Пијемонт

Врој 172.

Стр. 3.

„П И Ј Е М 0 Н Т“

жића, и њу је задесила судбина осталих српских гостиона. Велика трговина стакла Митра Ребића сва је разбијена. Видаковићева гостиона „Славуј" у Алипашиној улици сва је разорена. Овако су исто уништене и све остале српске радње на Хисетама. У Бјелавама и Чекалуши. — Србин Јовичић пуцао.Јепан мртав, два рањена. И Јовичићу је пукло... Демонстранти, који су се кренули на Бјелаве, харали су што им је год српско дошло под руку. Велика трговина „Браћа Бајчетић“ на Бањском Бриегу сасвим је демолирана. Редом отуда, па све по целим Бјелавама и Чекалуши улици свеје поразбијано што је год ћирилице на себи имало. Тако су дошли демонстранти до велике трговине мешовитом робом и деликатесама, Браћа Јовичић у Чекалуши. Један је од ових Србенда опалио у масу три хитца из револвера и као рисови бацили су се на трговце и њпхову трговину. Један је од Јовичића некуда побегао, те се ни сад незна где је. Други, Коста Јовичић, изубијан је од разбеснеле масе, те је превезен у болницу, где га чувајака стража, да се, кад му буде стање допуштало, преда у руке правде. Код њих се нашло оружја. Демонстранти су им све до последње чачкалице поразбијали и поломили. — Рањеници су одмах пренети у болницу. Један је од њих издануо одмах. Зове се Аптон Крајина, 45 година стар, католичке вере, зидар. Два хитца из револвера погодила су га у леву страну прса. Учесници у демострацији. Неколико хиљада народа учествовало је у демопстрацијама. Били су то у јединству редови католика, муслимана и јевреја. Демонстранти су били из свих сталежа и звања. Облазећи улицама носила је свака група пред собом слику краљеву, и певала родољубиве иесме, а особито се често певало: Боже живи, чувај Боже!... Рањеници. И јучерашњи је дан пмао својих жртава. Убијен је, како горе наведосмо, у Чекалуши код Јовичићеве трговине зидар Антон Крајина. Бањени су ови: Коста Јовичић, трговац, Перо Пријевић, кафеџија. Тегако је рањен у левом оку. Вејсил Кариман, 13 год., рањен је у Кошеви по десној руци. ГргоЈанковић, 20 год., радник, рањен је у Доњим Хисетима од војничког бајонета. Абдулах Јусуф Беговић, 22 год., ашчија у Фрање Јосипа ул., рањен је сабљом по левој руци и по глави. Хакија Атичић. 13 год., шегрт, рањен сабљом по глави, Ј1ука Анушић, 42 год., рањен

је по глави. Алберт Фишер, 24 год., убоден је бајонетом у прса и повређен по левој руци и на десном бедру. Ови су сви у болници, а има и таквих рањеника, који код куће леже. Све је поразбијано. 10 ми лиона штете. Да не заборавимо споменути, да су демонстранти посетили и народне посланике др. Живка Њежића и дра Саву Љубрибрагића, који станује у Терезији улицн код своје пунице Јеленке. Гостионица и стан Љубибратићев, прошли су исто тако. До шга се дошло, разбило се. Јучерашње су демонстрације свршилс тим, да од свих српсњ х радња у Сарајеву није остало целих и нетакнутих ни тридесет. Штета је огромна, јер се вели, да су оштећеници претрпели квара око десет милијона круна.

