Пијемонт

Стр. 2.

„П И Ј Е М 0 НЦТ“

Врој 174.

према Орбима, који не дају повода и који ће у моментима искушења и опасности бити опробани као верни грађани. (Живо и дуго одобрзвање.) ЈУГОСЛОВЕНСТВО ЈОШ НИЈЕ ОПАСНОСТ! Граф Андраши изјзвљује да министар председник није могао оправдати учињене погрешке. Граф Тиса одговара да није никад придавао сувише малу важност југословенском питању и пориче постојање једне озбиљне агитације која не бира средства. Тај покрет пажљиво прате компетентни фактори у монархији. Већина је усвојила одговор минис. тра председника. ЧЕТВРТА ИНТРЕПЕЛАЦИЈА. Раковски подноси следеНу интерпелацију: Да ли зна министар председник како је истрага уСарајеву утврђена, да је сарајевски атентат припремљен у Београду још одавно и методички; да су га припремили српски грађани, чак личности у државној служби, међу којима се налази мајор ПрибићевиН? Ако је тако, да ли је министар иностраних дела учинио корак, или ако није, је ли министар председник расположен и да утиче да корак буде учињен у Београду односно да српска влада буде енергичном нотом позвана да испуни најелементарнију дужност међународног права, трагкећи од ње прво да српске власти, пред чијим је очима завера тако рећи била припремљена и са чијом толерантношћу су се творци атентата снабдели бомбама из крагујевачног арсенала и примили велике пошиљке новца — одмах предузму најшире и најстрожије мере да престане таква једна активност ноја је у стању да компромитује сигурност и мир једне суседне државе ; — друго да ови српски грађани, ноји су ма на који начин учествовали у организацију београдске завере, буду најстрожије нажњени (живо одобравање на левици).

ДОСАДАШЊЕ ВЕСТИ 0 ИСТРАЗИ НИСУ ТАЧНЕ. Граф Тиса изјављује да на ову интерпелацију може дати одговор који је дао на интерпелацију графа Андрашија, додајући да вести, које су пубпикоаане у штампи односно истраге у Сарајеву, нису атутен ичке и не одговарају стању ствари у више тачака. Министар председн-к неђе да чини исправке, ни у позитивном ни у негативном смислу, ]ер би на тај начин подигао вео, којим треба да буде покривена истпз.а у циљу самога успеха. (Живо одобрзвање на десници). Већина је усвојила одговор.

I

— Ннез Вид се још нада! Драч, 26. јуна. Вече 25. ов. м., последња ноћ м данашњи дан прошли су на ииру. У два писма, која су устаници 'упутили контролној комисији и лг(ндским официрима, говори с^ холандским официрима који су робљени у Елбасану и о њихоб пуштању у слободу. П) 1 ема извештају путника који су овде дошли, устаници врло добро поступају са заробљеницима а нарочито са страним поданицима. Сутра ће под председништвом кнежевим бити ратни савет, ради решавањг о новој акцији коју ће бити пстребно предузети противу устаника. Христееку је отпутовао у Букурешт да доведе нових 300 добровољаца. Изборно борба Изборна борба је огпочела. — Зборови и кандида|ције. — Неспоразуми —

Већ је седам часова увече. Са остатном својих људи мајор Благојевић врши испад. Он успева. Бугари на тој страни беже. Али и ово надчовечно херојство је узалудно. Бугара има и сувише. Други су већ за то време испунили српске ровове. Мајор Благојевић је остао и без официра и подофицира. Батаљон се свео на неколико десетина људи. Одржати се на позицији немогућно је. Остаје, да се сви предаду. Решен да то не чини, мајор Благојевић је извршио самоубиство. Када је пала ноћ све је било мирно. На позицији нема ни једног Србина. НА СТАРОЈ ГРАНИЦИ. су Бугари бежали целе ноћи и користећи се јутарњом маглом јутрос су се вратили на бугарској територији. Када су Срби стигли било је доцкан. Бугари су оставили за собом 8000 мртвих и сав разваљен Књажевац.

