Пијемонт

БроЛ180.

1Г.а

Стр. 3.

,П И Ј Е М 0 Н Т“

Јошка Јовановић и М. Душманић, зпотекар, ипг« се верује, да ће радикали истаћи г. Јошку Јовановића, чије су многе тековине у Пожаревцу њетово дело. РАДИКАЛИ У ПАРАЂИНУ. Радикзли у Параћину истакли су за свог кандидата Никодија Милетићз. Пошто су радикала изгубили општину и пошто у Параћину изла^ зи блок удружен, то ће г. Милетић остати без мандата. РАДИКАЛИ У БЕОГРАДСКОМ ОКРУГУ. Радикали у баоградском округу поцепали су се. Они који су незадовол>ни са кгндидацијом А. Жујовића, решили су на синоћној конференцији да истакну одвојену радикалну листу. Сазивачи конференције ових незадовољника су Сретен Стошић, из Лаз 21 ревца, радикални првак у београдском округу и председник окружног одбора, и Илија Јосиповић, из Сремчице, радикални првак у београдској Посавини. Носилац ове листе бмће вероватно г. Мгрно Трифковић, прздседник министарског савета на расположењу, а други и трећи кандидат Стошић и Јосипоаић. ПОСТИГНУТ СПОРАЗУМ. Мали неспоразум који јз постојзо код самостглаца округа београдоког, потпуно је изравнат. Г. г. Радивоје Јовановић и Мзтић, адвокати овдашњи, изјавили су да неће истицати засебну листу. Тако ће самостални радикгли у округу београдском имати само једну листу. САМОСТАЛЦИ У ГРОЦКОЈ. На јучерањем збору самосталаца за срез грочански, истакнут је за кандид:та Бранко Петрпвић, ексном из Гроцке. Стизома и путевкмп И ако су одавно прошла времена кад се мислило да народ заиста бира оне, које жели, постоји ипак уверење да се на изборима бирају људи, које странке хоће. Међутим, људи ноји се баве изборним пословима тврде да ни т° није истина... Један изборни кортеш испричао ми је јуче нако је покојни Жика Хаџић успео да, уз пркос великој опозицији на збору, једногласно протури листу коју је сам саставио. То је, изгледа, било у ПиротУ- Нада је, пред почетан великог партијског збора, на коме је имала да се утврди листа кандидата, видео да се велика опозиција спрема против људи које је он изабрао. он је одвео противнике у суседну собу и рекао им : — Ја нећу да радим против воље народне. Споразумите се ви, саставите листу и донесите је мени. Ја ћу је предложити. Затим се вратио у салу, отворио је збор и предложио своју листу. Листа је била изгласана, дон су се незадовољници у суседној соби споразумели.... Боем.

Позоришта, г. Милорад Петроеић. Изгледа да пензионисање г. Петровића спада у последње пакости дангшње позоришне управе. У сваком случају, оно је једини скопљански триумф позоришче конзорције Нушић—Милојевић. Венац Цара Николе Руски Цар Никзла послао је из Петрограда нарочити венац на одар покојногг Николе Хартвига. Тај је венац тек'јуче стигао у Београд и одмах однет на гроб покојников. Поздрав Краљу Трговачка Комора, са своје прве пленарне седнице, упутилз је Краљу у Врањску Бању телеграфски поздрав. Краља је, преко свога ађутг 1 нта, телеграфски захвалио на поздраву. Нове муфтије Министар Просвете и Црквених Послова потврдио је избор новопостављених муфтија у Скопљу Сулејмана Зеки Ефендије и у Приштини Мехмеда Ефендије. Ускоро ће се извршити избор муфтија и удругим већим местима у новим крајевима и регулисати питање о платама муфтијама и мујезинима. Корпорације на погреОу Министарствз Иностраних Дела, ка учињене примедбе мкогих корпорација, што нису унете у програм погреба, издало је објашњење, да су све корпорације имале право учешћа и да им је бипо одређено у пратњи место означено у програму „представници кирпорзција". Нова агенција Прошле недеље отворена је у Минхену ноза српскл државна агенција. Агенција је јуче нарочитим циркуларом известила Министарство Народне Привреде и Трговачку Комору о своме формирању и почињању рзда. Шеф је Агенције г. Боја Петковић, а централа је у Берлину. Хартвигива улица у Нишу Одбср општине градз Ниша држао је прекјуче свечану седницу и на њој дочео одлуку, да се једна од најглавнијих нишких улица назове улица Николе Хартвига. Нланови квартова Члан кварта теразиског, г. К. Катић, вратио се са одсуства и првмио своју дужност. Његов заступник г. Ж. Будчмировић, секретар управе гргдз Београда, који га је заступао за време одсуства, понова је упућен на рад у управу, а г. др. Д. Миловаиовић, члан кварта палилулског, који је вршио дужност чл®на управе, упућен је понова у кварт палилулски. Проширење станице