— Ограничен број концесија —

Министарство Народне Привреде донело је одлуку, да се концесије, које су законодавним путем издате пре рата разним индустриским предузећима, не могу проширавати и на новоослобођене крајеве. Ово је начелна одлука и она се односи на све концесије па и на концесију Свиларског Друштва из Лапова. за коју је Министарство изрично наредило, да се та концесија не може односити и на нове крајеве. Стазама и путевима Шгледа да људн нису свеснн тога, колико је живот мучан: толико им мало задовољства треба, да на све муке забораве! Дотезало се дотле, да се данас сматрају као чеда среће они људи, којн устају да својнм трудом нешто стекну... У тој општој жпвотној несигурности, у људнма се буде страховања далекпх времена. И преплашене душе се враћају обожавању тајанствених сила н водних облака, који те силе представљају. Модерно доба није обновило јсамо несигурност далеких столећа: оно је обновило н фетинизам )примитивног човека. ЈИуди стварају неку врсту идола од алата, којима су себи живот осигуралн. Сваки богатији дом скрива по једног таквог идола; једино сиромашни домовн не личе на храм. Један београдови богаташ, који је своје огромно имање стекао на најоржн могућан начин, алп ипак у зноју лица свога, отишао је у сретишизму тако далеко, да Је на уласку у своју кућу истакнуо, као знамење, алаг на коме је богаство стекао. Ноднгао је поред старе куће нову каннју, на којој је, тајанственом шарама од месинга н гвожђа, иснричао порекло своје имовине... Кога интересује, нека застане пред дворима 11етра Јокића, у Крунској улицн... Боем.

Општински буџет Финансиска секција општине београдске потпуно је завршила рад на склапању општинског буџета за 1914 год. и предала општинској управи. Управа ће га на првој одборској седници, која ће се одржати после Пегров-дана, изнети пред одбор на решавање и одобрење. Распоред капелника У Министарству Војном завршен је рад на распореду капелника војних музика. Распоред ће се извршити кроз неколико дана, када ће се извршити и попуњавање војних музика потребним бројем музиканата. Административни чиновници Сви кандидати који су се пријавили Министарству Војном за војно административну струку, упућени су Дунавској Дивизији, и ова је јуче извршила над њима преглед. Монополска продаја Управа Трговачке Коморе тражила је од Монополске Управе, да се само трговцима да малопродзја монополских артикала, пошто је и то једна врста трговине. Монополска Управаодбила је овај захтев Коморе зато што су сви артикли монополисани и само она задржава право да уступи продају коме хоће. Привремени учитељи На крају ове школске године, у старим границама Србије било је 332 вршиоца учитељских дужносги. Министар Просвете својим решењем разрешиће крајем овога месеца 120 вршиоца, а 212 осгавиће и даље на својим дужностима. Од разрешеиих вршилаца учитељске дужности 87 су свештеници. Житарске комисије На предлог свога одељка у Скопљу, Трговачка Комора решила је да се, ради унапређења житарске трговине, и у новим крајевима образују у свима већим извозним местима, државне комисије за преглед жита. „Видовдански Дарак" У име Бидовданског Дарка прилолсили су Народној Одбрани: Њ. В. Краљ 500 днњ, г. Т>орђе Вајферт индустријалац 500 дин., г. Радомир Луковић секретар срп. посланства у Парнзу 50 дин. Резервни официри Сутра, у (3 и по часова по подне, одржаће се у хотел „Касини“, на Теразијама, састанак резевних официра, ради извесног споразума.

Музика косовског пука Министар Воши одобрио је, предлог команданта косовскога пука, да се прн овом пуку образује нова музика, пошто му је музика II пешачког пука одузета. Према предлогу команданта, у ову музику примиће се само кандидати који су са Косова. Топчидерска станица Г. Пишон, стручњак за железнички саобраћај у Француској, која се бавио два месеца у Србији, проучавајући паше саобраћајне прилике, предложио је Министру Грађевина планове за уређење ранлшр станице у Топчидеру. Учитељска скупштина Годишњња учитељска скупштини одрлсаће се 14., 15. и 16. августа ове године. 14. ће бпти посебна скупштина I 15. и 16. општа, на којој ће се расправљати питање о улози учитеља пре и после рата и к.ултурном раду учитеља у новим крајевима. Овом приликом оцржаће се и парастос погинулим учигељима у рату, којих има 32, и осветиће се спомен гшоча са именима погипулих.

