Пијемонт

Стр-12.

Број 180.

,П И Ј Е М

На аудијенцији, која је трајала више од једног часа, граф Берхтолд изјавио је Салабашеву, да Аустрији у овом моменту није могуИе више да унаже Бугарској нинанву другу помоН, сем дипломатсне. ГРЕЈОВА ИЗЈАВА. На данашњој седници парламента, ен. глески министар спољних послова Греј изјавио је, да се Бугарсна и по други пут обратила Русији, молеИи је да посредује за мир. Србија и Грчка, рекао је Греј, примају понуду, али под условом да Бугарска лре лрекида непријатељстава лрими главне услове мира. ПАШИЋ И ВЕНИЦЕЛОС. Данас у 8.50 часова пре подне састали су се у Нишу српски министар председник г. ПашиИ и грчки министар председник г. Веницелос. Званични коминике гласи, да се на састанку говорило о посредништву Русије за мир с Бугарском и о условима, које Ие савезници поднети. На састанку се још једном утврдила потпуна сагласност погледа и интереса обеју савезничких земаља. ПОРАЗОМ БУГАРСКЕ ВОЈСКЕ у области Брегалнице, Злетовске Реке и Струмице, рат је у МаИедонији завршен, Орпске армије се данас налазе делом на територији старе Бугарске, делом на самом граничном фронту а делом у наступању ка самој старој граници. Данас кад је потпуно завршена брегалничка трагедија, кад је за безумље и подлост бугарских управљача само до сад платило главом 50.000 војника обеју страна, није без интереса бзцити један ОПШТИ ПОГЛЕД г.а ситуацију ратишта у МаИедонији. Мучки препад Бугара спреман је гус им концентрацијом трупа на линији Злетсзо — Брегалница — Крива Лекавица. Глгени циљ Бугарске био је стварање кљешта којим би се наша војска сломила и одбацила са заузетих територија. Штипски кра« кљешта требао је да падне на српску армију, нонцентрисану на Овчем Пољу, а Ћустендилски нрак да сруши нашу живу силу. Поразом на Брегалници и Злетову, плг.н Бугарске је пропао и бугарска војскз ових дана се налази само у бедноЈ одбрани. За постигнуће постављеног циља, био је РАСПОРЕД БУГАРСКЕ ВОЈСКЕ овако учињен : Четврта армија генерала Ковачева, 120 бататЈОна са 140 топова, на Брегалници; пета армијз генерала Ратка Димитријева, 56 батаљона са 120 топова, за одбрану Сливнице ; трећа армија, 40 батаљона са 78 топова, код Ћустендила ; и пр,рмија генерала Кутинчева, 50 батаљсна са 120 топова, према Зајечару. ГРАЂАНСНИ РАТ У БУГАРСКЈ Целокупна европска штампа публикује изјаву једног одбеглог бугарског официра, који тврди, да је рат са Србијом у Бугарској непопуларан, да су порази само још јаче појачали то незадовољство, и да ускоро предстоји у Бугарско] грађансни рат. ПРОТИВ ЗАЈМА — Бугарска опозиција против зајма, •акљученог у Немачној. У јучерањем броју смо објавили одлуну целонуцно бугарске опозиције, да свим средствима ради на томе да се спречи пријем зајма, који по својим условима значи енономску и политичку зависност Бугарске. Поред ове акције, аграрна стрзниа, као најјача опозициона група у Собрању, преко својих вођа, обратила се предста■ницима Русије и Француске, г. г. Савинском и Панафију, за обавештење о условима зајма, које је Француска понудила Бугарској. Оба представника су примила вође аграраца, Стамболиског, Драгијева и Радулова и објаснили им услове француских банака, које су они саопштили

> у своје време бугароној влади и који су поеољнији од услова немачких банака. После објашњења, вође аграраца су се јавила министРУ председнику Радославову и захтевали су од њега, да одустане од зајма ,код иемачких банака и прими услове француских банака, ноји су за Бугарску много повољнији. Министар председник Радославов, изјавио је, да је сада и сувише доцкан, и да ђе се зајам још колико сутра поднети Собрању на одобрење. Представници аграраца изјавили су, да Не ловести најодлучнију борбу у Собрање противу зајма, и да ће од изјава представника Русије и Француске чинити употребу у Собрању. Дебата о зајму, која ђе почети данас биће врло бурна и оштра. Очекују се највећи скандали.