Јуче, у три сата после подне, др-

Пензионисање г, Петровића Престолонаследник Александар пот писао је указ којим се ставља у пен-, зију дугогодишњи члан Народног;

жана је у сали Железничке Дирекције заједничка седницз, на коју су били поззани изасланици одељења за трговину и саобраћај Министарства Нзродне Привреде, Трговачке Коморе, Општине Београдске и других заинтересозаних институција. На седници је дискутовано питање о проширењу бзогрздске железничке станице.

Хемиски лабораторијум Пошто се садашња зграда за хемиски лабораторијум нг Универзитету показала као недовољна за употребу и ма какав озбиљнији практичн« рад, ректор Универзитета предложио је Министру Просвете да се садашња зграда за лабораторијум, ноја се налази у дворишту'Универзитета, поруши и на место њено подигне нова, велика зграда. Министар је усвојио овај предлог и офертална лицитгција за зидање ове зграде била је јуче. Лицитација је остала на најјевтинијем понуђачу г. С. Савковићу, а!рхитекти, за 150.000 динара. Г. Савковић се обавезао да нову зграду подигне од данас па за три месецз. ИзОор у Комори На пленарној седници Трговачке Коморе извршен је избор нове управе. За председника је изабран г. Коста Ризнић, тргозац, за подпредседнике г. г. Тоша Михајловић и Даеид Симић, за председника извозне секције г. Хајим Израјел, за председника уеозне секције г. Ђорђе Радојловић, зз председчика финансиске секције г. Гавра Раденковић. Дебарска омладина Ономад је допуговала у Београд Дебарска Трговачка Омладина под вођстеам г. ж. Попозића, школског нгдзорни.ча. Омладина се задржала у Београду три дана, као гост Београдске Трговачка Омладине и Трговачке Коморе, разгледајући престоницу. Омладинци путују дангс у Ваљево, где ће пробавити један дан.

СИТНЕ ВЕСТИ — Министар Просвете одобрио је једногодишње осуство г. др. Божи Марковићу, професору Унмверзитета, које ће провести у Француској и Белгији ради проучавања питања о поступку са малолетним злочинцима. ♦ — Министар Правде одредио је за члана мешовите комисије за извиђај злоупотреба у пореском одељењу среза колубарског, г. С. Николића, писара ваљевског првостепеног суда. • — За правне чланове одбора за оцену експролисаног имања за подизање жичане, ваздушне железнице, ОбилићевоЈастребац М. Правде одредио је г. Рад. Суботића, секретара и г. Мих. Лучића, писара крушевачког првостепеног суда. — Министар Правде поставио је за хонорарног ленара при управи снопљанског назненог завода г. др. Илију Н. Тодоровића, лекара. + — Данас је отпутовао на једномесчно осуство шеф одељка Министарства При. вреде за социјалну политику, госп. др. Сима Аврамовић. У дужности ће га заступати Зафир Станковић, привредни инспектор. + — Минстар Народне Привреде казнио је Носту Росулека, кобасичара из Београда, са 300 дин. и забраном рада у бесправно уведеним машинским постројењима у Душановој улици, пошто их је он подигао без одобрења надлежне власти. + — Г. др. В. Јанковић, Министар Народне Привреде, који је отпутовао у недељу на збор радикала у Салашу, у крајинском округу, враћа се данас у Београд. Ситне опаске БеогродскГавдбице — Ко се у Београду ва посдедње две године убио? —

Пишући о самоубиствима у Београду, у јучерашњем броју, ми смо обећали да у идућем броју пишемо опширније о београдским самоубиствима, која такође спадају у ред наших највећих зала. Сада то и чинимо. Пре но што бисмо прешли на детаље, да бацимо један општи поглед ко је све у Београду себи одузео живот за последње три године — 1912., 1913. и 1914. закључно до првога јула, тј. за прво полгође. За те две и по године, у Београду је одузело себи живот : у 1912. год. 22 лица у 1913. год. 27 лица у 1914. год. 12 лица

