Пијемонт

Врој 185.

-и

пу

,П И Ј Е М 0 Н Т-

Стр. 3.

РАДИКАЛИ У СРЕ' ЖИЧКОМ. Радикали среза жиог истакли су за кандидата ПетрБогавца, трговца из Краљева. РАДИКАЛИ У ГСАВИ. Радикали среза ресашог истакли су за свог кандидата Пазара Вељковића, трговца из Свајнца. РАДИКАЛИ У УИЦУ. Радикали вароши У)це истакли су зз свог кандидата гЛалишу Атанацковића, досада'његзродног посланика. ИЗЈАВА ГХРИСТЕ (ЕВАКОЗИЂА. Г. Риста Стешновић, пзионер из Врање, молио наз је да досемо ову његову изјзву: Највећу ми нвЈравду ните, што у неколико бројеза ваш цењеног листа доносите: дз сам сланички кандидзт на листиМите јашчета. Ја сам потпуно зацоволн исказаним ми повер 1 њсм ка когеренцији и збору врањс\<их раиикаЈ ,а 1. авI уст ће покзз^и, ко је т[5ао бити

нандидат. Ово можете кбјавити у 1 сту.

Примите и т. д. 0. ју.за, 1'14. Враш\ Ристз Н. СтевЈовић, тгрнзионе

Пуштајуи ово писмо г. тевановиГа ми илвљујемо да су ниаобавештења, р је Мита ВлашчпотпоМ'агао канидацију г. Стеваовића, тачна. Ш) се г. Стевановићодриче те потпор то је његоза ствф, као што је стгр врањских радиила, ко је требао ко не бити кандид|т

— Данас вечано прослзвља своју двадесетгогодишњицу Савез Добровоља и Четника Краљееине Србије. —

Савез )бровољаца и Четнина КраљевинСрбије прославља данас врло свечо своју славу Св. Про нопија, њусломену на дан, када је јунашти српских добровољаца, у рату 187године, одбијена велика турска си. на Дрини, и тиме очувзни МачЕи Подримље од најездл турске вор. Исте гсде, добровољци који су сачиљавалЛегију Кнегиње Натаг.ије борилсу се лавозски на Тешици, код )ексинца, под предводништвом к>тана Ђуре ШарениЈтз, поручника :љема Капнера и потпоручника имоњића. Због велике турске надмости, половина добровољзца .оставила своје кости на овој позцји. Године 19) захваљујући племенитој нници^ви старога добровољца г. Јоез Сремца, дворског лимара, осној је Савез Добровољаца Краљев. Србије. Без икакве државне суббдије, живећи од улога својих ч*ова и прилога својих пријатељ'3;авез Добровољаца је доживео н зћне године 1912. и 1913. За време тукога рата, Савез Добровољаца Ј.послао о своме трошку, у НоЕаззрски Санџгк, једну добро наоиану и муницијом онабдезену <у.

За време бугарскога ратаСавез је опрамно и на бојно пол^спратио 43 добровољачке чете >о 900 људи), које су вршиле четцкедужности. У тим четзма био ј|елики број наше прекосавске бра1 међу којима и неколико официра бегу1 наца из аустријске војске Сада, после проширења (џбине каше, Управа Савеза носи мишЉ У> дз У Скопљу, Битољу италим већим градовима Нозе Срб оснује своје подадборе, ради сзнизовања нових добровољачни)егија. Сзвез Добровољаца је учсо нашој Отаџбини великих уса. Када би се напорима добрих Јољуба додала и стална годишњаубвен-* ција, од добросољаца би створи-* ла млада и снажна војска,)ја би| у сутрашњем рату, учиниЈнеоце-

љеве Канцеларнје, унапређује за секрр!гара друге класе, и 1 г. др. Александар Вукчевић, сврше ни правник пармског Универзитет 'а. и г. др. Павле Карловић Лебл, пи сар београдског првостепеног суда псс тављају за писаре прве класе Мнни / /тарства Иностраних Дела. К( нзул у Пиреју ( рестолонаследник Александар, на п ;едлог председника владе, потпис ш је указ, којжм се поставља за > онзула прве кгЈсса у Пиреју г. др. ргур Јакши1>. >апрашиков у Министарству Јуче, око 12 часова пре подне, буарски посланик, г. Чапрашиков, Јио је у Министарству Иностраних Дела, и како није нашао председ-

— Г. Михаило Аврамовић, директор Главног Савеза Земљорадничких Задруга, допутовао је прекјуче из инострзн. ства, где је пробавио једномесечно осуство на разонођењу.