Пешта, 25. јуна У Парламенту се продужује дискусија законског пројекта о таксама. Опозиција и даље води опструкцију. Усвојен је предлог да седнице трају од 10 сати изјутра до 8 сати по подне. Затим долаее интерпелације. ТРИ ИНТЕРПЕЛАЦИЈЕ. Граф Сечењи пита графа Тису да ли он сматра за потребно да буде кажњена агитација ноју је сахрана велико-срлска лропаганда организује и спрема у Београду и води је у Угарској и земљама које зависе од ње, као што су Босна и Херцеговина и да ли он мисли да у будућности њој стане на пут. Граф Апоњи пита с обзиром на опште узбуђење, које је проузроковао атентат у Сарајеву, и на изражено народно осеНање према непријатељској руци која) је проузроковала смрт престолонаследника, аашто није манифестовано јединство Аустро-Угарске према престолонаеледнину који је нашао смрт вршећи дужност одбране наше отаџбине, вршећи своју војничку дужност, и зашто сахрана није извршена уз учешћа шефова цивилизованога света. И питам предсвдника министарства и министра Хонведа зашто сахрана (пљ. на левици) пре•толонаследника извршена у тано уском оквиру, заагго није развијена војна помпа која доликује једном престолонаследнику, зашто нису учествовали представноди појединих држава, зашто су готово на један вештачки начин, отклоњвне манифестације? Граф Андраши Чнтерпелише графа Тису: Нако се смела извести посета престолонаследника у Босни, над се знају каиве су тамо прилике, и то оног дана кад је српска народна свечаност? Али кад се већ усудило то чинити, зашто нису предузете потребне мере сигурности? На који начин се правда тај факат да је престолонаследник после првога атентата продужио вожњу? Који обим има србофилски покрет у Босни и Хврцеговини? Је ли истина да је српсно становништво претрпило велике штете? И ако је то истина, како је могућв да се томе одмах није стало на пут? Је ли тачна вест, која је јано распрострта а до сад није демантована, да нонци атентата воде у Београд? Ако је ово тачно, што ће влада радити да кривци буду нажњени, шта влада намерава да буду отклоњене завере против највиших лредставника државе и унутрањег поретка у земљи ДЕКЛАРАЦИЈА ГРАФА ТИСЕ. Граф Тиса узима реч: После одвратног атентата нарочи-

Пораз овај пренео се на све њихове трупе, које су прешле код Св. Николе. Јужније, код Тумбе, на српско-бугарској граници а источно од Власотинаца, они су узалудно покушавали на разним местима, да се дочепају железничке пруге, која би им отворила пут за Ниш. Први пук трећег позива на Власини се овековечио славом. Он се без артиљерије и митраљеза одупирао неколиким непријатељским пуковима, па је чак извршио и неколико јуриша на бајонет и на тај начин очувао своје позиције. РУМУНИЈА СЕ КРЕЋЕ. Румунска влада саопштава софиском набинету, да Румунија намерава ући У бугарсну територију. Истовремено румунски посланик у Софији, Кнез Гика, добија налог, да напусти Софију. Руски посланик у Софији је рекао Мајореску, да Румунија нема никаква права нападати на Бугарску. Мајореску