с в е г а 61 лице Од 22 лица, која су сс убила у 1912 г., убило се, према податцима добијеним из Управе Града Београда:

У јануару

у фебруару

у марту

у априлу

У мају

У јуну

—

У јулу

у августу

у септембру

у октомбру

у новембру

у децембру

с в е г а 22 То су једини подаци, које смо могли да добијемо о самоубиствима у 1912. години. Друге две године — 1913 и 1914 што се тиче података, много су прегледнија и много потпунија. САМОУБИЦЕ У 1913. ГОДИНИ. У 1913. год., у Београду је укупно себи одузело живот 27 лица и то : У ј а н у а р у. 1. Седмог јануара скочила је у Саву и удавила се Марија Шустер, удова, стара 70 година, због дуготрајне болести. 2. Двадесет првог јануара ударио се неколико пута ножем у груди, тако да је после три часа у болници издануо, Владимир Савковић, ложач на броду „Шумадија”, стар 30 г. Убио се због страха од казне, зато што се није на време јавио команди. У фебруару. 1. Деветог фебруара попила је јак раствор соде и после ненолико часова издахнула Марија Богосављевић, собарица, стара 20 год. Узрок је самоубиству љубав. 2. Петнаестог фебруара удавило се у Саву непознато лице, старо 60 г. Узрок непознат. 3. Двадесет четвртог фебруара убио се из револвера Јован Тадић, рентијер, ствр 56 година. Узрок самоубиству болест. У марту. 1. Првог матра обесила се у болници Милева Димитријевић, удова, стара 42 године; узрон умна поремећеност, 2. Четрнаестог марта отровала се јаким раствором соде Вањика Бауер, стара 19 година. Умрла је у мунама тек после два дана. Узрок несрећна љубав. 3. Двадесет седмог марта отровала се раствором соде и умрла сутра дан Јованка Вулета, удова, стара 62 године; узрок изнемоглост. У а п р и л у. 1. Десетог априла отровала се содом, а умрла тек после три дана, Драга Стефановић, раденица, стара 36 г. Узрок овоме самоубиству болест. У м а ј у. 1. Другог маја у вече убио се из револвера у Топчидеру Драгутин Пецић, жељезничии чиновник, стар 22 г. Остао је на месту мртав. Узрок самоубиству : в непознат. 2. Петог маја убио се такође из револ-

вера и издануо је после неколико часова Бити Албала. подблагајник француско-српске Банке, стар 26 г. Узрок самоубиству болест и љубав. У ј У н у. 1. Петог јуна пресекао је себи џепним ножем жиле на рукама и умро лосле не. колико дана Милан Марковић, бив. полициски писар, стар 40 г. Узрок дуготрајна болест. У Ј У л У1. Осмог јула отровао се раствором соде и сутра дан је умро Јохан Бане, винограџија, стар 66 г. Узрок непознат. 2. Двадесетог јула пао је под електричну машину и остао сав размрскан Игњат Коплановић, сарач Прометне Банке. Да ли је ово случај или самоубиство непознато је, јер има факата, који говоре и за једно и за друго. 3. Двадесет другог јула скочио је са другог спрата болнице и одмах издахнуо Станно Матић, војник. Узрок болест. 4. Тридесетог јула, на исти начин и из истог узрока, одузео је себи живот и Војислав Обрадовић, војник. У августу. 1. Десетог августа обесио се у једној ћелији Управе Града Никола Милошевић, осуђеник, стар 53 године. Узрок је страх од назне. 2. Четрнаестог августа одузео је себи живот легнувши под точкове брзог воза Фрања Шајт, зидар, стар 56 г. Узрок иепознат. 3. Ноћу између 29 и 30. августа обесила се, извршивши претходно сикиром покушај убиства над својим љубззником, Елизабета Велбор, раденица, стара 26 година, Узрок љубав и љубомора. 4. Тридесетог августа обесила! се о свој кревет у душевној болници Драга Николић, девојка стара 18 г. Узрок умна поремзћеност. У септембру. 1. Тридесетог септембра пре подне, извршио је самоубиство, испаливши револверски метак у главу, Александар Борисављевић, државни саветнин, стар 56 г. Узрок болест. У октомбру. 1. Двадесет осмог оитомбра убио се у хотелској соби, испаливши револверски метак у главу, Јован Стојановић, трговац из Раче, стар 28 г. Узрок болест. У новембру. 1. Петог новембра отровала се јаном раствором есенцијом Катарина Шенвишер, кројачица, стара 16 год. Узрок самоубиства су честе домаће свађе и распре. 2. Ноћу између 10. и 11. новембра обесио се ужетом у свом стану Носта Милојевић, пензионер, стар 53 г. Узрок болест. 3. Двадесетог новембра у подне оду! зела је себи живот једним револверсним метком Марица, усвојеница Летра Костића, стара 18 г. Узрок су пребацивања, која јој је чинила помаЈка. У децембру. 1. Осмог децембра убио се револвером , у свом стану због немаштине Ђорђе Маркоеић, сарач, стар 36 г. 2. Деветог децембра попила је јак раствор цећи, тако да је после неколико часа изданула, Јулка, жена Јакова Го)ковића, служитеља, стара 46 г. Узрок бмлест. САМОУБИЦЕ У 1914. ГОДИНИ. За првих шест месеци 1914 године, у Београду је одузело себи живот 12 лица