— Гледиште аустријског цара на односе између Србије и АустроУгарске. Беч, 1 . јула. „Цајт" саопштава: Цар се изразио са признањем о говору графа Тисе. Он нарочито одобрава онај део говорз угарског министра председнича, у коме је заступано гледиште, да се због злочиначких поступака извесних појединзцз не сме никада допустити, да испзшта цео народ. ЦЈто се пак тиче објављивања и безобзирног угушивзња свих велико-српских тежњи, владар

је на исти начин рекзо, да таквемере — у колико се оне односе на монархију — никако не одобравз. Поједине догзђаје, као што су они, који су се одиграли у Бечу и Загребу, владар оштро осуђује, и цар је у опште противник уличних скандала, покушаја за вршење плачке, због чегз се, вели, у инстранству наноси велика штета угледу монархије, што је с обзиром на данашњу спољку кризу, двоструко за жалење. Вероватно је, да ће се против нарушилаца мира већ предузете енергичне мере још више пооштрити. Што се тиче односа између Србије и монзрхије, изгледа да владар стоји на гледишту, да треба избегавати сва сувишна изззивања. Али за то ваља захтевати, мисли цар, да права аустро-угарске монархије буду са најв&ћом енергијом свуда очувана. Аустрија ђе ззхтев&ти од Србије, да испуни своје дужности према суседној држави, и без употребе оштријих мера. Такве мере и друга средства употребила би се тек онда!, када се Србија не би држала тачно обавезз, које су уобичајене у међународном оаобраћају између држава, или када би покушала, да хотимице одуговпачи иснуњење своје дужности. Зато сада цар очекује, да ће Србијз безусловно испунити аустриј ске захтззе, и да ће тако ускоро бити уклоњене несугласице.

Француски сенат за војску

— ВелиЈ/а дискусија у фрачцуском сенату о војним по требама. — Оптужбе сенатора Ембера и одбрана министра војног Месимиа. —

У француском сенату, последња два дзна, водила се врло жива дискусија о ратном мзтеријалу којим Француска распопаже. Дискусија је била узела тако оштар тон, да се на крају првога дана сматрало да се влада налази пред падом. Дискусију је отворио сам известилац војне комисије у сенату, сенатор Ембер, који годинама већ заступа, у сенату и шт>ам>пи, интересе француске народне одбране. Он је живо критиковао рад министарства војног и изнео страшне оптужбе: да је немачка артилерија боља од француске, да су мере за снабдевање војске недовољне и утврђења на граници застарелз. Његов говор је изззвао у сенату праву огорченост, која показује да су француски политичари далеко више забринути з :1 интересе народне одбране него што се претпоставља. Жорж Клемансо је, после њега, био принуђен да каже да се Францусна налззи у опасности и да министар војни мора да забринутој земљи да одмах одговор. Тај одговор, опширан и документован, дао је министар војни јуче после подне. Из одговора се видело, да ратни материјал није тако рђав, кзо што је извеотилац представио; да је чак материјал, у многом погледу бољи од немгчког материјала; једино се закључило да су средства,

која се министарству војном стављају на расположеље, недовољна. Тако је дискусија, нз крају крајева, припремила земљиште у сенату за нове војне терете. Са тих значзјних седница, стигли су ови извештаји: Париз, 2. јула. У сенату је Шарл Ембер поновио и прецизирао наводе које је јуче учинио. Министар Месими одговорио је, да признаје д® се раније није учинило све што је било потребно, али одриче да су потрошене милијарде без рачуна. При крају 1917. године, изјавио је министар, имаћемо 3020 топова. Немци их да!нас имају 3370, али је наш артиљериски материјал топова од 75 мм. са својим гранатама нздмоћнији од садашњег немачког материјала. При крају 1915. године бићемо снабдевечи три пута више топовском муницијом него што смо то били 1908. године. Министар је затим изложио знатне напоре, који су учињени ради по. бољшањЗ! тешке артилерије. Потребна проучавања извесних топова врше се активно. Што се тиче инжињерског материјала, Немци су нама веомг измакли, али су они потрошили 400 милиона на инжињерску спрему док смо ми утрошили свега 100 милионз франака. За радиотелеграф поручени су апарати какве имају и