то је тешко одговзрати на постављена питања. Г. поспаник који је рекао да је неопростива грешка што смо пустили престолонаследника да иде у Саргјево, заборавља да престолонаследник није био ни под каквим туторством (ларма на левици). Престолонаследник је сматрао свој пут као војну инспекцију, и то у толикој мери, да две влада нису биле ни извештене о путу. Ни сгм министар финансија није добио никакво саопштење односно програма и детаља овог одласка. ЗАВЕРА ПРОТИВ ФРАЊЕ ФЕРДИНАНДА. На жалост, тек накнадно сазнало се, да је једна група завереника чекала престолонаследника. Ја не знам колико чланова има у тој групи, али, пошто су они престолонаследника сачекивали на неколико места, завера је била веома опасна. Ипак она није била толика, да се могу извући општи закључци одноIсно услоаа у Босни, и ја обраћам пажњу да не треба генералисати ове веома озбиљне догађгЈе. Постоји једна гадна и опасна завера, у којој је при свем том учествовао веома мали део стгновништва. Могу констатова. ти да је сзрајевско стгновништво поздравило пргстолонаследника оду шевљено. Та су се осећања наравно још појачала после првога атентата. ЈЕ ЛИ ПОЛИЦИЈА КРИВА? Морам констатовати да је после првога атентата, када су престолонаследника поздравили са спонтаним одушевљењем, било немогућно силом отнлонити гомилу. Наравно, после првога атентата никоме на памет није падало да још неколико убица чекају престолонаследника. Да се гомила отклонила, онда> би се са правим гнушањем рекло у Босни, па и у целој монархији, како су спречили верне Босанце да изразе своја осећања према престолонаследнику. Ја примам на себе један део одговорности односно управе у Босни и сматрам за потребно да изјавим да

није дао одговор по овој изјави. И док се све ово дешава, ужасне вести долазе о ПУСТОШЕЊУ НОЛЕРЕ. Бескрајни возови рањеника, који посведневно стижу најјасније документују величину сукоба. Али у исти мах саопштења ових рањеника о колери су сензациона. Штип је по њиховом причању гробље, бунари, воде, извори, еве је затрпавано, Нрај између Скопља и Штипа лредставља праве пољане смрти. ШУМАДИЈСНА ДИВИЗИЈА првог позива продужава свој марш. Она се креће у 3 часа изјутра преко Црнога Врха ка Страцину. Овде је стигла данас у 9 часова увече прешавши 43 километара по врло рђавом терену. Али тек што је стигла добија наредбу да продужи форсираним маршем идући у помоћ дунавској дивизији.

ваља исправити учињене погрешке и казнити ако томе има места, али скрећем пажњу да не треба у овом правцу ићи сувише далеко и извлачити опште закључке, који би били противни стзнрнссти и који би могли имати опасних последица. БООНА ЈЕ СИГУРНА! Морам енергично да протествујем да је политичка ситуација у Босни сасвим поткопана и да постоји у сваком моменту опасност од револуције. Истина је, да у Босни постоји опасна агитација, али сигурност Босне и њено јединство са монархијом нису у опасности. Нетзчно је да је Босна пред револуцијом. За сигурност Босне у свима приликама довољна је војна снага која је у њој сконцентрисана. ОПТУЖБЕ ПРОТИВ СРБИЈЕ. Један од посланика питао ме је о кораку који ће евентуално монархија учинити код српске владе. Ако у даном моменту могаднем одговорити на ово питање, г. посланик се неће зачудити ако будем дао један сасвим општи одговор. Истрага се води на све стране, и сваки одговорни чинилац у општој политици монархије треба да познаје своју дужност кад су у питању интвреси који су везани са одржањем мира; али танође ми треба да водимо рачуна и о дужностима које су у вези са виталним интересима и престижом монархије (одобравање на десници). Влада ће посматрати чињенице хладнокрвно и испуниће овоју дужност у сваком погледу. Што се тиче питања којим ћемо средством сузбијати опасност од српске агитације и У опште опасност коју у себи садржи цело српско питање, то је проблем који стоји у вези са спољном политиком и као такав улази у категорију сижеа на који у овом моменту не могу дати потпун одговор. , Ј ( ИЗГРЕДИ У САРАЈЕВУ. Југословенска агитација постоји у Аустрији, Босни, Хрватсној, Славонији и у правој Угарској. Што се тиче Ауетри-

је, не могу се изјаснити. Односно Босне, и у колико је у питању олшта управа, одговорност пада на владу, и по мом мишљењу ваља поћи од тог гледишта да, у колико је могуће, треба избећи сваки покрет, сваке дражење које би ишлђ на то да се казни миран дво српске популације за недела криваца. Такође сматрам за врло рђаве и неправичне оне изгреде који су се десили после атентата, и због којих су неколико српских грађана претрпели материјалну штету. Лиотови су јако претерали њену величину. Штета на сваки начин постоји, али на жалост у првом моменту, на лицу места није било довољно полиције да се отклоне ови изгреди, Али већ после неколико сати овоме је учењин крај. Ја сматрам да у Босни и не постоји толикв опасност да 6и требало изменити и сам систем. Ред се може одржати са постојећим средствима и са више вежбе од стране полиције ; затим босанској влади треба ставити више средстава да открије заверу. Тано исто ваља учинити крај пропаганди која се чини по школама и која заражава младеж убиственим идејама. ЈУГОСЛОВЕНСКИ ПОКРЕТ У ХРВАТСКОЈ. Што се тиче Хрватске и Славоније, сасвим је оправдано да у њима буде осигуран нормални ток уставног живота. Овде је велика већина српског становништва апсолутно верна, не сгмо према монархији нето и према круни Св. Стевана. Али при свем том, међу Хрватима у Хрватској и Славонији постоји једна фракција која непрестгно износи своја патриотска осећања, која доводи у сумњу српски патриотизам и која нгрочито после атентата хоће тиме да се користи. У тој се групи налазе сзи они елементи, који теже за остварењем југословенских снова и који су заклети непријатељи дуалистичког облика монархије, данашњег устава и њених виталних интереса. Угарско јавно мишљење не даје се завгравати сумњивим манифестацијама лојалности ове групе. СРПСКО-ХРВАТСКА КОАЛИЦИЈА Што се тиче српско-хрватске коалиције и Хрвати и Срби кооперишу на један миран начин. Коалиција све се већма стапа са унионистичким елементима, чија је већина хрватска и чија је верност и лојалност ван сваке сумње. Околност што се образовала једна јака владина већина, која отворено износи свој унионистички карактер не представља никакву опасност, него на против велику корист. Та већина има исти кара 1 ктер као и у почетку и стара се не само да одржи ред у Хрватсној и Слзвонији, него се свим силама одупире нелојалним тежњама било у школским питањима било у питањима друге врсте. СРБИ У УГАРСКОЈ. Односно Срба у Угарској, њихова лојалност код велике већине је ван сумње. Наша би била велика погрешка, велина опасност, ако би се према томе правили невешти. Али стижу узнемиравајући гласови. Можда они долазе из добре намере а може бити и од људи, који би хтели да' на јефтин начин дођу до лаворових венаца, сумњајући у суграђане. Ми не смемо бити бојажљи. ви и треба са отвореним очима да угушимо у клици могуће непатриотске покрете, али тако што не треба неправично да сумњамо и да имамо неоправдано непријатељска осећања

Изборна борба се у велико води. Већ се држз зборови, конференције и саветовања, ради ка>ндидовања и утврђивања реда на листама. У изборној акцији предњаче ра>дикали, који желе да што пре сврше све претходне изборне послове, да би им више времена остало за агитацију. Разуме се, да ни странке опозиционог блока не седе скрштених руну. Али се код њих послови крећу спорије, пошто заједничке листе изазивају извесне тешкоће. РАДИКАЛИ У ПЧИЊИ. Прекјуче су радикали одржали у Врањи, у општинској судници, збор за срез пчињски, на коме су имали да утврде два кандидата за срез пчињски. Збор је трајао цео дан и до споразума није дошло, пошто је било више кгндидата. Пошто се ни после подне није могло ништа да сврши, збор је одложен за недељу, 29. јуна. Један од кандидата, Стојан Костић, из Големог Села, прети да одвоји листу, ако не буде кандидован и утврђен на листи. Збору је присуствовзо у имеглавног одбора г. др. Драг. Аранђеловић, професор Универзитета.