њиво услуге нашој армији. Зугар! ника влзде, то се задржао у посети

— Г. Малиша ГлишиН, академски сликар, путује сутра у нове крајеве ради живописног снимања историских знаменитости, народним костима, народних обичаја, типова и терена на којима су вођени бојеви 1912. и 1913. године.

сверу Позоришне улице. Пошто је попио извесну количину некаквог раствореног отрова, војник је пао на земљу и одмах се почео превијати од грчева у стомаку. Неколико пролазника, на запевку војни[ кову, пришли су му и одмах опазили да се војник тровао. За неколико мину. та, било је добављено врело млеко из оближњих млекаџиница. Публика је покушала да ројнику умањи страховите болове и да га одржи у животу. Читав сат, он се мучио, дон се господство једног полицијског писара доваљао до сквера. Ту је писар учинио увиђај и наредио да се Јован пренесе у хирушко оделење Војне Болнице. Занимљиво је, да је самоубица држао у руци једно писмо, на коме је стајала адреса: ,,Беогрздским новинарима". Полицијски писар није дозволио новинарима дозволи, да прочитају писмо. Због тога је његов покушај тровања комента. I рисан у публици на најлуђе начине. Јуче, око 5 часова по подне, Јован Ди- : СиноН до 9 часова војник је био у жимитријевић, редов Дунавског Артиљери- воту. Лекари су изразили наду, да ће ског Пуна, покушао је да се отрује у Јован остати у животу.

— Јуче је један војник Дунавског Арти. љеријског Пука покушао да се отрује у скверу код Народног Позоришта. —

ској, на примгр, има око 100 дс< бровољаца, који уживају здовн ‘ годишњу субвенцију од мизн дк нара. И добровољци, нарсо он^'. способљени и осакапени, им<\у пе 1 * зију. Па не само бугарска држат већ и софиска општина се постарг* за своје добровољце. Земљиште ј= саме железничке стзнице парцелк^ но је у 400 плацева и добровољц:ег продато по 10 пара дин. квадрат! метар, поштп општина нема пра дг поклања своја непокретна има) приватним лицима. Тако је у Бугарској. А код на Управа Сазеза, још пре неколт година, поднела је молбу општи да јој дт један ппац ради подиа: Инвалидског Лобровољачког Док Та је мопба бачена у архизу! Управ ће и ове године поновити своју мој бу и поднеће план зз грађење дОм који је израдио г. Стојан Тителбз архитскта. Управа Савеза и сви пр јатељи народне одбране надају дз ће општина изаћи у сусрс-т^, захтеву наших добровољаца.

дуже времена код начелника политичког оделења. Обустава егзскутивне наплате м ;.инистарски Савет донео је одлуа се обустави до 1. августа егзевна наплата порезе, док народ реди свогодишњу лети 1 ну. Миар Финансија издао је распис у е смислу свима пореским вла!а у Србији.

Из полиције

То јв ДОМ ЗА МАЛОЛЕТНИКЕ. Ми смо у доба отварања ове установе а и нешто касније писали о овој корисној новини. Сада, пошто је ова установа, после вишемесечног рада, показала доста успеха, ми се врађамо на њу и њен рад. У овај се Дом упућују сва она малолетна деца са улице, која су пошла рђавим путем, од којих су, због њихових крађа и ситних преступа, и сами родитељи дигли руке и од којих би се временом регрутовали нови шатровци, ке. сароши и лопови, За сада, у Дому за малолеуне преступнике у Краљевића Марка улици, има 20 овакво деце, а међу њима има и деце из бољих кућа, синова чиновника, трговаца итд. Деца су улазила у овај Дом милосрђа распуштена, покварена и наклоњена разним пороцима а сада после више месечног рада успело се толико, да сама свој и најситнији преступ признају и сами себе осуђују на казну. У Мому се ова деца спремају за живот, да буду поштени људи и исправни грађани. Они уче разне занате и то за сада: кројачки 7 обућзрски 6 књиговезачки 3 машински 1 словослагачки 2 литографски 1