и то : у јануару 2 у фебруару 2 у марту 2 у априлу 3 у мају ' 1 У јуну 2

с в е г а лица 12 Самоубиства су извршена овим редом: У ј а н у а р у.

1. Четрнаестог јануара убио се метком из револвера Димитрије Ђуровић, кафеџија, стар 56. г. Узрок рђави услови за живот и немаштина. 2. Нзиолико дана после т°га отровао се јаким раствором сириџика и умро је за неколико часова Соломон Коен, трговац, стар 36 г. Узрок, вероватно, пад радње под стечај. У фебруару. 1. Осамнаестог фебруара одузео је себи живот, испаливши револверсии метак у груди, Милан Челикић, наредник музикант, стар 35 г .Узрок болест. 2. Двадесетог фебруара убио се револ. вером Тома Алиџић, продавац дувана и притворении Управе Града, стар 35 г. Узрок Стрзх од казне. У м а р т у. 1. Тринаестог марта убио се револвером, испаливши један метак у срце, Младен С. Новаковић, бакалин, стар 34 године. Узрок несрећна љубав. У а п р и л у 1. Ноћу између 5. и 6. априла ислалио је ревовер у груди и на месту остао мртав Коста Рипка, таљигаш, стар 22 г. Узрок неслагање са родитељима. 2. Седамнаестог априла у јутРУ °ДУзео је себи живот револвером у свом стану Стеван Нешић, бродарски капе-< тан, стар 35 г. Узрок љубав. 3. Двадесетог априла отровала се ја. ким раствором соде Милева Новаковићева, стара 16 г. Узро« љубав. У м а ј у. 1. Двадесет и осмог маја по подне, убио се из револвера Фердинанд Томишка, банкарски чиновник, стар 25 год. Узрок љубав и болест. у ј У н у. 1. Двадесет првог јуна извршио је на грозан начин самоубиство у возу, посувши се најпре шпиритусом, а затим преклавши се истим ножем Душан Бајић, правник стар 23 године, Узрок је непознат, али вероватно болест. 2. Двадесет трећег јуна у вече бацила се под точкове трамваја Мирослава Кра. тохфилова, стара 19 година. Узрок, вероватно љубав. ПОКУШАЈИ САМОУБИСТВА. Најзад, за последњих три године имали смо 46 покушаја самоубистава, и то: у 1912. год. 20 у 1913. год. 25 у 1914. год. до јуче 11

с в е г а 45 Али пошто су сва лица, која су покушала да изврше самоубиство из ма кога узрока и на ма који начин још у жиаотУ. незгодно је њихова имена износити. Најзад. пре но што завршимо, да напоменемо још нешто. У Београду никада није било упорних самоубица. Тј. не памти се случа да је лице, које је покушало да изврши самоубиство, па било томе опречено, тај покушај поновило. — ДР- —