Ма да у нас, плебејаца по рођењу, а демонрата по државном уређењу и личном убеђењу, нама строге поделе на насте и нласе, ипан их и против наше вол>е стварају живот, прилине и околности. И што је најинтересантније, и ако то класифицирање Београђана — реч је о Београду — није строго подел>ено, оно ипан иде у бесконачност. У нас се обично вели виши, средњи и ниши сталеж. Међутим то су само три најистакнутије пречаге на лествицама л>удских положаја; али да би се човен попео од јед-’ не до друге истаинуте велиие пречаге, зар није потребно прођи толино малих? Зар у вишем сталежу немамо висоних државних чиновника, богатих трговаца, Виших официра, милионера, индустри-> јалаца итд. па се они сви једно од другог разликују? Трговчић, чиновничић, занатлија, економ итд. сви они такође чине средњи сталеж, па се ипан сви међусобно разликују. И најзад, да завршимо. Исто тако дубљем посматрачу пада у очи да је и нижи еталеж, сиротиња и најнижа класа, подељена у подкласе. Има сиротиње поштене и непоштене. И иао што виши сталежи имају у свби блато и беду, тако сиротиња има у себи сјаја и поштења, тј, као што има међу вишим сталежом људи, које само положај и одело чини вишом, тако исто међу еиротињом има људи, која само те две, назовимо их особине, чине нижим. Зато, кад је реч о сиротињи, о нашем најнижем сталежу, треба је поделити. ^Та подела, ма колико била строга, немогуђе је да буде тачна, Међутим, над човек посматра дубље нашу сиротињу, кад зађе по периферији, обигра улице без калдрме, куИе у којима царује влага и дворишта из којих бије смрад; кад пажљиво прати кретање криминалитета и кад марљиво бележи

Дупли колосек Сви земљани радови на по дизању. дуплога железничкога колосека од Београда до Топчидера погпуно су завршени, и, чим се заврше радови на подизању доњега строја моста на Топчидерској Реци, приступиће се и постављању шина. Одложена скупштина Према* решењу управе Професорског Друштва, годишња професорска скупштина, која је заказана за 6., 7. и 8. август, одложена је за 7. и 8. септембар због изборних и других политичких прилика.

БЕЛЕШКБ П0МЕ11. — Г-ђа Агнеса В. Ристића са синовима Љубимиром и Мнодрагом даваће- своме драгом Владимиру Ј. Ристићу пешад. п.пуковнику и команданту II пеш. нука „Кљаз Михајла" годишњи парастос у суботу 28. јуна у 10 и по часова ире подне у Ваљевској цркви. ЊЕГОВЕ ТРИ ЖЕНЕ! — Јединствена комедија: Његове три жене“ вечерас се приказује у Браниноме Позорпшту код „Славије". У програму је и шала: „Муж за 30 пара“ и опер&а: „Батли момче баксуз вОјске.“ — У програму су и најпријатнија сола и дуети.

све догађаје који илуструју живот Београда, може ипак, бар приближно, нашу сиротињу поделити у четири подкласе. То су: а) сиротиња, ноја ради да живи; б) сиротиња, која живи од зараде других; в) сиротиња, за коју се не зна од чега живи, и најзад г) сиротиња без крова, Све ове четири врсте сиротиње, које су поселе периферију, изласке и крајеве Беогрда, сва ова сиротиња која чини Београд великим Београдом, интересантна је и по свом раду и по околностима у којима живи. Али међу том великоварошном сиротињом најивдније место заузимају — ано ни по чему оно по томе што својим животом престављају најнижи ступањ Беде — они који немају крова над главом, оне јединке без породице, они бедници без куђе и огњишта. 0 њима ћемо данас говорити. РЕЗУЛТАТИ ЈЕДНЕ ПОТЕРЕ. Говорити о беди није лако, а како ли је тек живети у њој ! Једнога дана месеца маја ове године — приређена је општа потера на бескућнике у Београду. И том једном једином потером, сручило се у подруме Управе Града Београда, укупно, за једну нођ, до шесут часова из јутра, 108 лица. Од ових лица било је: Београђана .... 13 Из Србије . ... 64 Са стране . . , .31

укупно 108 Према овоме судећи, једва да 12% скитница и бескућнина у Београду чине Београђани док осталих 88 од сто чине дошљаци прирођеници. Значи и ово је једно од зала, ноје поред осталих, чини нагло рашђење Београда, досељавањем са стране.