(љ-Струга 1 аса за нову пругу Битољта биће кроз крзтко време пот) готова. Пруга ће пролазити д симог Преспанског и ОхридЈезера тако, да ће се са воза ти и једно и друго. 1 делу пруге између језера, од 1 халиа до Јелениа, пројектован /г тунел испод пл!знине Гали-

— Једна принова у антропометриском одељењу. за малолетне осуђенике —

Дом

Стазпма и

Прошло је време зборова кадл се ворило кано се хтело и мислило. Дњ плина се уселила и у необуздане пар ске скупове. Пошавши у агитациј^. г седник владе је повео, у место графа, свога званичног церемон мајстора. То је један испеглан и насмејан подин, који саставља јеловнине дон гови другови политичке извештаје шу. То је човек који ђе, из једног крајка, управљати гуњевима, као и из свога кабинета често упр; франовима, Врхунац свога знања 'I показао о Хартвиговом погребу: г спореду, који је он направио, мит лит није имао права да уђе у Са»> Цркву, а мртвачка кола јесу ! Бш

!ата порезног интереса ама решењу Министарскога СаМинистар Финансија упутио 1 спис свима пореским оделењиунутрашњости, да се од народа аплаћује интерес на дужни порез за време од 17. септембра 1912. годиие па све до краја 1913. године.

Проширење станице На представку Министарства Народне Привреде, Министар Грађевина образовао је нарочиту мешовиту комисију за решавање питања о проширењу железничке станице. У ову комиоију, поред органа Железничке Дирекције, ушао је и председник београдске општине и секретар Трговачке Коморе. Ксмиоија је држала пре три дана своју прву седницу и на њој дискуН овала о рефератима Железничке Дирерције и француског стручњака г. П^шона о проширењу станице.

Унапређења у Министарс^у! страних Дела Нг предлог Министра Инострг Дела, Престолонаследник Алек дар потписао је указ којим се г. Ђурђе Јоленић, сенретар

седница У петак, у 5Го чаоова после подне, држаће се одборска седница општине београдске. На седници ће се, поред заосталих предмета са прошлих седница, решавати и о општинском буџету за 1914. годину, који ће се ставити на дневни ред.

з-

Што је човечанство старије, све је нултурније и напредније. Осетно, из године у годину, ми добијамо масу новина у науци, литератури, уметности, свуда, па и у практичном животу. Али са рашђењем свих добрих особина расту ј и множе се напоредо сиромаштина и зло, а они су у већини случајева клице преступа и злочина, мати преступника и злочинаца. И као што нзучнин после дугог рада проналази лен за спас чо. вечанства, тако злочинац и преступник у борби са својим противницима, до душе неравној и неједнакој, али често и успешној, проналази нова зла за упражњавање свога заната, префињује се и постаје све вештији. Да би се парирало дејство тих злочиначких трикова, који кад кад иду до генијалности, полиција, односно њени највештији преставници, особито на нултурном западу, не седе скрштених руку. Напредак криминалитета изазива напредак полиције, увек нераван, јер други напредак увек испада на штету првога. У нас је такође ово зло — криминалитет у свима облицима — ухватило -ду. бон корен. Да га сузбије и да му коли. ко толико стане на пут, наша полиција труди и успева доста кад се узму у обзир средства, прилике и могућности. До душе, правити номпарацију између наше београдске полиције и полиције једне од најуређенијих вароши на западу. рецимо Берлина, бар за сада је апсурд. Али не треба бити песимист. Рекосмо да напредак криминалитета изазива напредак полиције, и сразмерно према кретању криминалитета код нас напредак полиције је повољан. Само у току последњих двеју година — прошле и ове — ми смо у нашој београдској полицији добили две корисне новине за које се, на жалост, бар како изгпеда, нису довољно заинтересовали ни надлежни, а камо ли прости посматрачи. Једна је новина у антропометриском одељењу Управе Града: то су апарати за снимање отисака прстију злочинаца и преступнина и апарати за изналажење фалсификата. Друга је новина дело приватне иницијативе: то је Дом за малолетне преступнике, која је створило и подигло ненолико млађих полицијаца и мило. срдних људи.

СИТНЕ ВЕСТИ

— Министар Гртђевина одредио је г. Живорада Николића, инжињера Министарства Грађевина, за самоуправног окружног инжињера у Чачку.

Да проговоримо прво коју о новинама у антропометрији. Веђ је више година како је у нашем антропометрисном одељењу стеорен од-

У том су се одсеку узимали отисци са прстиј>рруке свима преступницима, стављали на картоне, класифицирали, метали у нарочите кутије и ту остајали прашином покривени за вечна времена. Међутим, сад се пошло корак даље. Пре ненолико година Министарство Унутрашњих Дела послало је на страну једног млађег полицајца г. Андоновића, да изучава баш тај одсен у полицији. СНИМАЊЕ ОТИСКА. Сада су набављени нарочити апарати за снимање отисака, и то бива овако. Када се, рецимо, где изврши опасна крађа, одлази се на лице места и ту се са предмета, на коме је злочинац ос. тавио отисак прста и прстију, помоћу нарочитих смеса или директ апаратом узимају ти отисци. Затим се отисак, ако је узет на први начин, у одељењу без. број пута увелича и сними, тако да се на снимљеном прсту, односно прстима, познаје свака бора и вијуга. Дугим испитивањем, доказано је да два човека немају никада подједнаке прсте, и онда се помоћу нарочитих знакова — у почетку их је било дванаест, а затим су се дугим радом у пракси знакови свели на четири — утврћује индентичност злочинчевих руку. Узимају се прво отисци послуге, људи на које се сумња итд. сравњају се отисци и помоћу њих иетражује злочинац. Да би доказали колика је корист од ове новине на западу, навешћемо само то, да тамо преступници врше теже преступе, да не би оставили видан отисак у рукавицама. ИСТРАЖИВАЊЕ ФАЛСИФИКАТА. Сем тога, наше антропометриско одељење набавило је један велики апарат за снимање и истраживање фалсификата. Процедура, која се при овом снимању и истраживању врши, слична је, али само много компликованија. Овим апаратом се врши најсигурније вештачење фалсификата. Код нас је овај начин вештачења до сада примењен свега једном пре нратког времена, при првостепеном суду за округ београдски. Вештачена је једна меница и био је оптужен један богат сељан из Мале Иванче, да је цифре у меници изменио. Помоћу овог вештачења је доказано, да фзлсификат није постајао, у пркос тврђењу двојице вештака да постоји дело фалсификата.

с в е г а 20 Ред и рад у овоме је Дому примеран, само је субвенција коју Дом прима веома мала, тако да се, бар за сада, још највише десетак васпитника могу примити. — др. —

КФИЖШОС!

ЗАНАТИ И ИНДУСТРИЈА. Г. Миливоје Савић, инспектор Мини-] старства Народне Привредр, написао је, ј са великим познавањем привредног пи- '> тања нових и старих области, врло ин- Ј тересантно дело „Занати и индустрија

Друга новина у београдској полицији

сек за бертиљонажу ноји, од кано посто- је, као што већ напоменусмо, дело приваји, није показао ни Ј'едан једини успех. I тне иницијативе.