о Србији и Српском Народу, после бугарског мучког напада и српских славних победа, признато је као савршено тачно. Највећи србофоби у руској јавности (сем П. Н. Миљукова) постадоше одлучни браниоци српских интересз. Више но ико други, Николај Хартвиг је тражио дасе ода правда Србима, који су часно испунипи све своје савезничке обвезе и који су, у наметнутом им рату, крвљу запечатили своје право на освојену територију. Букурешким Миром, на Балкану је створена географска стварност, која се поклапа са интаресима балкшнских хришћана и са предвиђањима великог дипломате Николаја Хартвига. После свршеног рата, према личности Николаја Хартвига почео се у Србији неговати прави култ. Више него све своје државнике и војсковође, наш народ је заволео ведрога и племенитога Руса „нашег господина Хартвига". У народној маси — ни сами не знамо откуда тако брзо и тано дубоко — укоренило се уверење, да еа срећан ратни исход глзвна заслуга припада Николају Хенриковићу Хартвигу. Смрћу Николаја Хартвига наш на. род је дубоио потресен. У његов дом, краЈ његовог мртвог тела, беше се

слегла цела престоница. Пуна четири дана, наш захвални и честити народ улазио је, са побожном свечаношћу у души, да целива одар великог покојника, као што на Велики Петак улази у богомољу да целива плашганицу Христову. За његовим мртвачким ковчегом, пре два дана, ишле су, уплаканих очију и сломљеног срца, хиљзде оних, који у својим душама носе, као свету догму, необуздану љубав према Русији и руском народу. Никада ни у једној земљи нијеједан дипломатски представник ожаљен тако дубоко и искрено, као Николај Хенриковић - Хартвиг у Србији. Нека је свака част и слава имену његовом! Ф Изборна борба је у пуном јеку. По свима варошима и селима агитује се страсно, секташки. Значзјни дуел између владе и опозиције решићесе пошто се испробају сви методи изборне стратегије и пошто се испуцају све пароле. Прошла недеља дана прошлз је у „обавештавању народа". На среским и окружним конференцијама и зборовима, поред говора народних пос-

! ланика и партијских првака, утврђују се и посланички кандидати. Опозициони блок, како изгледа, настојшва нарочито, да што већи број људи са факултетоком спремом увуче у народну Скупштину. У колико би остварење ове тежње значило добит за наш парламентаризам,у толико ова тенденција, у тренутку утврђивања кандидатских листа, значи опасност за опозицони блок. Јер, „људи из народа" желе да буду бар послзнички кандидати, ако већ не могу да буду народни посланици. Пошто сада опозиција, у сваноме округу, место три листе има свега једну, то постоји вероватна могућност дз ће се, због незасићених палзначких сујетз, појавити и дисидентске лисге. Ако ових листа небуде много — ми верујемо да ће их бити највише у три округа — опози. циони блок ће толико ојачати после избора, да ће, зко већ не буде довољно моћан и увиђаван да образује владу, у сваком тренутку бити у стању да парализује рад Парламента и да владу принуди на отсту пање. Ма како посмзтрани, идући избори ће донети победу опозиционим стрзнкама. Тај догађај, дуго и жељ-

О Н Т“

друге државе, као и Немачка. Затим је министар говорио о пољској телеграфији, о материјалу за мостове, о логорима и о обуци. Министар тврди да се свуда врше активна проучавања и да се активно ради. 1919. год., кадз напор који се данас тражи буде задовољен, 1 постићиће се нова побољшања, али илак нећемо моћи да достигнемо Немачку. Сенат је учинио неке измене па је затим једнодушно изгласао буџет. Париз, 2. јула. У седници сената, Клемансо тражи Д 2 ј одбор за војску за времепарламентског ферија начини аннету о ономе што се чуло са трибине и да при поновном састанку парламента упозна овај са резултатима анкете. Вивиани је казао, да, ако сада немамо потребног војног материјала, на путу смо да га имамо. Не треба правити неоправдану узбуну. Француска је за ових четрдесет четири године начинила диван напор, који може да чини част њеној историји и погледаће смело у очи судбини која је чека. Пошто је постигнут споразум између одбора за војску, владе и Клемансоа, као предлагача, сенат је усвојио овакав прелаз на дневни ред : „Сенат стављз у задатак одбору за војску да му при поновном састанку на јесен поднесе извештај о стању ратнога материјала." Затим је сенат усвојио законски пројекат о војним издацима који се неће накнадно одобргвати. Усвојио га је у целини једнодушно. Сутра пре подне наставиће сепретрес буџета.

Фронцуски буџет — Буџет је усвојен. — Измене у закону о порези. Париз, 2. јула.. Парламенат је усвојио са 373 гласова против 126 буџет у целини.оа неким изменама због којих га јетребало ератити Сенату. Парламенат је усвојио законски пројекат о непосредној порези за 1915. годину. Са тим пројектом је усвојена и резолуција којом се позива влада, да у идућој сесији октобра месеца поднесе законски пројекат о ослобођавању личче порезе и на непокретност, као врата и прозоре, и то у подједнакој „сразмери са приносом од пореза на приходе.