БЕЛЕШКЕ ВЕНЧАЊЕ. — Г. Ммлорад П. Петровић, коктролор државне трошарине, извештава своје пријатеље и по-знанине, да ће се у недељу, 6. ов. м-ца у јутру венчати у ваљевској цркви са г-ђицом Десом Г. Танзновићем. Честитање у цркви. Моле се пријатељи и познаници да ово сматрају као позивницу, пошто нарочитих позивница неће бити. Адреса за телеграме: Петровић — Ваљево. Г1РЕМИНУО. — Милан Ј. Антонијевић, пешадисни капетан II класе, командир чете XII пука, преминуо је јуче, 2. овог месеца, после дугог боловања. Погреб ће бити данас у 3 часа после подне. Стан Хаџи Ђерина улица 27. —Београд. СРЕЂКЕ. — Класне Лутрије за прзу класу 46 кола могу се добити у нашој радњи до самога вучења. Вучење је сутра — четвртог јула. — Колаковић и Здравковић. ГЛУВИ ТАТА — Најзабавнија оригинална шала: „Глуви тата тражи глувога зета", вечерас се приказује у Браниноме Позоришту код „Славије”, у одличноме веселоме програму, у коме су и шале: „Мадам Сан - Жен” и „Трка с пре. понама”. — Вечерас ће бити обилна посета код „Славије". —

они их испише лаганим сркањем. Пиће које има укус ватре, сна и греха, мора се лагзно пити — готово сркати. Кад напунише чаше по други пут, жена рече: „Ја верујем да се у овој боци налази један бог.” + Када се идућег јутра пробудила, пошла је цик-цак у море. Држала је врло дуго главу у води. Затим се појавил« на позршини воде, и полако и тромо је пливзла. Ускоро се појавила и глава човекова поред ње. И он се био загњурио. „Не може више бити сумње", рече жена, „ми смо нашли непознатог бога и познали смо га по утицају који је у нама извршио." „Ја се не осећам добро од јутрос", рече човек. „Ни ја", одговори жена. „Али последња је ноћ била величанствена. Некада пре тогз нисам играла тако и толико. Никада се тако нисам смејала." „Имао сам утисак”, рече човек, пливајући поред жене, „да сам био необично паметан и пун духа." „Не, не", одговорн жена, „ја не мислим да је то било. Свана ствар ме је обрадовала, Сме]ала сам са на

море, смејала сам се на чамац, смејала сам се на дрвета. И ти си се смејао.” „Јесте, баш се сећам тога", рече човек. „Цео свет ми је одједном постао смешан. Али овога јутра се никако не осећам добро." Он се загњури у воду за једно са женом. Потом су изашли и легли по песку, једно поред другог." „Обично смо у оео доба дана хватали рибу за доручак”, рече жена, „али данас не желим више да хватам рибу и мислим да нећу желети више ни да једем, докле год сам жива." „Ја имамо исто осећање”, одговори човек. „У осталом, зашто би нам то и требало, ако смо заиста нашли бога у чамцу?" „Због тога", рече жена, „што, ако са великом снагом повучем грану једног дрвета у једном правцу, и пустиш је, она ће сз истом толиком силом полетети у другом правцу. Зато што смо прошле ноћи били усхићени, ми смо овога јутра утучени. Свеједно, то вреди платити! Што устајеш? Где ћеш?" „Идем", рече човек, „да видим, да ли неком срећом није у оној боци остало још пиђа, које има укус

вгтре, сна и греха." „Лези доле!” одговори жена. „Није ништа остало. Ја сам већ гледала...." + После два дана, становници острва, човек и женз’, подигли су на обали један скроман олтар од белог камена а на врху олтара наместили боцу у којој је живео бог. А дах његовог присуства још се у боци осећао... Човек мисли да жена сад троши и сувише времена у посматрању тога олтзра. А шта ће се тек догодити, кад се мисионари искрцају ? В.