Г. ЉУБА ДАВИДОВИЋ. Председник главног одбора Самосталске Стргнке, г. Љуба Давидовић, вратио се из пожаревачког округа, где је био ради агитацчје. Г. Љуба Давидовић ће бити носилац самосталске листе за округ пожаревачки. РАДИКАЛИ У ВРАЊИ. Међу радикапима вароши Врање дошло је до јаког неспоразума. Јавила су се три кандидата. Први је г. Ристз Стефановић, учитељ у пензији, чију кандидацију подупирв Мита Влгшче. Други је г. Томица Зафировић, кројач, досадањи народни посланик. Трећи је г. Тома Микић, судија. Уз последњег кандидата је нгјмања група, али у исто време и све оно што представља радикалну моралну и интелектуалну елиту у Врањи. Држи се да ће услед затегнутости, која владг између Мите Влашчета и Томе Зафировића, радикали изгубити мандат у Врањи. КАНДИДАЦИЈА Г. МИТЕ ИЛИЏАНОЗИЋА. Г. Мита Илиџановић, адвокат из Ниша, дугогодишњи народни посланик, који се прошлих избора није

Угарски парламент о атентату

Препк грофо Тке „Монархија још није у опасности" тврди граф Тиса. — Шта се у Сарајеву догађа, то је тајна

духовно уз минуциозно разрађени чулни живот наслада, материјализам и спиритуализам, интелектуалство и једна плачевна осећајност. У модерној души развила се једна танана осетљивост за најфиније подстицаје, развио се до виртуозности епикурејске смисао и потреба за луксуз и лепоту живота. Чулност и жеђ за уживањем су потисли она душевна расположења морално религиозне садржине. Старе таблице су разбијене, сумња их је у очајању уништила, али ништа позитивно није дошло на место тих старих таблица. Село је уздрмано у свом привредном, душевном и моралнзм животу. Војска, школа, новине, књиге, живљи промвт измеђ села и взроши све је то радило на рушењу ткива, на раси. пању пређе и разбоја, којим је у селу изаткан онај недогледан, једнолик и прост начин схватања и посматрања ствари. Уз динаре, уз на>мирнице, долазила јв на село и по која нова идеја, која је као микроб распада изазиаала ферментацију духа и душе сељака. Новчана привреда почела је измене од периферије, лриближујући се све више центру, души човеновој, мрвећи је и мењају. ћк ја.

Многобројни су проблеми који муче данас душу сељакову. Он има ј своје болове, он има своје жеље и погледе. Крај свега тога наша сеоска црква пролази муком, нехатно. За њу се, у највише случајева задатгк исцрпљује у обредима осталим без утиска, са монотоније и механистичке неосетљивости у времену. Сељак није улазио у цркву са побожношћу и репигијским осећајима ни онда када му је душа била једноставна, стојичке мирноће. Данас, када и она нервозно вибрира трзжећи решења и одговора не само на питања о Богу, данас када је сељак увидео, да је оно што он добија, не дар божји, већ плод његоза ума, његовог рада, данас је немогућно задовољити ту душу, учинити је спокојном ни најригорознијим вршењем обреда, ни најдубљом религиском преданошћу у цркви. Црква је постала немоћна да задовољи душевне потребе сељакозе, изагна из ње сумњу, унесе у њу какав позитиван осећај. И њен значај за село и сељгка све је мањи. То се опажа најочитледније у посети цркве, која је све слабија, у социјалном положају свештеника, који је све нижи, у броју религиозних свкташа, који је све већи. Ми

смо већ казали, да је црква наша показалз себе неспособном да подмири и религиозне потребе душе, чему су доказ секте. Начин, на који црква прилази људима недовољан је и у стању, не да привуче, већ одбије људе. А једна идеја може бити и најузвишеније садржине, од начина сервирања зависи много, да ли ће успети. Је ли чудо, да једна установа; без смисла и осећања за модеран живот, без топлине у даху, осцилирајући измеђ незнања и непознгвања, са скупим и теретним функционисањем — је ли чудо, да она дође у једну кризу, која у сумњом и неверицом нагрижену душу сељакову, уноси још више колебљивости. Црква, оглушујући се о потребе и ссећања својих верних, све више губи социјални значај. Њени обреди привућиће можда по коју сипљиву бабу или каквог старца клецавих ногу, али она неће у душу својих верних унети ни једно ново расположење, неће запремити ни најмгње места у срцу и уму. Ње ће се сетити онда када треба извршити какав императиван обред: крштење, венчање итд. иначе не. Ако црква жели, не да привуче

нове, већ сачува и оне који се данас прикупљају око ње, мора изаћи из оне равнодушности, мора почети да осећа заједно са сељаком, мора јој душа треперити исто онако као што трепери душа мајке за сином. Црква мора ући у проблеме живота, не само проблеме моралне, већ и проблеме социјалне и економске. Та су осећања исто тако интензивна и знатна, да једна установа, која треба да обухвати целог човека не може се равнодушно мимоићи с њима. Не обредима, не проповедима, која на селу баш никаква утицаја немају, не речима већ делима црква има да посвздочи своју љубав, свој смисао живота. И кад црква буде ушла активно у проблеме живота, кад буде сишла са своје олимписке висине, камо јечак ни погледима не прате, тада ће она тек испунити ону велину социјалну улогу, коју треба да игра у нашем животу. Тек тада ће она бити завољена, тек тада ће она зау^ети место у души човековој. И кад са звоника одјекне тихо глас, то неће бити јецање напуштене цркве, већ радостан и весео глас једне норисне социјалне установе. У њој неће бити оне гробне мирноћа и

хладноће, већ ће све душе треперити свешћу, да је једна социјална дужност испуњена. Црква је на прекрету: или ће створити један низ религиозно равнодушних, наћи у друш тво сова и врана, или ће ући у живот, пробудити и подстаћи социјалке енергије, радећи и сама активно. Милзн Ј. Комадинић.

Блонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА ааставак (15) Де Корпој био је оружник Г-ђе де Троа Мар. У времену када је овај властелин втудирао права у Тулузу направио је доста зајмова код разних зеленаша. 1559 упознао се и са Флорамом Бурасуом с којим се спријатељи. Флоран га је потпомагао финансиски, створио му је могућност да се задужи двадесет хиљада талира. Доцније када се де Корпој оженио Г-ђом де Кантекло, Флоран за н>' исплати цео овај дуг. Ова се сума удвојила прираштајем интереса. Право наплатв је тако прешло на Флоранову удовицу. Ова је госпа која је негда продавала букете у Лиону да би се издржавала могла на тај начин на пијаци у Монтобну вредети само о потписом до Корпоја чвтрдвеет хиљада талира,

Због тога ју је де Корпој и позвао у свој замак да би јој показао с канвим се он тешкоћама бори. Али, Маргарита је изјавила да ће упркос старога пријатељства — бити принуђена тражити наплату судским луем ако јој се дуг не исплати у року од три месеца. На такву је њену одлуку утицала и Диана која је у поеледњв време почела мрзети Корпоја. Корпој се узнемири. Ако се деси тако што, он ће морално бити сахрањен у Монтобану. Пао би у рђав лоложај и због тога би изгубио част!.. Сем тога, с Илином је био закључио бран тано да није могао имати никаквих права на њеним добрима. С друге стране, Корпој није се могао ничему надати... VIII Матија Робен није хтео никоме долустити да администратира случај који еа састојио у сусрету његовом с Бланкадором. Робен се био решио да обиђе кулоаре и да лоздрави учтиво госте. Тако наиђе на Жанину Ле Брок која је сишла у апартман Г-ђе де Троа-Мар. Најпре, он узвикну: „Пардон, гоеподине!", затим се — кад виде да је у заблуди насмеја и рече : — По хиљаду пута извињавам се, дете моје ! Мислио сам да сам наишао на овога младога човека који.. кога Г-ђв де Троа-Мар држи у својој олужби. — Хоћете рећи : Г. де Бланкадора, господине пасторе? — одговори лвлотица. — То је.... мислим!... — Е! господине пасторе, да га нв тражита да с њим разговарате?