Ситне опасне

Они без крова — Сиротињски талог. — Од чега се свс живи у Београду. — Опште потере. —

у општинском АЗИЛУ. Да бисмо били јаснији, да наведемо још једно куд и камо интересантнији пример. То је општински азил. Док у полицију, „оне без крова" дотерују силом, дотле у азил они долазе сами. У азилу општина београдска само у мају мееецу ове године преноћило је: Мушких 139 лица I) Женских I 5 лица

укупно 144 лица

Од овога броја упућени су:

од општине

од синдината

сами дошли

140

уиупно

144

Даље, било је :

раденииа

ђака

сељаиа

без иканвих исправа

без занимања

унупно 144

СВАНОДНЕВНА КАЖЊАВАЊА. Али то још није све. Да бисмо добили

приближну слику и — број „

оних без

ирова", треба обратити пажњу

и на она

ситна нажњавања, која поједини квар-

тови врше посведневно.

Само кварт палилулски, за

цигло ме-

сец дана, казнио је „за скитњу", тј. зато што су ухвађени без преноћишта, 42

лица.

Од ових лица, ухваћено је како спава:

на Старом Гробљу

11 лица

у Таш - Мајдану

9 лица

на Новом Гробљу

4 лица

на Јевреј. Гробљу

2 лица

у парковима

6 лица

на улици

2 лица

по започетим грађевинама

5 лица

по шталама, таванима, по-

друмима итд.

3 лица

свега 42 лица

По речима једног старог београдског полицајца, београдска полиција просвчно кажњава на годину по 1500 лица азто што немају пренођишта. Ова су лица већином, са малим изузетком, у доба од 15—40 година (дакле у најлелше доба живота). По једној статистици од пре неколико година кажњена лица су 88 од сто случајева мушког пола ‘ КО СВЕ ОСТАЈЕ БЕЗ НРОВА ? На ово питање није ни најмање тешко дати одговор. Судеђи по лицима која се кажњавају зато што остају без крова, могло би се у главном рећи да у Београду остају без пренођишта: скитнице, беспослени раденици, сиромашни ђаци, лица која су остала без службе и најзад лица која се из Београда као сумњива протерују па се у њ опет враћају. Скитница у Београду има много и посведневни су полициски гости. Они се обично баве привремено у Београду: про се, кад код се привате посла, придигну по што год „на ситно" па се изгубе. Беспослених раденика такође је пун Бееград. Они су обично само привремено без крова док не нађу себи посла. Сиромашних ђака такође има доста. Они већином долазе из унутрашњости, а затим из Црне Горе и других српских крајева, ради школовања. За време школовања они се обично баве послуживањем по приватним домовима. Али пошто је данас ђаку тешко наћи службу, то није реткост, да сиромашан ђак заноћи под ведрим небом. Најзад, сумњива лица, (кесароши, лопови, мангупчиђи, шатровци) из самог Београда и из унутрашњости још више, посведневно, а особито лети, ноћевају под ведрим по ларковима, гробљима, празним шталама, таванима, подрумима, започетим грађевинама итд. — ДР. —

Дрстилата на „Пнјемонт* стаје један динар месечно.

— Ја, господине, одлазим да потражим де Мирола и де Бирулана.. Пооледње суботе месеца децембра 1589., Бланкадор отпутова без журбе да се састане у Меласуу, и то у друштву са Жанманом Тардивалом. Успут обузимале су га црне слутње, и он се бојао за свој живот, држећи — и с правом да јв дошао за њега један озбиљан тренутан, можда дотле најопаснији моменат.. Али, Жакмен га је храбрио, говорећи му: да ће се све весело свршити и да ће се на њих само срећа — и ништа више осмехнути на бојноме пољу. — Ето, вере ми, лепога дана, господине, када ћемо се прославити! — повика Жанмен. — На овоме малом пољу, ви Кете побрати лаворике као ретко ко досада. Ено, где у тишини и ћутећи седе оба старца који оу ваши секунданти!... И њихове слуге са ножинама којима се цепају дрва а ненамоли људска ребра.. Мора да су вас приметила ова господа, чим хитају да вас поздраве.. И. збиља, приближише се обадва Жакменова пријатеља, На трави могле су се видети њихове мршаве сенке.. То су били племићи доста сиротога изгледа и у сжромном оделу. Али, његово оружје еијало се у алату и блистало је у накитима. Већ су били спремни за бој: држали су мачеве приправне да их сјуре у груди онога који је то заслужио.. Г. да Бирулаи пришао је Бланнадору и део му лотребне савете савете кој ису несумњиво били последица његовога ввлииога искуства у овим стварима.. Орас сјаха с ноња на иоме јв дошао додирнувши руиом амајлију иоју му |о

