Пијемонт

БроЛ175.

„П И Ј Е М 0 Н Т-

Стр. 3.

Илић, министар грађевина. Овога пута нишки радикали не желе да приме оба кандидата из Београда, него ће једног кандидата истаћи из своје средине. Као најозбиљнији кандидат помиње се угледни индустријалац г. Живко Стојиљковић. Г. ЈАША ПРОДАНОВИЂ. Г. Јаша Продановић, народни посланик кандидоваће се у округу врањском. Г. Продановић ће бити и носилац листе опозиционог блока у том округу. ИНФОРМАЦИОНИ БИРО. Главни одбор Самосталне Радикалне Странке одлучио је, да у Београду, док се не сврше избори, оснује информациони биро, који ће давати обавештења која буду тражили партијски одбори из унутрашњости. За чланове овог информационог бироа биће одређено неколико угледних чланова. Биро ће отпочети да деј ствује почетком идуће недеље. ИЗБОРИ У ВРАЊИ. На прошлим изборима, Врања је имала четири кандидатске листе. Овога пута имзће свега две. Једна ће, према утврђеном споразуму, бити листа опозиционог блока, а друга радинална. Кандидат блока биће г. Ђорђе X. Антић, народњак. Радикални кандидат још није изабран, пошто има три кандидата, који се још нису споразумели.

Стазами и путевима Одавно су прошла времена када је жандарм важио као човек без срца. Милосрђе је продрло и испод грубе чоје... Недавно, два тестераша су сачекала једнога жандарма на Савинцу и на мртво име га испребијали. Поцепани су му одело и жандармску капу му сву излупали. Жандарм је батине пријавио својим старешинама, али тужбу није поднео. Заинтересован његовом великодушношНу, квартовни старешина је онда повео сам истрагу и утврдио, да је жандарм пристао да му се тестераши потпишу на меницу, да их не би тужио. . . Тако је постао нов начин задуживања: зајам на батине. Боем.

Престолонаследник у Војној Ака( . демији Јуче у 10 и по сати пре подне Лрвстолонаследник Александар, у лратњи ордонанса мајора г. П. Драшкића, одвезао се аутомобилом у Војну Академију, где је присуствовао полагању испита питомаца. У 11 часова Престолонаследник је, потпуно задовољан одговорима питомаца који су полагали испит, отишао у Министарство Војно, и ту се у разговору са Министром Војним задржао до подне. После тога, Престолонаследник се одвезао у Двор.

Пријатељи из Лондона Српска влада и српско посланство у Лондону оптужиће за клевету код енглеских судова лон/фжски лист „Џон Бул", који је отворено теретио српско посланство у Лондону да је знало унапред за атентат у Сарајеву и у прилог тога тврђења донео и један лажан факсимил тобожње српске зваиичне преписке. Имовина турске коморе У Скопљу је, пре рата, постојала турска Трговачка Комора, која је престала да функционише од када је српска војска ушла у Скопље. Садг је наша Трговачка Комора, уз припомоћ тамошњих власти, пронашла имовину турске Коморе, инвентарисала и предложила Министарству Народне Привреде, да се од ње створи један фонд за отварање школа за школовање трговачког подмлатка. Седнице Народне Ванке Данас пре подне држаће своју седницу управни одбор, а послеподне надзорни одбор Народне Банке. На седницама ће се решавати о законском пројекту о повластицама Народне Банке. Како је питање врло важно, завршиће се у току неколико седница и поднети влади на мишљење. Суд Добрих Људи Министарство Народне Привреде упутило је питање свима коморама да ли има услова да се у извесним индустријским местима оснују судови добрих људи, за вођење спорова између послодаваца и радника. Коморе су послале повољне одговоре, и када Министарство утврди услове, приступиће се отварању ових судова. Неготин за железницу На молбу грађана среза неготинског, у Тиквешу, Трговачка Комора учинила је представку Министру Грађевина, да, при трасирању пруге Прилип—Криволак, има у виду и трговачке интересе напредне варошице Неготина, и веже је железничким путем. Ако, пак, то није могуће, онда бар да се на прузи ВелесСолун отвори железничка постаја према Неготину. Откуп Рудника Да би се отклонила оскудица у угљу, која се због поаећане железничке мреже осећа, јер сењски рудник не може да подмири потребу, држава је ришила да откупи суседни рудник Стубицу, где је угаљ истог квалитета, и према испитивању има га у великим количинама. Изабрани литомци Технички сазет управе војно-техничког завода из Крагујевца извршио је избор шесторице питомаца техничкога завода, који ће се послати у Белгију, Француску и Немачку на усзвршавање у разним занатима. Избор је потврдио и Министар Војни. Привредни курсеви Министарство Народне Привреде приредиће два курса из живинарства, плетарства, пчеларства и руко-

