек испод овакове гомиле вири по који разбијени столац, писаћи столови, па којим се издрљало много перо, спремајући овај кобни дан... и т. д. У просторијама уредништва и управе „Српске Ријечи“ није баш ништа остало, ама баш ништа. Све је на улици. Пуста се ћирилица повалила по цести, а кућа је сва из темеља разрушена. Тек остаци некадашње фирме, издерани и поломљени, остали су. Уз овај дом налазе се просторије „Пјевачког друштва Слоге“ И у „Слози“ је све сложно уништено. Овуда се са 50 степеница долази у штампарију „Српске Ријечи“. Демонстранги, да покажу, шта мисле о овом друштву, нису имали обзира и жалили труда, већ су дошли и у шгампарију, да униште она слова, која су тровала народ и ширила налоге краља-осло(5одитеља. Машине су у штампарији ошштећене, папир избачен регали поразбијани, а слова избачена у двориште. Одмах се у близини налази нова, величанствена зграда Великог Управног и Просвјетног Савјета. Ту се у приземљу на-
* лазе ове трговине: Јово и Ри' сто Васиљевић, трговина ману' фактурне робе на велико и мало; ' Филијала Браћа Ристо и Михо * Шантић; Филијала Шантић и - Загорац; Јово Р. Јовановић. Све ■ су ово трговине, пуне разне ' робе, и великих излога демонЈ странти походили, излоге раз> били, робу полупали и делом 1 оставили у дућанима, а делом ■ разбацали по улици. Још су многе радње у овом > крају демолиране. Особито је Гвелика штета начињена у дућану Милана Р. Параноса, који има: де „Заступништво чешке инду- стрије“; трговца мешовите робе I Јакше Скочајића; гостионичара - Крсте Јовановића, званог Ком- љена и т. д. Ни Пирушу демон* странти нису поштедили, већ су I и тамо разбили све, што је I српско. Сав овај крај пружа тужну I слику, а развалине, грозне и . тешке развалине, сведоче, како г је тешко пало сарајлијама зло■ дело разбојничке Србиноверуке. Догађаји у Терезији . Маса народа прешла је Ћу1 муријом ћупријом, да изађе у I Терезију. Ту се у Чикми нала- зи и стан и радионица златара Јове Митричевића, који има ; главну радњу у Фрање Јосифа . улици. Демонстранти су дошли > пред радионицу, а из куће је I неко на њих опалио хитац један - из двоцевке а други из револвера. Срећом није био нико ра. њен. Огорчење народа постало . је тим веће, -те су још бесније . навалили на радионице и стан. Пусто злато и сребро стаде се ! просипати. Дукати разних величина, што их носи наш женски свет, поче звекетати. Стари Митричевић и његов син затворени су. Код њих се нашло доста оружја. Један је од њих био преко Миљацке побегао у просторије „Багајеуоег Та(51)1аКа“, а отуда у једну башту, но ухваћен је и предан полицији. И у Терезији су поразбијаие све српске радње. Што је Ошо у њима уништено је, аособито је велика штета нане га гостионичару и трговцу пића на велико Ристи Бапдуковићу, званом Бандуки. Све му је уништено. Догађаји на Хисетама Јака група демонстраната упутила се на Хисета. Где јс овде била каква српска радња, затекла ју је иста судбина, као и друге: све је уништено. Велике деликатесне радње: Шантић и Загорац, Браћа Ружић и друг (ире Ружић и Вујасиновић) посве су уништене. Гвоздене решетке на излозима посве су разбијене, роба у дућанима поразбијана и побацана, а што се могло, избацило се на улицу. Трговачке књиге, сниси, фактуре итд. све је то уништено. Трговина мешовите робе и пића Митра Домазета такођер је љуто сградала. Гостионица градског заступника Андрије Ру-
Напослетку, више изнурен дражењем него, као што је светина мислила, спорошћу борбе, која је изгледала на први мах тако неравна, гпадијатор је стајао и очекивао звер храбро; и тигар, сав задихан, јурну на њега урлајући радосно. Крик ужаса, или може бити и радости, чу се у исто време на свима седиштима, кад животиња, усправљајући се на шапе, спусти своје канџе на гола рамена гладијаторова, и истури главу да га прождере. Али, гладијатор забаци своју главу назад и, шчепавши обема чврстим рукама мекани врат животиње, стеже је тако снажно, да тигар испружи своју губицу и диже у вис, да би до његових плућа дошло мало ваздуха, пошто су му руке гладијаторове затвориле пролаз као нљешта ковачева. Међутим гладијатор, осећајући како његова снага слаби и одлази са његовом крвљу, под јаким канџама животињиним, удвоји напоре, да би што пре учинио крај; јер је борба, продужавајући се, претила да се окрене против њега. Усправивши се на обе ноге, и сваливши сву своју тежину на непријатеља, чији су се удови савијали под тежином, он сломи тигрова ребра- Спљоштене
груди тигрове пустише неколико урлика, који се отеше из грла дуго гушеног млазевима крви и пене. И гладијатор, дижући се упола и ослобођавајући своја рамена, са којихје једно откинуто парче остајало у крвавим канџама тигровим, метну колено на слабину животиње, која је бректала и притискујући је снажно, осети једног тренутка како се животиња копрца под њим. Притискајући је једнако, он виде како се њени мускули грче и како њена главаједног тренутка подигнута, паде на песак, отворених чељусти, стиснутих зуба и очију угашених... Опште, бурно клицање подиже се са свих страна, и гладијатор, коме је триумф повратио снагу, устаде, и, шчепавши грдну лешину, баци је издалека, као поклон, пред царсну ложу. Д. Е. Бјтпнјјјор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА ивставпк (13) Тада, Жакмен примерно упути свога ученика и припреми га и за овај олучај.. Кад сврши с ленцијом, он спувти бетииу, баци је и рече: