Пијемонт

БроЈ 176.

„П ИЈЈ Е М 0 Н Т-

Стр. 3

Просветни Савет Прекјуче, у 7 часова после подне, Главни Просветни Савет држао је своју седницу, на којој је решио да се у Шапцу отвори потпуна, осморазредна гимназија, а чачанска шесторазредна да се подигне на степен седморазредне гимназије. Сем тога, Просветни Савет је решио да се неке књиге препоруче за поклањање ваљаним ученицима о испитима. Привредни питомци Министарство Народне Привреде извршило је избор питомаца од пријављених кандидата за шумарски курс. Изабрано је гри кандидата са свршеним испитом зрелости, од којих ће се двојица упутити на Универзитет у Тибингену а један у Вишу 'Гехничку Школу у Карлеру. Изабрани питомци упути ће се још у току ове јесени. Набавка Ородова Прекјуче по подне Управа Српског Бродарског Друштва одржала је своју седницу, на којој је, поред осталих текућих ствари, решила, да се у што скоријем времену купе још два путничка брода и један реморкер, код немачких фабрика, и 20 шлепова и 20 понтона у Румупији. БЕЛЕШКЕ ОФИЦИРСКИ ДОМ. — Свечана забава у част рођен - дана Њ. В. Краља 29. ов. м-ца одложена је.. ЗУБНИ ЛЕКАР. — Душан М. СтојковиК отлутовао је у иностранство где Ие пробавити месец дана ради упознавања ас проналасцима на пољу зубног ленарства. ХЕРКУЛЕС — НАЈЈАЧИ ЧОВЕК! вечерас се у Браниноме Позоришту код „Славије" продуцира најјачи човек „Херкулес” у програму, у коме су комедије: „Ко нас завађа" и ,Глас Народа" и веселе пијесе: ,Слабо Бога ми!" — „Куражан Шваба" — Диганка" — ,Моша и Сара" — „Љубав га гуше!" — .Шлански дуети" и друге пијесе. т7к! Дзнашн.и први летњи састанак у Топчидеру. Коло Јахача Кнез Ми'Ј.тн/Јо цриређује данао иосле иодне, иц. овоме тркалишту у Топчидеру, једну од најпитересантнијих овогодишњих трка. Трка има иет, и у свима од њих трче већином позната грла, која су трчала и у ирошлим тркама. Прва трка је утешиа, за домаћа приилодна грла све старости, која до сада нису добнла нн једну прву Јшраду. Отаза је 1000 метара, а награда 4оО, 1б0 н 80 динара. За ову трку пријављено је 18 грла, а међу њима су позната Ђев ђелија, Џавнд н ШаЈка. У изгледу је да ће ова трн грла н да уђу у награду. 0 првенство ће се бити, вероватно, Шајка и Ђевђелија. Друга трка је хандикоп. Стаза је 2000 метара, награде 1000, ЗООи 1 оО дин. Прнјављено је 9 домаћих грла све године старости, међу којима су Дура, Кушља, Лепа, Бела Ружа, Битовница, нобедница саранијих трка, Цураје, без сумње.једно од најбољих грла, али је онтерећено у овој трцн са 5—6 килограма; тако нсто и остали. Инак се може узети да ће Цура, Кушља п Бела Ружа ући у награду.

кажу, у болници врши операције. Ономад сам једној болесници од водене болести толико воде испумпао, да је умрла. Уђе ађутант и пришапну нешто цару. — Тачно у пет! одговори цар гласно. — Шесет гренадира с бојевцима и ножфимз! Да разведри старога, цар викну: — Крчмару, шампања! Крчмар упаде, сруши се на колена и залелека за опроштај што му је нестало тога пића. Царев штап заигра по нрчмару. Кад се још Холанђанин окрете намргођен, цар плану сасвим. Полете и сабља. Као бесан полупа цар све флаше по келнерају, поодбија свима столовима и столицама нове... Сав тај крш сложи на гомилу и хтеде на тој ломачи да спали крчмара. У то се отворише вратанца једна, уђе жена с дететом на руци. Дете кад угледа оца где лежи и истеже врат, удари у врисак. Цар стаде, утиша се, приђе жени: — Не бој се, нано, теби неће бити ништа. Изигравамо само матрозе. А крчмару повика: Рачун пошљи кнезу Менчикову, он ђе платити. Али, ако ми што натпишеш, онда... Де, Де, за овај ти мах опраштам!... Да идемо, Жане. Дижи ленгер, пуштај

Најинтересантнтгји ће битидерби, у коме учествују сва приилодна трогода домаћа мушка и женска грла. Стаза је 2.400 метара, а награде су 4.000, 1.000 и 500 динара. Сем тога одгајивач грла, које добије прву награду добнће и 500 дииара. Ту имамо иозната одлична грла, Ждралина, Брегалницу, Гиздаву, Графицу, Мнрчу п Галипољку. За прву награду ће се тући Ждралин, Графица и Гиздава, али, судећи по ранијем трчаљу има много вероватноће да Ждралин добије дерби. Четврта трка је лесна џокејска II категорије, за грла која нису до

сада добила ни једнупрву награду у лесној трци. Стаза 2.о0о метара, награде 400, 150 и 80 динара. Контеса врло добро Јпрескаче препоне, и у изгледу је, да ће иоред ње, ући у награду Лепа и Кандид II. Последња је официрска шрка. Стаза је 2,500 метара, награда 800, 300 и 100 динара. Међу грлима, која ће, верозатно ућн у награду, јесу Вера и Кирета. Трке ће почети у 4 часа по подне. Трамвајски саобраћај биће повећан, а сем тога саобраћаће шетнн возови и гаетне лађе Српског Бродарског Друштва. Цене су старр.

— Државни Одбор поставио је председнике и чланове главних бирачких одбора

У Државном Одбору израђен је и спремљен за штампу списак лица која су постављена за председнике и чланове главних бирачких одбора за изборе на дан 1. августа ове године. Председници су изабрани коцком, и чланови по нахођењу Државног Одбора су: У главном бирачком одбору изабрани 1. За варош Београд: за председника Милутин Марковиђ, државни саветник, а за члана Мих. Тадић, председник варошког суда. 2. За Ниш: за председника Спаооје Радојичиђ, државни саветник, а за члана Ж. Ивковић, председник нишког Суда. 3. За Крагујевац: за председника А. Анђелковиђ, касациони судија, а за члана А. Филиповиђ, председник крагујевачког суда ; 4. За београдски округ: за председнина М. Пауновиђ, државни саветник, а за члана Ј. Кречаревић, председник београдског окружног суда; 5. За ваљевски округ: за председнина К. Борисављевић, касациони судија, а за члана 0. С. Поповић, председник ваљевског суда. 6. За врањски округ: за председника Ј. Јовановић, касациони судија, а за члана Мих. Јовановић, председник врањског суда. 7. За нрагујевачни округ: за председника Михајло Поповић, државни саветнин, а за члана Милен Стефановић, апелациони судија. 8. за крајинсии округ: за председника Атанасије Продановић, касациони судија, а за члана Крста Радовановић, председник неготинског суд. 9. за крушевачки округ: за председнина Милорад Поповић, касациони судија, а за члана Милорад Павловић, председник крушевачког суда. 10. За моравски онруг: за председника Јован Станновић, државни саветник, а за члана Никола Ристић, председник ћуприсног суда. 11. За нишки округ: за председника Радован Филиповић, државни саветник, а за члана Светозар Теофиловић, апелациони судија. 12. За пиротеки округ: за председника Милош Чупић, касациони судија, а за члана Милан Николић, председник пиротског суда. 13. За подрински округ: за председни^З Драгомир Јовановић, касациони судија, а за члана Никола Стојковић, председнин шабачког суда. 14. За пожаревачки округ: за председника Михајло Стојановић, касациони судија, а за члана Драгутин Нешковић, председник пожаревачког суда. 15. За руднички округ: за председнина Настас Антонијевић, касациони судија, а за члана Димитрије Војновић, председник горњомилановачког суда. 18. За смедеревски округ: за председника Добра Ружић, државни саветник, а за члана Тома Ђурђевић, председнин смедеревског суда. 17. За тимочки округ: за председника Најдан Јовановић, насациони судија, а за члана Србислав Новачевић, председник зајечарског суда. 18. За топлички округ: за председннка Даргутин Драгутиновић, касациони су-

дија, а за члана Никола Трпезић, председник прокупачког суда. 19. За ужички округ: за председника Драгутин Атанацковић, касациони судија, а за члана Вељко Марковић, председнин ужичног суда. 20. За чачански округ: за председника Љ. Ковачевић, државни саветник, а за члана Михајло Манојловић, председник чачанског суда. У бирачним одборима у варошима, које бирају по једног посланика коцком су изабрани за председнике: 1. У Алексинцу Драгомир Савић, судија алексиначког суда. 2. У Ваљеву Михајло Томић, судија ваљевског суда. 3. У Врању: за гласачко место у општинској судници Тома Хаџи Микић, судија врањског суда, а у гласачком месту у основној школи Светислав Митриновић, судија врањског суда. 4. У Г. Милановцу Чедомир Ивановић, судија горњомилановачког суда. 5. У Зајечару Димитрије Милошееић, судија зајечарског суда. 6. У Јагодини Александар Шондић судија јагодинског суда. 7. У Књажевцу Владислав Илић, судија књажевачког суда. 8. У Крушевцу Василије Дамњановић, судија крушевачког суда. 9. У Лозници Рајко Савић, судија лозничког суда. 10. У Лесковцу: за гласачко место за кварт варошки Драгомир Бранковић, судија лесковачног суда ; за кварт ветернички Живојин Маринновић, судија лесновачког суда; и за кварт панађуришки Риста Јанковић, судија лесиовачног суда. 11. У Неготину Алекса Стевановић, судија неготинсног суда. 12. У Параћину Александар Андрејевић, судија ћуприског суда. 13. У Пироту: зг глгеачко местс Пазар Душан Живановић, судија пиротсног суда, и за гласачко место Тија Бара Милан Петровић, судија пиротског суда. 14. У Пожаревцу: за гласачко место у општинској судници Иван Николић, судија пожаревачког суда ; за гласачко место у женској гимназији Чедомир Јанковић, судија пожаревачког суда, и у гласачком месту у основној школи Алецсандар Лаззревић, судија пожарееачког суда. 15. У Прокупљу Војин Петровић, судија пронупачког суда. 16. У Свилајнцу Милан Ценић, судија ћуприског суда. 17. У Смедереву Јован Филиповић, судија смедеревског суда. 18. У Ћуприји Милан Симић, судиЈа ћуприског суда. 19. У Ужицу Стојан Анђелић, судија ужичког суда. 20. У Чачну Јаков »уричнћ, судиЈа чачанског суда. 21. У Шапцу: за гласачко место у општинској судници Божидар Прокић, судија шабачког суда ; за гласачко место у основној школи на Камичку Светозар Московљевић, судија шабачког суда; и у глачком месту у основној школи у Доњем Шору Петар Николић, судија шабачког суда.

једра, полази! Извезоше се у град. Цар је често утрчгвао у куће, и опет истрчавао. Тако дође и подне. Стадоше пред палатом кнеза Менчикова. — Је ли готов ручак? запита цар с кола. — Ручак је готов! одговори лакеј. — За двојицу! Је ли ннез код куће? — Кнез није код куће. — Не мари. Онда, за двојицу! Тако је цар посећивао своје пријатеље. После сјајног ручка цар се повуче у салон један и леже да спава. (Капетан је већ раније задремао на столу.) Поред главе цар метну часовник. Могао је да се пробуди кад год хоће. ♦ После спавања Петар је опет постао цар: висок, прав, достојанствен. Упути се пешке на Набережну, озбиљан, велики, као у битку. Пронашавши број 14 он без даљег размишљања уђе, убеђен да ђе својих 60 гренадира затећи на месту. Десно, у партеру, били су из дворишта сви прозори отворени. Он угледа заверенине како седе за дугачким једним столом и пију вино. Уђв и

он. Многи од његових пријатеља седели су ту. То га жацну у срце. — Добар дан, другови! поздрави их весело. — Цело друштво скочи као један човек. Погледи се измењаше, лица истегоше. — Да попијемо коју, пријатељи. Петар се баци на једну столицу. Поглед му паде на часовник на зиду. Било је тек пола пет. Преварио се за пола сата. Или се он помео, или сат код Менчикова рђаво ради. Пола сата! помисли он. Али већ тренутак затим дочепао је и испразнио јуначку чашу и запевао омиљену војничку песму пратећи је куцањем у чашу. Песма је била заводљива. Певали су је као победиоци код Полтаве, по њој су марширали. Она скрену сећање на боље, срећниједане, и сви је прихватише. Петрова снажна пичност, заводљив љубак начин који је он умео да покаже кад год би хтео, привуче му цело друштво. Осу се песма за песмом, забзшурујући страшну неугодност ситуације. Тако се једино избегао разговор. Између песама напи цар и једну здравицу, старом једном другу сеом,

У варошима које бирају више од једног посланика коцком су изабрани за председнике бирачких одбора: 1. У БЕОГРАДУ: У дуиавсжој основној школи Г. Ре-’ гнеровић, судија варошног суда ; у техничкој управи Свет. Радовић, судија верошног суда; у основној школи код Саборне Цркве М. Грашић, судија Б*лрошког суда ; у савамалској основној шноли Драгутин Бабић, судија варошког Суда; у вежбаоници у Краљице Наталије улици Живан Михајловић, судија окружног суда; у другој београдској гимназији Ђ. Чохаџић, судија окружног суда; у ђачком склоништу Момчило Здравковић, судија окружног суда; у палилуској основној школи Бора Пеливановић, судија окружног суда; у основној школи на Источном Врачару Петар Влајић, судија окружног суда; у катастарском одсеку у Карађорђевој улици Милан Антић, судија тргоБачког суда; у основној школи на Западном Врачару Благоје Ристић, адвокат из Београда; у савиначкој основној школи Васа Симић, адвокат из Београда ; у основној школи

Као што смо јуче јавили, прексиноћ око 10 часова умро је напрасно у овдашњем аустриском посланству руски посланик у Београду Никола Хенриновић — Хартвиг, међу Београђанима најпопуларнији и најомиљенији страни преставник. Вест о његовој смрти раширила се таквом брзином, да је веђ после једног сата цела варош говорила о несређном догађају. ГЛАСОВИ 0 ХАРТВИГОВОЈ СМРТИ. Јуче на нођ главне београдсне улице биле су много живље него обично. Чувши за несрећан догађај, многи грађани су остављали своје домове и хитали на улицу да се што ближе обзвесте. Чуле су се најразличитије верзије и прављене су најневероватније комбинације. Нашем свету је изгледало загонетно што је руски посланик умро баш у аустриском послзнству, И свет је то коментарисао на најразличитије начине. По јединима, то је била само пука случајност, други су веровали да је Хартвиг у аустриском посланству отрован; тређи су тврдили да је Харвига ударила капља за време жестоке препирке са аустриским посланином, бароном г. Гизлом итд. МеђуткЈ- ствари су, кано смо сазнали, овако текме. ПРЕКСИНОЋ У ПОСЛАНСТВУ. Прексиноћ после вечере, дошао је у руско посланство Престолонаследник Александар у посету г. и г-ђици Хартвиг и задржао се у пријатном ћаскању и у игри екарте-а све до 9 часова у вече. Ооко 9 часова дошзо је у посланство и Принц Павле, а нешто касније посланик Хартвиг се опростио са својим гостима и отишао је фијакером да посети овдашњег аустриског посланика барона г. Гизла, који је те веечри допутовао из Беча, где се бавио на осуство. НОД БАРОНА Г. ГИЗЛА. Хартвиг је стигао у посланство после девет часова. У посланству га је дочекао сам г. Гизл, пошто је сво особљ* посланства тог вечера отишло у Земун. Г-ђа Гизл је била горе у својој соби и свирала је у нлавир дон је г. Гизл одвео свог гоСта у свој кабинет за рад. Шта су Хартвиг и г. Гизл међу собом разговарали, није познато. По једнима је Хартвига сам г. Гизл 1 звао себи да се са њим разговара о ноти, коју треба да преда нашоЈ влади поводом сарајевСног атентата и ради које је осуетво и прекинуо и дошао у Беч. Други тврде да је пок. Хартвиг отишао у аустриско посланство да рашчи-

код Смедеревског Ђерма Давид Алналај, адвокат из Београда; у основној школи у Војвођансној улици Драгић Павловић, адвокат из Београда ; и у основној школи код Сењана Јаков Челебоновић, адвокат из Београда. 2. У НИШУ; У основној школи у Карађорђевој улици Михајло Риетић, судија нишког суда; у основној школи код Саборне Цркве Михајло Поповић, судија нишког суда; у општинској судници Драгољуб Хермановић, судија нишког суда; и у основ. школи у Вардарској улици Сава Узуновић, судија нишког оуда. ч 3. У КРАГУЈЕВЦУ: У горњој основ. школи Петар Савић, судија крагујевач. суда; у доњој основној школи Сава Миловановић, судија крагујев. суда; и у основној школи у Палилули Милорад Ђорђевић, судија крагујевачког суда. Списак председника бирачког одбора у сеоским општинама, којих има на 1700, израдиће се у тону данашњег и сутрашњег дана и објавити у „Српским Новинама". сти питање о томе да ли је руско посланство на глас о погибији Фрање Фердинанда скинуло заставу на пола копља или не. Хратвиг је чуо ову денуицијациу коју је ширило само особље аустриског посланства, и хтео је да се објасни лично са бароном г. Гизлом. Међутим г. Гизл је истог вечера тврдио пред лекарима да је са пок. Хратвигом разговарао о његовој болести, о одласку у бању и још неким безначајним стварима, када је Хартвигу позлило. СМРТ НИКОЛАЈА ХАРТВИГА... Аустрисни посланик је био једини присутан над је издисао Николај Хартвиг. По њему је Хартвигу на једаред, усред разговора, позлило. Хартвиг је од један пут обамро и глава му је клонула на наслон од фотеље, на којој је седео. Кад му је г. Гизл притрчао он је већ почео да се срозава са столице. Г. Гизл га је дигао и положио на диван. Хартвиг је само неколико пута закркљао. Г. Гизл је одмах позвао своју госпоћу, која је почела да трља слепоочнице самртнику, а он је отрчао на телефон и известио г-ђицу Хартвиг и лекаре г . г. Рибникара, Симоновиђа и Николајевића. После је већ познато шта се десило. ПРЕНОС У ПОСЛАНСТВО. Било је већ скоро 11 часова, када су на носилима из општинске амбуланте пренели Хартвигов леш из аустрисиог у руско посланство. За носилима је још од аустриског посланства пошло прилично света. Гомила непрестано расла, тано да је око поноћи пред руским посланством била читава»маса. У посланство је одмах дошла и г-ђа Пашић, која се у тешкој несрећи нашла при руци г-ђици Хартвиг. КАД ЈЕ СВАНУЛО. Сутра дан у јутру, око 8 часова, цео Београд је знао о великом губитку који је претрпео српски нзрод... „Пијемонт", изјутра а нз подне и остали листови, донели су извештаје о смрти руског посланика г. Хартвига. Али уз пркос томе, гласови о неприродној смрти и даље су се одржавали међу узрујаним становништом. ПРЕ ПОДНЕ У ПОСЛАНСТВУ. Од прексиноћ па све до 11 часова јуче пре подне, четири свештеника су наизменично читали заупонојене молитве за душу умрлог посланика. Преко целога дана, стизале су изјаве саучешћа посланству и породици, како из Београда и унутрашњости, тако са стране.

Око 10 X часова стигао је из радње „Палестина" сарнофаг од мрког метала, у који је тело Николаја Хзртвига смештено, затим је саркофаг метнут на катафали у сали посланства. ПАРАСТОС У ПОСЛАНСТВУ. Јуче по подне у 3 часа био је, по руском обичају, први парастос преминулом Хартвигу. Парастосу су присуствовали Престолонаследник Аленсандар, Принц Павле, председник владе г. Н. Пашић и сви министри, који су у Београду ; дипломатски кор; сви генерзли, који су у Београду ; официри 4. коњичког пука; државни саветници ; народни посланици ; председник општине и одборници ; началници свију министарства и маса света, из највиших београдских кругова, која је прекрила све одаје и ходнике руског посланства. У сали посланства, на високом катафалку покривеном црном чојом, у дуплом сандуку — први никлен са стакленим поклопцем, други од металв лежао је покојни Николај Хартвиг. Чело ногу и чело главе гореле су дебеле воштане свеће а на одру је било пуно цвећа. На парастосу је чинодејствовало шест свештеника, а на јектенија одговарало је певачко друштво „Станковић". Парастос је трајао више од једног часа. Изјаве саучешћа примали су чиновници послзнства. ДОЛАЗАК Г-ЂЕ ХАРТВИГ. Пре три дана, г-ђа Хартвиг је отпутовала у Цариград у госте својим рођацима. Госпођи је одмах јављено за несређан случај и њен се долазак може оче-. кивати, ако је успела да ухвати воз који полази из Цзриграда у 645 час из јутра, још јутрос. ПЕТРОДАВНСКЕ СВЕЧАНОСТИ. Петровданске војне свечаности — парада, свечана служба итд. — ноја се сваке године одржавају на данашњи дан, неђе се отказати услед Хартвигове смрти. Само официри београдског гарнизона, који су за вечерас, на Петров-дан у вече, заказали велику забаву у Официрском Дому, одложели су забаву услед Хартвигове смрти. ЖАЛОСТ У БЕОГРАДУ Смрт Николе Хенриковиђа—Харввига царско руског посланика и великог пријатеља српског .народа, схвађена је у оеоградском грађанству нао наш велики народни губитак. То најбоље доказује тишина, која је јуче преко целога дана владала у Београду, то најбоље утврђује многобројне изјаве саучешћа, које су до сада стигле породици и посланству. Вечера, која је требала да буде данас у Двору у част краљевог рођендана одказана је. Шеф самосталне странке, г. /Буба ДаиндџоиН, I ре Сам јс дпмпо дп путуЈР У ПОжаревачки округ ради предизборне агитације, отказао је свој пут да би могао да присуствује погребу пок. Хартвига. Исто тако дошло је дсста виђених људи из унутрашњости ради изјаве саучешћа. ХАРТВИГ КАО НАШ ПРИЈАТЕЉ. Никола Хартвиг посланик је на српском двору од 13. септембра 1909. год. Од дана свог доласка у Београд па све до последњдг часа, он се увек показивао као велрки пријатељ српскога народа. Услед тога су га наши непријатељи мрзели, каб нас саме. Пон. Хартвиг говорио је одлично српски и познавао је доста добро српску књижевност. У више махова путовао је по Србији ради проучавања нашег народа народних обичаја, умотворина, старина итд. 0 нашем нзроду се Хартвиг обично изражавао да је то једно „дивно племе". БАЛСАМОВАЊЕ ТЕЛА. Јуче пре подне извршено је балсамовање тела поконог Хартвига. Тело ће бити пренето у Русију. ПРОГЛАС ТРГОВАЧКОГ УДРУЖЕЊА. Трговачко Удружење упутило је проглас београдским трговцима, позивајући их да на дан Хартвиговог погреба истакну црне заставе и затворе радње.