при поласку обесила о врат Роза. Та је амајлија доста витезу за то да нема страха од погибије. Али, Бланкадор не осети дејство лека који му је дат: он се ипак плашио, и то у толикој мери да је једва могао саслушати Г. де Мирола који га је поздравио са велином учтивошћу. Овај мали човек говорио је на један начин који је био у исто време и свечан и лак: — Ми ишчекујемо овде, господине, ваше нелријатеље с толико вере у успех. Наше слуге су спремне да полете кад им се даде за то знак! Ах! господине, у овим немирним временима, ко изговори реч: двобој, вели само то врло често: убиотво. За то су наши лаиеји понели и пештоље, а видим да је и ваш паметни Жакмен обезбедио свога господара и себе на исти иачии... И Мирол, задржавајући дисање, окрете лице своје своме другу с речима: — А! шта велиш? За тим, погледа право у очи Бланкадору и иастави: Ја сам Тимотеј — Агапи — Леру де Мирон, члаи Св. Савеза де Моктеху. 0во је мој одличлни пријатељ, Пол—Емил де Бирулак, негдашњи велики гослодии као што вам је о томе говорио саакако и Жанмен.. Овде, Жакмен, — непосредно цитиран — поиуша да објасни ствар. Али, Бланкадор га је мало слушао.. Он је вечито мислио на фатални моменат који се приближује и коме иду на сусрет. Рачунао је на неки непредвиђен догађај. Можда је Травер раабио успут главу, оломио врвт или првгажви иоњма? Мо-

жда је Ла Осеја спопала алоглекија, или колера.. Малом Конбрају је можда повратила болест коју је задобио у Напуљу?.. Али, ова прорицања нису зауставила тројицу заинтересованих ривала да дођу на бојно поље и у уречени час. И за њиме су ишла тројица слугу, а сваки је носио у руци мач.. У томе тренутку, Агати де Мирол рече Полу — Емилу де Биручану: — Са својим мачевима они се могу играти клиса. Наши шпањолски мачеви показаће им колико су слаба њихова ребра.. Узми мали мач и стани лево, ја ћу изети велики мач и стаћу десно!.. Обраћајући се Бланкадору, ои рече: — Вама господине бароне! вама припада почасно меото! ви ћете стати у средину.. Будите мудрн, и не журите се.. Ми ћемо вас помоћи, кад то буде затребало.. Направивши једну гримасу на тај начин што затвори своје лево око тано да је изгледало да је сиоро слел, ои заврши: — Ала, господине бароне, идите мирно и јуначки!.. Поче борба. С једне и с друге страие етајала су по три човека, иза њих њихове слуге с коњима. Видећи да Бланкадорови људи имају лиштоља, људи де Ла Осејеви побегоше и сакрише се у џбун. Шест племића ишли су једни другима у суорет у правој лииији чувајуђи интервалу од шест столв. Кад бише иа десет норака једаи према другоме, еии ее поздравише лако дижући у вио овоја шешире. За тим имуиоше је-