у присаједињеним и занати у старим границама Краљезине Србије". Дело обухвата стање заната и индустрије у новим и ззната у старим крајевима. Цело дело подељено је: 1. на излагање привредног стања у Новопазарском < Санџаку. 2. на привредно стање у осталим варошима нове СрбИје, 3. Домаћа индустрија. 4. Риболов у Охридском Језеру. 5. Стање заната. 6. Стање индустрије и индустриске јп1о«итике.. Печалба. 7. Стање заната у старим границама. Г. Савић критички излаже нове одно. се у занатима и индустрији нових крајева и њихов утицај на занимање варошног становништва. Сем тога, разложно износи нове мере за унапређење заната, индустрије и привреде, дотичући се свих специјалних питања, како о јавној личној и имовној безбедности, питање о откупу чивчија и спахилука, расељавања, пресељавања, о путовима, подизању железница, о порези, у рударству, о питању о шумама, о потреби директног потрошача за наш опијум, семе од мака итд., питања о трговини са Црном Го. ром;, Грчком, Турском, Албанијом итд. Дело износи 25 штампаних табана а издање је Министзрства Народне Приведе. Цена је 3 динара.

т штт

— Репортерске Белешке. МЕЂУ ШЕГРТИМА. Јуче, у недељу, неки шегрт Сава је у биоскопу за време преставе, опсовао мајку своме фах колеги Пери Савићу и ис. пребијао га на мртво име. Шегрт Пера, до крајности осветољубив и осетљив шегрт, дочекао је друга Саву кад је излазио из биоснопа и макнуо га тако незгодно цигленицом да га је врв облила, Одведени су гдетреба, да се испитају узроци и последице њихове кавге.

је намештајем. Л нца је обећала да ће ићи једанпуг сзм0 једанпут — да разгледа мо 1 ( НИ стан а њен је љубавник горео ж еље да му учини ту част. Дош б и ј е дно после подне око три-с^ оставила би свој фијакер у Ман) Т у, Г де би је Рогер оченивао на П/, Уговореног дана ззг 3| дрхтећи у колима, обвијена густ велом, Лоренца је стигла на и т0 определења. Чим је видела Рогераоји је стајао на средини праш ? ог пута, оишла је с нола и врати) И х натраг. Рогер притрча радо^ младој жени, узе јој руку и пр) С ну је на своје срце. — Ето, ја сам вас пос) иал3 , рече Лоренца — јесте < задовољни ? — Ви сте божанствено &>>и одговори Рогер. Припијени једно уз друго.р е ђ Н и на чистом ваздуху и јасно*у Н цу, разговарали су и ишли пола П у С тим друмом. Почетак маја. ЈУТЈЈО ЈВ

мо треба сумњати у мајске који обећавају и сувише многс»р их изненадна промена ветра ц е

покварити. Док су двоје младих ишли по велики и црни облаци пењали с позади дрвета над острвом Ме; ном и одједном закрилили| с) Ускоро је неколико капљиј^" по песку и попрскало Лоренф ј цобран. Била је у лакој лет1* љини са лаким летњим цип прилично се уплашила. — Има ли још много од ваше виле ? — упита она. — Још четврт часа — о Рогер. Тек што су прешпи сто нсбо се отвори, Киша је била Поља и путеви претворише ре. Двоје заљубљених и пре» них брижно су гледали у ма себе. Предео је био пуст: с стране дугачак зид, а с леве љени виногради. Нигде никог де кола на хоризонту. — Ето шта смо урадили! госпођа са нервозиим и љутити). мехом. Рогер је био очајан и извиња се. Док су се таколажаљиво гл< "м ппз»ипи пу каскање коњ а и метили кола кој<а су се брзо пр жавала. То су била једна од мр^ ких кола, која су служипа »з пј,

‘0, се ј*°це. ло на- и

0 1 е»Ј

мртваца из далека у место покојника. Кола су била празна, јер су оставила мртваца у Севр-у. Рогер погледа брижно Лоренцу. — Јесте ли ви сујеверни? — прошапта он. Лоренца учини једзн покрет одвратности, а затим одговори: — Најзад, шта то сад вреди ? Овде сад нема избора!... Била је већ сва мокрз и није био тренутзк за бирање. Рогер је зовнуо кочијаша и замолио га да их одвезе до најближе фијакерске станице. Кочијаш је био добар човек и веселе нарави. Сиђе с кола, отвори врата на оделењу које је служило за свештеника и чланове породице и томоже заљубљеним да се сместе. 'јзтим се попе на своје седиште ошиу запрегу и ова поче лако кас)ње. Једном у заклону од пљуска, мало орзвљени од ове страшне неприности, Рогер покуша да располоЛоренцу и отпоче нежан разготако несрећно прекинут. Али, ђе на ледени пријем. Лоренца К)зн а и укочена у своме буџаку, упорна. Кад јој х16де пиљуит*

она га одгурну љутито: Овде!... штз ви мислите?