Блонкодор РОМАН ОД мбРИСА МЕНДРОНА ваставак (20) Корлој хтеде говорити, Али, занеми пред оеамеом смелошћу. И Бланкадор настави: — Нисте ли ви мени стаеили у дужност, пре неколиио недеља, да вас ослободим ваше жене? Зар ниете са мном, шуа више, о томе закључили м један мали уговор? Корпој, иоји ии Једног тремутна иије

, дизао очи, спусти нос и прошапута: — Али, најзад.. зар нисте могли иза! брати неку другу личност?.. И... Он се заустави, увиђајући да је ставио једно глупо питање.. — Да господине, понова рече Бланкадор, — себе, на пример? Да бисте две мухе убили једним ударцем, је л'ете? и госпу и мене ? Упркос свеколике своје душевне снага и ауторитета, Корпој поцрвене. Уједао се за усне посматрајући у под. — Гооподине, и —Бланкадор седе, не тражећи за то допуштење, — ви сте при стали на један уговор, на једну ствар, у којој је ваш интерес важнији но мој. Ја што могу боље испунити своју обавезу. Имате ли само и ви храброст да испуните и своју обавезу? Корпој одговори живо: — Ви нисте никада одржали своју реч. Месец дана има како ја примам писма у којима ваши повериоци из Тулузе извештавају да их нисте исплатили, у којима жене и девојке које сте завели протестују што сте их оставили ! Бланкадор се ни мало не узнемири. Он ућутка Норпоја: — А ви? зар нисте и ви имали дугова, и зар их и данас немате Шта је с тражбнном Бурасуа, је ли то бајка? — То није исто, господине. Корпој осети да га ноге издају. Бланкадор настави: — Господнне, ви држите да сам ја звеиан, и ради сте да се отарасите једним ударом и мене и своје жене! Корлој хтеде узети хартије иоје су стаЈвле пред њиме иа столу. И мако је

близу Корпоја био и један пас, Орас диже лагано столицу. Али, Корпој угуши овај знак своје слабости, и допусти Бланкадору да настави свој говор : — Судећи по вашем понашању свих последњих дана, ја у вас све више сумњам, господине.. Ви ме шпијунирате пре ко двојице беднина.. Корпој покуша да оправда браћу Морас, али Бланкадор подиже свој глас: — Ја вас извештавам да ћу због ових лопужа напусти вашу кућу. Ви се извлачите тада из забуне без мене. Ја ћу се држати налога Г-ђе де Троа-Мар, и, ако не платите, предаћу ствар суду у Монтобану. Кад будем узео на тај начин суму која ми припада, ја ћу несумњиво моћи умирити повериоце које ми с толико једа помињете ! — Милост.. пријатељу! зајеца Корпој, не будите тано брзи ! Признајем да нисам имао право. Ако желите, ја ћу испла тати трговце из Тулуза.. и најпосле.. када ми будемо уредили наше... — Е ! господине.. ви идете танвим путем да морате све изгубити !.. И Бланкадор, тобоже у гневу, обори столицу. Корпој се понизи, призна своЈу погрешку. Још снрушенији постаде, када Орас повина: — Један тако добар план ! Једва сам успео да привучем Селињиа кога можете ухватити код своје жене ! И ви се можете осватити вашем непријатељу и ратосиљати се своје жене!., Доиста, ја сам погрешио !.. — На срећу, — настави Орас, — ја ћу еве уредити као што треба.. — Ах! повииа Корлој — имајте мило-

сти према беднику ! — Лепо! — рече благо Орас, који ј4 понова сео. — Сада ме саслушајте ! И(мзте ли ви са женом брачни уговор \и је ли она направила тестаменат.? — Нема тестамента. Шта мислите да треба чинити ? — Све што ће вас спасти — рече Орас. Закуните ми се да нећете ништа предузимати без мога пристанка. Када Бланнадор изађе, Норпој погледа за њим у врата, скрштених руку. У души му се мешаше гнев с надом. И за. Цатова .се да водн надзор над Орасом* изближе, и да тога ради нађе човека много погоднијег и вештијег. Реши се да се обрати Матији Робену, „Да, али његов карактер пастора забрањује му да се меша у такве ствари.. Ко зна ?" Предвиђања Бланкадорова била су сасвим на своме месту. Фабр де Морас не може се уздржати а да не помене својој жени неколико речи „о велиној авантури”, Исто је то саопштио и Лим својој жени. Тако се глас пронео од уста до уста, док није допро и до предсобља Г-ђе де Корпој. Жанина је обавестила о томе своју сестру Жаклину, која је то казала и својој газдарици. Наједанпут, Илина престаде да изилази у шетњу, као и да поверава писма Бланкадору. Није писма ни примала... Живела је повучено, Једино у друштву женскиња. И Селињи је био резервисзн. У Манси увек су Жаимену одговорили да је Селињи напустио земљу. (наставићв се)