вања справама и машинама, и то први од 5. до зкључно 11. јула, а други од 12. до закључно 17. јула ове године. На ове курсеве примиће се до 20 учитеља основних школа, који ће на име помоћи добити по шест динара дневно и подвозни трошак железницом односно лађом, класом на коју имају права по закону. Рок пријаве до 2. јула ове године. Изасланици за Копенхаген Од стране Главног Стрељачког Савеза изабрани су за изасланике српских стрелаца на међународним стрељачким утакмицама у Копенхагену г. Ђорђе Шпартаљ, потпуковник и г. Ј. Тановић, писар српског посланства у Берлину. Наши изасланици поднеће предлог, да се 1918. године одрже међународне стрељанке утакмице у Београду. Земаљска унитељска скупштина Одбор за приређивање учитељског митинга, с обзиром на одређене посланичке изборе, решио је: да се 6. јула т. год., пре подне, одржи земаљска учитељска конференција, у Учитељском Дому. На конференцији ће се извршити важна просветно - политичка саопштења. Стога се на њу позивају сви учитељи и учитељице. Банке стрељанке дружине Министарству Просвете одобрен је кредит од 3.000 динара за отварање школских стрељачких дружина. Министар Просвете донео је одлуку, да из овога кредита изврши набавку малих карабина, који ће се раздати новооснованим стрељачким дружинама>. БЕЛЕШКЕ ВЕРИДБА. Г-ђа Јохана и госнодин Исак С. Леви трг. овд. има1У част известити њихове пријатеље и познанаке, да ће се њихова кћи г-ца Реа венчати са г. Др. Рудолф. Кенигом у Бечу у уторак 1 јула ов. год. по старом календару. Нарочите позивнице неће се слати. Телеграм алреса: \У1еп Репзшп Бош5епће1т, Е1беп §аззе № 2.

Из полицнјг ЧУДНА ИГРА ПРИРОДЕ. Претпрошле ноћи дежурни стражар из Ночине улице, у реону кварта врачарског, дотерао је у кврат једно колико занимљиво толико и загонетно лице. То лице је покушало да обмане лиљарицу у тој улици и да јој на један невероватно дрзак начин, придигне 10 динара. Када је жандарм привео ово лице кварту, дежурни писар кварта врачарског г, Перуничић, наредио је — због сумње да није још где год вршио крађе и преваре — да се претресе и том се приликом показало, да је ово лице, коме има 26 година и које је посве блесаво, хермафродит, тј. ни мушко ни женско. Ово се касније сутра дан и утврдило лекарским прегледом. Необично створење је више женско него мушко: има женсни глас, руке, ноге ; при говору себе именује женским родом и има женско кретање, и јако развијене дојке. Мушке одлике су му закржљале. Има тек нагарене науснице и одело тј, ако је и то неко мушко обележје. На саслушању код полиције хермафродит је изјавио: 1. Да се зове Коста — Косара Костић, да је родом из Ваљева и да има 26 година. Да ли је крштен нао мушко или женска, он се несећа пошто је рано погубио родитеље. 2) . да је месечар ; 3) . да је у 2 маха био на посматрању у душевној болници ; 4. ) да апсолутно не осећа никакве наклоности према женском полу и да је водио љубав, подједнако, и са мушкима и са женскима; 5. ) да има једну сестру, близнакињу,

у Ваљеву, која је такође хермафродит; и 6.) да је водио љубав са једним високим државним чиновником, једним адвонатом, говори без везе и посве сумњинером. Ово је лице, као што већ рекосмо, сулудно, говори без везе и посве сумњивог држања. Пошто код себе нема никанве исправе, то полиција сумња да су његови искази, као и име и гцзезиме, сасвим тачни. У последње време овај Коста, односно Косара, бавио се, односно бавила се продајом „Раденичких Новина". Можда га ко од Београђана зна !