Џшм [ветиња — Шта су мусломанске руље учинилв у Габелу, у Херцегонини. (Писмо „Пијемонту”) Мостар, 28. јуна. У серији злочнна и пљачкања што су готово по целој Босни и Херцеговини до сада починили муслиманске руље и гомнле Штадлероваца, нзвршен је јуче један злочпн у малом српском селу Габену. Овом злочииу до сада нема равног и њега би се стидели и иајгори азијати. Једна рул.а муслимана, сакуиљена из оближњих села а предвођена полицнским жбирима, дошла јејуче у Габел и толпко је опљачкала све* српске куће крепула се на цркву, која се налазила на крају села.

но очекивани, сви честити и увиђавни људи поздравиће радосно. Демократа.

Непознат и Бог — БАРЕ ПЕН —

Клима примитивног и удаљеног острва била је пријатна и блага. На острву су живели човек и жена, обојб црнци и без икаквог васпитања и религије. Једног лепог дана ло лодне, њих су двоје, после купања, лежали на песку и сунчали се. „А сад", рече човек, „хајд'мо" да видимо онај чамац што је насео". „Пристајем”, одговори жена равнодушно, „чамац је леп". „Врло леп", понови човек. „Биће користан за нас". После тога, човек заспа. Мало по том жена га пробуди. „Је си ли ти срећан?" упита жена човека. „Незнам", одговори човеи. „Никадз о томе нисам мислио." „Онда значи да си срећан", рече она одлучно. „Свет који о томе мисли, не може бити срећан. Ја, на пример, нисам ни мало срећна."

За време од непуног сата црква је пошто је претходно опљачкана, порушена до темеља. Али је и то фгло мало онима, који су ову разбојничку руљу опремили и предводили: они су на редили разјареној руљи, да свете утвари, крстове, јеванђеље, иутир, плаштаницу и одежде наједан најбестијалнији начин оскрнаве. Тако је и било. Наш се свет згрозио и згадио на ова животињска дела Штадлерових и полициских плаћеника.

Пореза у новии крајевима — Представка Трговачке Коморе. Поводом неправедно разрезаног пореза грађанимз, нарочито трговцима у новим крајевима, Трговачка Коморз је упутила Министру Финансија представку, у којој му је скренула пажњу на то, да приликом разреза порезе није вођено довољно рачуна о економској снази појединих округа и пореских обвезника у новим крајевима. Због тога је Комора молила Министра да изврши нов разрез порезе, према стварно пријављеним пореским пријавзма, које ће бити много меродавније за разрез порезе у новим крајевима.

За1ва10(1 гошође Хартвкг — Иззсланство из Варварина у руском послзнству. — Поклон госпође Хартвиг изасланицима. На позив госпође Хартвиг, јуче у 11 часова пре подне, био је у руском посланству г. Лаза Богићевић, инспектор Министарства Привреде, са Вукашином Трифуновићем, земљорадником из Варваринг. Госпођа се захзалила на пажњи Варваринац 21 и на искреном саучешћу нашега народа. Изјавила је да ће лисмо, ноје јој је г. Богићевић предао, као представник Варварина и народа из околине, доставити и царској руској влади као акт превелике љубави Србије и српског народа премг Русији. На растзнку, госпођа је дала г. Богићевићу своју слику са натписом: „Благодарном српском народу Алеког 1 Ндра Хартвиг”. Вукашину Трифуновићу, који је донео слику руокога споменика, поклонила је слику као милосрдна сестра, са натписом: „Хероју Вукашину Трифуновићу. Руска сестрг српскоме војнику. Александра Хартвиг."

— Зборови, кандидације и конференције

РАДИКАЛИ У БЕОГРАДУ. Београдски радикали кандидовали су за носиоца листе у Београду лредсздникз впзде г. Н. Пашића. Други кандидат је г. М. Марјановић, подпредседник београдске општине, а трећи г. Бенцион Були, бзнкар и бивши народни посланик. Четврти кандидат још није утврђен. НАРОДЊАЦИ У ПАРАЋИНУ. Кародњаци у Параћину кандидовали су за свог посланика г. Симу Микића, трговца. Он ће у исто време бити и кандидат опозиционог блока. Њему је мандат осигуран, јер је и прошлих избора, а и ранијих, кад у Параћину није било блока, био изабран за поспаникз. НАРОДЊАЦИ У ЋУПРИЈИ. Народњачки кандидат у Ћуприји је г. Жика Микић, трговац и бивши народни посланик. Он ће на првом избору имати да издржи борбу са самосталским кандидатом г. М. Радојковићем, па ко буде на првом гласању добио већину биће на другом и изабран. НАРОДЊАЦИ У ЗАЈЕЧАРУ. Прошлих избора 3-јечар је као свог посланика послао у Скупштину народњака Т. Лаловића, пивара. Он је и сада народњачки кандидат. Међутим, сада ће он имати да издржи борбу са сзмосталским кандидатом М. Станојевићим. Ко од њих двојице на првом избору буде добио више гласова, на другом гласању биће и изабран. НАРОДЊАЦИ У НЕГОТИНУ. У Неготину народњзчки кандидат, односно иандидат целог блока је г.