дним покретом мачеве из канија. Тако дванаест оштрих ножева заблиста на бледом децембарском сунцу.. Изукшташе се мачеви. Настаде опасност за живот... У тренутку када је Орас држао да ће побрљати носем у земљу, осмехну се на њ' срећа.. Ла Осеј, прободен, рашири руке и опружи се на земљу. Млазеви крви појурише, направи се читава локва. Један глас који је долазио иза жбуна промрмља: — Довршите брже! Нена не може лриповедати о ударцу! Бланакадор куражно удари Осеја трипут рапиром тако да га прикова сасвим за земљу. Осмеливши се тада, он погледа мирно и без страха око себе. Мирол и Бирулан хватаху по пољу малог Конброја који бежаше. Ухвативши га, и он — паде на земљу под ударцима бритких мачева. Исто би и са Травером. Лакеји побеђених појахаше коње и одјездише широким пољем не водећи рачуна о томе шта се десило. — Видите — рече Мирол Бланнадору који је бацао скромне погледе по бојноме пољу — то су успеси за које ја имам да захвалим своме великом учитељу Савиалу код кога сам имао прилике да студирам у Енглеској... Бланкадор који није ништа разумевао од саега, одобравао је Мирону. С достојанственом скромношћу, он прими комплименте ноји су му чињени са свих страна. Као усломену на овај двобој, Бланкадор прими мач де Ла Осејев ноји му стави у манију Жакмен. Слуга и сам уаа нешто уопомеиа радм. За тим, оставивши саоје пријатеље да олљачкају

мртве, пожури да ф-игне Бланкадора ноји је јурио с коњем да би уверио свет: да се он у овој борби показао као други Ахил. Жакмен је био дискретан, и нико није говорио о тајанственој погибији де Ла Осеја. Ла Осеј, Травер и млади Конбрај осташе на ледини опљачкани до кошуље. Тице би их разнеле, да Г-ђа де Формансен — кад је дознала о њиховом несрећном крају — не нареди да се њихова тела погребу. Што се тиче Бланкадора, чим се чу о његовој авантури, он постаде славан: сви су га почитавали, свзно га је уважавао. Жакмен Тардивал није ником ништа говорио о сукобу, о његовој интервенцији и о помоћи коју су Бланкадору указали његови тајанствени пријатељи. — То су била — говорио је он кад га је свет питао — два друга г. барона с којима је он — ако се не варам — учио на Универзитету.. Каио се пак зову и одакле су, то мора остати тајна.. Бланкадор није хтео опроврговати ову бајну. Он је овим дуелом добио дупло. Пре свега, ратосиљао се за навеи оласних такмица каиви су били Ла Осеј и де Травер. За тим, на тај начин, он је освојио симпатије Г. де Монфлоа. Овај велики господин који је дотле сматрао Ораса као једног човека беа вредности, почео је друкчије о њему мислити и говорити. Он је ценио храброст, а није више иишта ценио од мача и од ноња. Истог вечера иада је борба била — оно четири часа, — поава он Ораса и почаоти га лепим талијаисиим вином.

— Мени је јако жао — рече му после извесног времена Г. де Монфлео — мени је јако жао што вам морам јавити да морате ускоро напустити наш замак. Имам изречну наредбу Г-ђе де Формансен. Она се нада да ћете ви нроз који дан отпутовати код Корпоја. Тамо ћете отпратити Г-ђу од Троа — Мар која је јутрос дошла у Белпеир где ђе се бавити само недељу дана. Она иде код Корпоја с иојима има да расправи извесне ствари нојв се тичу наслеђз од њеног ужа.. Овде, Бланнадор начуљи уши. Име де Троамар није му било непознато. Овај финансијер је саградио врло леп замак близу Монсака, и имао је три парнице с његовим покојним оцем. Његова удовица мора да је врло богата. И, кад је још де Монфлео рекао: да је она врло пријатна и лепа и ако има четрдесет година, Орас се стао лредомишљати. Он се био заветовао да не лови у исто време две срне. Диана га није марила, стога се он решио: да иде за другом, и пажљиво је пратио говор Г. де Монфлеа који је испијао чашу^а чашом с речима: — Ја сам јако ожалошћан, што се морам саама растати. Диана, ви сте ме нарочито очарали. У овим временима у нојима је сае неизвесно, и у којима све несигурно у краљевини, тешко ја наћи тако паметног и вредног човека. Ипан, ја ћу покушати да уверим Г-ђу де Формансен: да је за њену иућу веома потребио да вешто преврати и Себи., П » ч

КгждаЕк-...