Ситне опаске

Док Београд спаво — Ноћни живот и ноћни људи. — Како се пије. — Не што сгатистике. —

Док се Београђани, тј. већи део Београђана, свршивши свој тешки напорни посао, у вече, кад почиње да се стишава дноени улични жагор и кад жмиркове електричне сијалице почињу да одмењују дневну светлост, предају одмору и сну, до сутрашњег дана, дотле једна група људи — у сразмери према целокупном броју Становништва — тек тада почиње живот. То су тако звани „ноћни људи", из свију сталежа и свију професија. Ноћни живот у Београду развија се сразмерно према рашћењу вароши. Што је Београд већи он је све јачи, и само је у последње време, ове године, посре ратова, нешто слабији, млитавији, што ипак не значи да изумире. КО ЖИВИ НОЂУ ? На ово питање је и тешко и није тешко дати одговор, тј. како се узме. Ако, дајући одговор, узмемо у обзир године и доба старости, онда је лак одговор ноћним животом живи омладина (реч је о већини). Али ако, при одговору на ово питање, узмемо у обзир профвсије ноћних људи, одговор ће бити већ тежи. Па ипак може се слободно рећи да у Београду ноћним животом — реч је о правом ноћном животу, који обично тек настаје око поноћи — живе највише раденици, затим уметници и најзад ђаци. Да је ово тачно ево потврде. На дан 7. јуна ове године, у еуботу, у 3 часа изјутра, било је у једној познатој ноћној кафани у Скадарлији укупно, у кафани и пред кафаном, 48 лица, Од ових лица било је, по личном опажању: Раденика разних бранжи највише типографа и обућара 16 Ђака, студената и гимназиста 8 уметника, глумаца, књижев-

ника, сликара, новинара итд. 9 Чиновника 4 Трговаца 3 Разних других лрофесија 5 Без занимања 3

свега 48 Тако је било у кафани где долази и бољи и гори свет. Истог дана, у четири часа из јутра, било је у једној крчми у Ратарској улици 52 лица и то, по личном опажању: Раденика разних бранжа, највише шлосера и кланичних раде-

ника 18 Ђака 2 Уметника: један путујући глумац 1 Служитеља, општинских, државних итд. 4 Рабаџија, тестераша 7 Музиканзта свирача 6 Певачица 2 Разних других професија 6 Без збнимања 6

свега 52 То је тако звана осредња ноћна кафана. Најзад истога дана, у 5 часова из јутра, у једној кафани у Палилули, где

долази сам олош, било је 43 лица, и то, по полициском опажању :

Раденика

Ђака

Уметника

—

Разних професија

Оних, које полиција не може

1 да

ухапси по закону

Оних, које полиција тражи

(од-

мах отерати у полицију)