Наш велики губитак

— Како је умро руски посланик? - Узбуђење у вароши. — У јутру. — Јуче у посланству. — Долатак г ђе Хартвиг.

опомињући га., у мало речи, на један заједнички доживљај. У часовник није смео да погледа да се не би издао. А ово пола сата усред разбојничке пећине отегло се у бескрај! Кад и кад запазио би везу погледа, одмах би убацио коју шаљиву реч, и конац би се прекинуо. Играо је у живот свој, и играо је добро, јер их је бунио својом веселошћу и наивношћу, те нису ни слутили да он што зна. На то је и он пуцао. Најзад чу у дворишту звецкање оружја. У једном скоку излетео је кроз прозор. — Покољ! беше му једина команда. Тиме је почело клање. Он сам стојао је под прозорима. Чим би ко искочио, цар би га посекао. — Све је мртво! повика на немачком, кад је видео да је крај. Затим оде својим путем, у правцу петропавловске тврђзве. Командант га дочека и одведе принцу Аленсију, његовом једином сину, његовом првенцу, на коме је заснивао своју наду и будућност Русије. С нључем у руци, застаде пред ћелијом, прекрсти се и помоли се полугласно: — Вечни боже убојних чета, Господе Саваоте, који си кнезовима дао

мач у руке, да владају и бране, да награђују и казне, осветли слузи сво ме ламет јадну дг би поступио по правди твојој. Затражио си од Аврама сина, и Аврам послуша. Сина свога рођенога распео си, да се спзсе род људски. Прими жртву моју, о страховити, ако је тражиш. Али нека буде воља твоја, не моја. Нека ме мимоиђе чаша ова, ако ти хоћеш. Амин! Кад је излазио изгледао је уплакан, али говорио није ништа, пружио само кључ команданту и отишао... Шта се то вече дешавало између сца и сина, о томе се разнолико прича. Доста: Алексија је суд од 127 судија осудио на смрт. Протокол је штампан. Али пресуда није смела бити извршена. Престолонаследник је умро раније. ♦ Исто вече, око осам сати, уђе цар у своју вилу и одмах потражи Катарину. — Беше му старо! рече јој. Сад почињемо ново, ти, ја и деца наша. Царица није ни за шта питала, разумела га је. Али је цар био тако уморан, тако исцрпен, да се бојала испада каквог, које је тако добро

знала. Био је само један начин да се он умири, начин стари, обични. Она седе у угао од софе, он се извали, и наслони главу на њене обилне груди. Шашољила га је по коси, док није заспао. И три је пуна сата мбрала седети тако непомична. Џиновско дете на џиновским грудима, тако је лежао велики војник господњи. Лице му се смањило, високо чело скрило се под дугу гриву, уста отворена, и он рче ситно као дете. Варварин, који је цивилизовао Русију, који је подизао градове а сам у њима становао није; који је венчану жену своју тукао а жени дао широке слободе. Живот му беше велик, богат и користан у јавном, у приватном живогу, како се дало. Али је доживео дивну смрт, јер је умро од назеба који је навукао спасавајући живот једном бродоломнику — он који је својом рођеном руком одузео живот толикима. Август Стриндберг. 1ШШ