Ви сте луди ! Пут се свршио апсолутним ћутањем, прекидан само шуммо пљусна, који је ударао у скна. У Отеју кола су се код станице зауставила. Тек што је сишла и нестегнувши руку, коју јој је Рогер пружио, Лоренца је кроз зубе процедила: — Велико хвала!... Збогом!... Затим је ускочила у фијакер и отишла. Сутра дан, кад је устао, Рогер је добио писмо ове садржине: „Драги песниче, ја сам много размишљала о јучерзшњој авантури. Наш је пут, у тужном купеу, поред страшног сандука, где је мртвац лежао, рђав знак. Треба да ме рззумете, ви сте симболиста!.... А ја, ја сам глупо сујеверна и не бих вас

лшнодок

свима прописима

РОМАВ ОД МОРИСА МЕНДРОНА

наставак (25) Када Текстор уђе Корпоју у соби, оеај се мало беше умирио захваљујући Момбзенну и Робену. Они су чекали свога протвника. Текстор први рече: — Тако ми душе, ваша је жена невина. Ја сам је дуго испи т ивао. Лицемерство, Господине, не уме тако говорити. Ова несрећница виче и призива Бога и он ће је чути. Ако је ваша жена и погрешила, она је то учинила из детињске наивности: Господ Бог прашта такве кривице, њих не смеју казнити ни људи! Жан Текстор подиже руку према Корпоју и настави суровим и лретећим гла-

суда је изречена по закона. — То значи, настави Текстор, бити милосрдан према силним и моћним. Виши је онај ноји прима увреду, ако се увреда састоји у чињењу једне незнатне грешке, везује онај који уме опростити: латинсна реч Момзен благо рече: — Ви заборављате, Господине Тенсто-

ре, да се о лравди суди по примеру'

сом:

_ Ви мислите да можете би Т и судија

могла више видети, а да не помис- . ~ . . . , , ’ н | у једној ствари у нојој би требало да сте лим одмах на све врсте погребне ка-; оптужени. Као супруг, господар и барон тастрофе. Доста. Сажаљевам. своје жене и као судија који држи у руЛооениа " ! ЦИ КЊИГ У и мач - ви м °Р а те бити ламет. ‘ ! нији. Правда, господине Корпоје, када И тако су мр.взчка кола спасла ј е лишено милосрђе губи свој глас. Она чедност госпође Лоренце Суис а и ни ј е више иишта друго него ли звучна породичну част виског египтолога

0. П.

рече у корист

Iи праза реч ! Момбзен се умеша и Норпојеву: — Господине Тексторе, мислите ли ви »птужив ати краљеву правду?

— Буни т и се претиву п(л.и.,ђ.

ри јесте опасна новина, рече Робен, пре.

Пример који сте ви дали, узвикну Жан Текстор гори је од свију, он је готово безбознички. Да Бог да ова пресуда не би била исписана на вашем челу крвавим словима. Ви с т е своје грубе интересе заогрнули у величанствени вео закона. Зар се неплашитв да се једног дана не окрене противу вас пословица правника: „Тражитв онога коме користи злочин", и да вам се не каже: „Тражи т е и питајте какав је онај коме је пресуда увећала наслеђе!" Сва три човека заћуташе и оборише главе. — Пресуде које су донете у духу мржње и ради ћара срушиће а пре а после своје творце. Блед, Корпој се завали на своју фотељу. Његов поглед би управљен капеланима, нао да је хтео рећи: Зар нико од вас не притиче ми у помоћ? Зар сви нисмо одговорни? Али Момзен и Робен не проговорише ни речи. Жан Текстор непрестано грмљаше: (наставиће се)