Сумњивих, без занимања

овега 43 ЦЕНТРИ НОЋНОГ ЖИВОТА. У Београду се у главном ноћу живи у пет делова вароши, изузев центар вароши, — биоскоп, позоришта, концертне сале и боље кафане — овде ноћни живот престаје већ после поноћи. Центри београдског ноћног живота оу Скадарлија, Лалилулај (највише Краља Александра и Ратарска улица), Ново Соло (део Макензијеве и више Чубуре), Три Кључа (Сарајевска улица) и Дорћол ( Душанова улица и јавне радње). У Скадарлији су најпознатије ноћне кафане „Три Шешира”, „Деа Јелена" (боље) „Бумс" „Бандист" ,Мала Пивара". Ту су у близини и познате ноћне кафане „Гинић" и шантзн „Опера". У Палилули се живи ноћу код „Смедерева" и „Сабље Димискије” Краља Александра ул. у реону кварта палилулсног, и ,,Ваљева" и „Европа" Краља Аленсандра ул, у реону кварта теразијског. Затим у Ратарској улици „Трећа Београдска Пивница” „Соноловић" и готово све кафанице у тој улици, којих на број има 10. По том „Елба", „Гуша" »Нови Рзј" и тако даље. У Новом Селу и на Врачару живи се ноћу и севдалише код „Лепе Катарине", „Вардара", „Славије" Новог Београда „Синђелића" и најзад најбешње и најлуће у врху Новог Села код „Чубуре" „Херцеговине" и .Струге”. На Три Кључа, готово све кафане добро раде, а на Дорћолу су најпознатије, особито лети у сезони шприцера, „Јасеница" „Шаран" „Језеро", „Ђердап" Дарданеле" „Два Бела Ноња" „Високи Дечани” итд. Најзад, лети, и то ноћу, добро раде и „Бурдељ" код топчидерске железничке станице и топчидерска ресторација. КАКО СЕ ЖИВИ НОЋУ ? Ноћни живот има у главном три облина, који нису строго један од другог одељени. То су лумповање, коцка и чулно наслађивање. Лумповање је у главном оно што чини суштину ноћног живота. Наш свет најчешће и најрадије седи уз вино, затим ређе уз ракију, а најређе уз пиво. Колико се у овоме далеко иде — да ое не бисмо упуштали у дуго излагање да пустимо једног кафеџију из Краља Александра улице да нам он говори : Он је лањске године само у јуну, јулу и августу месецу — најживља сезона — утрошио 12 буради белога вина, свкао буре по 500 литара, укупно 6.000 литара 3 бурета црнога вина, свако буре по 500 лит. укупно 1,500 литара Ракије 500 литара

Коњака, рума 100 литара 97 акова пива, аков по 50 литара, укупно 4850 литара

За три месеца у једној кафани која до(бро роћу ради утрошено је укупно* 12.950 литара алкохола. У Београду се лумпује више лети, него зими. Лети се највише троши бело вино („шприцери") и ливо, а зими црно вино. Други облик ноћних живота је коцка. О коцнању и коцкарима већ смо писали једаред опширно. Сада имамо само да додамо неколико опаски. Коцка је више распрострањена зими, него лети. Томе је један од најважнијих разлога и то што се коцка обично у затвореном простору, док ее лети обично седи пред кафаном и у башти. Затим, коцкари су већим делом из нижег сталежа; и најзад, после овогодишње строге наредбе Управе Града о коцки и коцкарима, ретко који кафеџКј^ да хоће да допусти коцку у својој кафани. Најзад још последњи облик ноћног живота — то су чулна уживања. Овај облик наћног живота је обично кратковечан и сразмерно нераспрострањен. Раширен је по јавним радњама, шантанима и приватним сумњивим кућама. - — др. —

1ШИКА КОНЦЕРАТ У „СМУТЕКОВЦУ".

Чланови хора Народног Позоришта, приређују у суботу 28. јуна, у башти или сали „Смутековца" концерт у корист свога друга г. Ћоне К. Белкића. Програм је одличан. Почетак у 9 часова у вече. Улазак 1 динар од особе. Трамваји ће радити до 3 часа по поноћи. Кров Беогрзд — Репортерске белешке, —