„Како би било да се дигнемо и да упецамо мало рибе?" „Не", рече жена одлучно, „ја желим да се разговарамо." Човек дубоко уздахну. „Знаш ли ти шта значи уздићи се ван свакидашњег животз, постати нешто друго — инспирисати се мислима о боговима? Ови дани и ове ноћи, увек исте, постали су огроман терет за мене. Да ми је да изађем из себе и постанем нешто друго, бар за најкраће време!” ,,Па то је немогуће!" рече човек. „Несумњиво је да богова има. Тако су увек и наши стари мислили; али богови никад не силазе на земљу, међу људе, нити ми можемо отићи н њима. С тога нас они и не интересују, и много је боље и корисније хватати рибу." Жена, са изгледом да ће бризнути у плач, рече да она мрзи рибу, да мрзи острво, да мрзи и саму себе. „Ја желим да се сретнем са једним од боговв", рече она. „Желим да разговарам са неким који је виши од смртног човека. Реци ми, какви изгледају ти богови." „О томв", рече човек, „постоје многа мишљења. Нени веле да су богови врло велики људи, виши од

Дим. Машић, трговац бивши неготински посланик. РАДИКАЛНИ КАНДИДАТИ. Радикапи су истакли за своје кандидате за срез млавски: г. г. Николу Пашића, Владимира Мгксимовића, адвоката и Стојадина Павловића, економа; за срез ражањски Ђону Брачинцз, за срез лесковачки Михаила Јовзновића из Разгојне и Ранђела Димитријззићз, из Ореовице; за срез трстенички Драгића Миковића; за срев расински г. Стојана Протића и попа Минића; за срез тимочки Павла Милошевића из Краљевог Села. РАДИКАЛИ У ВРАЊУ. На конференцији радикала за град Врање, која је одржана 29. јуна, дошло је до расцепа и кгндидација се није могла да изврши. Узрок расцепу лежи у томе, што су се појавила три нандидата. Први је, до0 Н 1 дањи посланик Тома Зафировић, кројач, други је Риста Стефановић, учитељ, чију кандидацију потпомаже Мита Влашче и трећи је поп Аксентије, кога подупире професор г. Павић. За поспедњгг кандидата може се слободно рећи, да је уз њега „Тата и два свата”. Ко ће бити кандидат ргдикала у Врањи тешко је унапред рећи. Једно је несумњиво, да је антагонизам између кандидата врло велики, и да ће и ако не буду две листе, радикали изгубити мандат у Врањи. РАДИКАЛИ У ПОЖАРЕВЦУ. Радикали у Пожаревцу заказзли су збор у идућу недељу да изврше кандидацију послг 1 Никз за варош. И ако тамо постоје два кандидата г. г.

палмових дрвета, и да уз то имају гигантску снагу. Други опет тврде, да се богови не могу видети и да их ми осећамо само по утицају који они чине на нас. Говорити о стварима, које не познајемо, права је глугтост. у осталом, ако нећеш да хватамо рибу, хајдмо да гледамоонај чамац." Жена устаде, прилично зловољна, и пође за човеком. Кад С У дошли до чамца, нађоше у њему кутију са бисквитом. Никада пре тога нису бисквит видели, али после врло кратког испитивања увидеше зашта се он употребљава. Направише рупице на бисквиту и обесише га око врата! У чамцу су н?шли осим тога и једну широку четвртасту боцу, у којој се налазила некаква безбојна течност. Жена иззади плуту, замочи прст у течност и лизну је. „Каквог је укуоа?" угтита човек брижно. „Има укус ватре, сна и греха", одговори жена. „Па онда", рече човек, „ја одох да донесем наше чаше." Чаше оу им биле две половине кокосове љуске, углачене и сјајне од многе употребе. Човек их налуни, и