ПЕСМА ОД 7 БАНЧЕ Лепосава, звана „Влахиња", која је иначе певачица, кажњена је од стране полиције еа десет дана затвора, зато што се ружно изражавала на јавном месту о једном званичном лицу. Лелосава је, пошто је, једну ноћ била гост Управе Града, своју казну отпевала, тј. заменила новцем, која је испевала, у суми од 70.50 дин. ДВА ДЕДАКА, ОБАДВА ЈЕДНАКА. Митар Петровић и Јован Стојановић, раденици, пре неко вече „натринкали" су се — где, то није познато, пошто су „мењали локале" све до 6 часова по подне, па до шест часова из јутра (зз кључно). У шест часова изјутра Митар, који је био неки јзко жалостиван човек, сети се да му је пре неколико година умрла сестра девојка, и у вељој тузи седне на калдрму, да се исплаче, Јована, који је по личном признању много што шта преко главе претурио, дирнула је туга друга Митра. Он је тешио неко време, друга па кад му се досадило, изврнуо крај ожалошћеног Митра и заспао. Дотерани у кварт изјавили су, први да никада више неће бити ожалошћен, други да никада више неће спавати, тј. на улици, па су пуштени. БАКСУЗ КИРАЈЏИЈА. Јова Н. и Петар Глишић, житељи београдски, нашли су се ноћу између 25. и 26. овог месеца, тано рећи у невреме на улици. Узрок овог њиховог налажења на улици у невреме лежи у томе што је газдарица истог Јове и истог Петра, 25. ов. м-ца, док су били на послу охладила из свога, односно њиховога станз, „заборавивши" предходно да плати кирију. (Насрећнр 'кирајџије су.> упућене да( свију себи привремено гнезо у ком хотелу, а за заборавном газдарицом наређено је трагање.

Сен-Саенса. Жилјена је ћутећи слушала, и посматрала широко језеро како се прилива у разним нијансама зеленсга — плавог и сивог, док се тамо у даљини не споји с ваздухом и пређе у полукружну линију зреникову. Наједзнпут се она окрене и рече: — Ја много волим музику. Она ме за час узруја и целу ме освоји. Тада ме језа подилази, ја дрхтим, и то ми чини добро. Мени је потребно да целог живота дрхтим од задовољства, све док ме једнога дана нестане. Тако се ја обнављам и крепим слушајући музику. — А да ли волиш позориште и књиге? — упита је он, пошто је од пре некопико сата почео да је ословљава са „ти". — Да и не. Позориште волим увек, а књиге само некад и само неке. — Ла које то књиге ти читаш, Жилјена? — Читам романе: „Манон Леско", „Сафо", „Госпођу с камелијама” и Миржеов „Чергашки живот”. Али читам само њих; и то не целе, и не сваног дана. Неки пут лрођу недеп»е, а ]а и н.и једну страницу не прочитам, Кад отворим коју од њих

онда, читам како сам кад расположена: у средини, с почетка, на крају; тражим она мзста која ми сетада допадну: — Како, више ништа не читаш? — А, да! Читам сваког дана парис. ке новине, јер и ја сам из Париза. Ми Парижанке волимо Париз и Француску. Све што је из Париза, нама је драго. Неки пут кад чујем овде Марсељезу ја плачем од радости. Ако буде рат, ја ћу да се вратим и будем тамо милосрдна сестра. — О, Жилјена, остави то, то је страшно. Него сам хтео још нешто да ми кажеш, па да оставимо овај досадан разговор. — Да ли радо идеш да гледаш изложбе слика и музеје? — А, то не. Слике не волим. Само неки пут, кад ми је досадно самој, изађем у музеј. И онда, онда гледам дуго, дуго само једну слику или један кип. Па ми то тако остане у глави, и никад не заборавим. — Шта, теби је каткад досадно, Жилјена? — Има тако дан а кад се пробудим нерзсположена, па онда то траје све до вечери. Онда се сећам свога детињства, своје сестре, своје нуће, и то ме мучи, Ја не волим про-

шлост. Не волим да мислим ни шта ће доцније да буде. Ко то зна?! Наше је с а д. Ја живим сад, срећна сам сад; волим те сад. После, ко зна?! Њему је постао мучан овај разговор. Приметио јв да се и Жилјенина веселост помутила за тренутак. Па ипак, он ју је ованву двзпута више волео. Ово загонетно дете Париза, са тамном прошлошћу и тамном будућношћу, које је иначе било тако чулно, тако страсно, пуно живота и весело; ово дражесно створење имало је дакле и богату, развијену душу; оно је, и не слутећи, зашло у решење и најтежих животних проблема и назрело у њима светлост, која иначе само најодабраније обасјава. Ђутао је и дао се у мисли о судбини Жилјениној. Осећао је да она не може бити дуго његова. А хтео би да Она то увек буде. — Жилјена, хоћеш ли увек да ме волиш? — Хоћу, докле год могу. Кад те престанем волити, ја ћу да ти кажем. Не бој се, нећу да ти будем неверна; нећу да те лажем. Видиш, ми нисмо као остале жене. Ми волимо више него оне, а волимо и боље него оне, и никад не варамо. Зато се ми

и не удајемо. Шта? ти мислиш да се ми не можемо удати? Ето, мени је предлагано да пођем за једнога богатог старог господина у Немачку. Али, ја сам знала, да га нећу моћи да волим и да ће тамо да ми буде страшно досадно па сам одбила. Моју другарицу Нели тражио је један руски кнез, па ни она није хтела!, и ако га је вопела. Наш је живот, видиш, овакав: од поноћи до зоре живимо за себе, а од зоре до поноћи за оног кога волимо. Кзд никог не волимо онда смо несрећне. Онда је код нас прави с л л и н. * * ♦ Трајало је тако месец дана. Он се никако није мирио с мишљу да ће Жилјена једнога дана престати да га воли... Па опет знао је да то једног дана мора бити. Хтео једа Жилјену задржи у најлепшој и чистој успомени, те се решио да учини сам свему крај и да отпутује. Кад је почео да наговештава издалека свој одлазак, Жилјена му рече: — Разумем те. Мораш да идеш. Па добро, кажи то одмах. Ја се ваљда нисам надала да ћеш ме узети за жену, кад сам почела да те волим.

Знала сам да то дуго не може бити. И боље је овако. Јер би ти можда! било тешко, да те ја оставим. А казала сам ти, ко зна шта би могло бити! На вечиту љубав се никоме никад нисам заклињала. Али веруј ми да сам те за ово време волела^ много волела, мили мој. ♦ ♦ ♦ Он се вратио у свој завичај. На женидбу више није мислио. После Жилјене другу није могао волети. Али је сваке годинв одлазио у Женеву, Брисл или Париз, Остенде или Ницу, и тамо тражио њу, жену из деми-монда, вечити симбол Жилјенин, вечиту сфингу женскога бића, ноје мисле, осећа, воли и живи, и живи само да воли. И увек ју је налазио. Жилјена је увек била иста, увек мпздз и лепа, увек поштена и перверзна, увек отмвна и загонетна. Чедо великих вароши, пре времена сазрео плод једне претерано изопачене културе, она је вечито била пуна воље за жизотом, вечито пуна радошћу животном, и вечито готова да презре тај живот и пркосећи погледа смрти у очи. Како су лепе, како фине орхидеје! Како је отмено то што су без мириса.

Влонкодор РОМАН ОД МОРИСА МЕНДРОНА ваставак (16) Маргарита покуша да добије у времену. „Да би ови акти имали важности, тре ба да један нотар.." рече она. То значи да ви не желите да одржите своја обеНања — повина Орас симулирајући да је гневан због танвих Маргеритиних речи. — Дед’ то је добро, Али, Маргарита пожури к столу, узе хартију и замоли свога пријатеља да јој издиктира теист иоји ће она написати и потписати. — Ти ћеш ми остати барем веран? Уздахну она иада написа и потписа обавезе. И примаче усне Бланкадору. Али, наљућен несумњиво таквим држањем Г-ђе де Троа-Мар, једва допусти да му ее даде пољубац и врати се у своје предсобље са драгоценим потпиеом. Г-ђа де Троа-Мар врати се у свој кревет. „Хиљаду талира, — помишљала је она — то је много новца. Али, учинивши ову жртву, ја ћу избегнути многе нелријатности код Корпоја.. Орас ће знати.. Ах! Боже мој! колико га ја волим! Никога нисам у евоме животу никога толико волела!.." (наставиће се)