Пијемонт

Стр. 2.

ПИЈЕМОНТ"

гласови о животу наших у унутрашњости. Као што Београђани у унутрашњости готово из дана у дан слушају о разоренм Теразијама, о уНиштеном Калимегдану и т. д. исто гако ми слушамо о страховитој скупоћи, којој су они изложени, о томе како сиротиња пропада и т. д. Међутим све те вести, како бар мени изгледа, производ су маште оне групе Београђана „час сам тамо, час сам ту“ — јер нити је Београд тако јако оштећен, нити се наши у унутрашњости тако много пате. * Обишао сам Ниш, Крагујевац, Крушевац, Чачак, Ужице, Алексннац и Скопље и видео како у тим местима живе нашн Београђани. II слободно могу рећи, реч је о већини, они умногом нису изменили свој начин живота. Као некада у Београду, тако исто сада у унутрашњости — а тако би најзад било на ма ком месту земљине "кугле. Београђани се у основи деле у три класе — они, који имају доста пара, они који имају да живе и најзад они, који немају пара. То је основна и свакидашн.а подела, алн има још једна, која такође видно пада у очн иосматрачу живота наших у унутрашњости и која је не мање важна. Београђапи се сада деле и на оне, соји имају родбине у унуратњости — споредног је (ачајадалије та родбина оча и даља, колено и стесродства у овим прили је од споредног знан на оне, које не• 41 никога. Хајдмо доле. •што је Србија мала а з 1ог тога, логично, 1 по становника, то г' деценија рађа• ил'ч)м н удадбом, одбинске везе, нрад, односно I нпци, ородио св. има у унуграшњс .„о ди је две грађанк нашло уточншта, ако не баш код деда и баба, оно код ^кума, пко не код '•тричева, оно код прнјак л.а. :о не код тетака, 'Чо код кумине ми куме деверн чине. На тај ничнн је поститнуто што јв главно — родбинске везе које су виснле још само о кончићу и опет су учврш-

ћене. Београђани су нашли уточишта, а ми ћемо већ одмах по свршетку рата имати пуно паланчана у гостима. Јер, забога ред је вратити визиту1 Са другим питањем, које је не мање важно за издржавање живота, питањем о исхрани, Београђанн се нису

— Према досадашњим телеграмима Београз, 2. октобра У Босни су наше трупе на свом левом крилу имале омањи сукоб с непријатељем, који се заврши нашим успехом потужили. Ја сам на нишкојЈдрина је веома надошла. Код Београда вођене су ноћу из-

пи^аци пазаривао кило цариградског грожђа по 0.50, у Алексинцу сам купио пар пилића за 1.60, а у Ужицу сам за 0.20 добио толико кајмака да га нисам могао појести. Шта више у томе смислу се паланчани више могу потужити на Београђане, него ли Београђани на паланчане — јер дрва, која су нерадо куповали на кола по 8 и 10 динара, сад плаћају на метар по 10 и 12, јер бакалску и мануфактурну робу сада плаћају са 20% скупље, него ли у редовннм приликама. То су питања од општега значаја, а сада да видимо шта је са навнкама, понашањем и кретањем. Пошто су све то питања од споредног значаја да их пређемо у неколико потеза. Београђани су у сваком ма и најмањем месту где су се населили проширнли мали паланачки корзо, улепшали н унели у њега живот. Београђани, као и у Београду, тако и у унутрашњости, трогае врло много пива, једнако се жале како ништа не ваља и што је горе све га више пију. Београђанке су у свим . местима у унутрашњости где има болннца, одличнеболни чарке, какве су и у Београду биле. Београђани су оживели кафане по унутрашњости, као што су својим одласком умртвили наше у Београду птд. То су старе новине, а колико је тек нових. Само неколико. Веограђани сатреше ћебапчиће по унутрашњости. Београђани много више играју .окрегне игре“ по кафанама. него ли у Београду. Београђаии су се одвикли од тра.мваја и електричног осветлења. (Ту смо навику и ми примили). Београђанима Београд није више досадан. Београђанке не држе журеве и т. д. и т. д. времена сз мењају. — др. —

међу 29. и 30. и целог дана 30. септ. јаке борбе; наши су дошли до Бежаниске косе н земунске железничке станице На бојишту је остало 300 мртвих Аустријанаца и много рањеника. Са руског ратишта нема вести Французи су на више места предузели поновну офанзиву. Немци попуштају пред француским надирањем нарочито на северу, где се код коњичких одреда примећује брзо отступање. Ситуација је"#*) Французе око Вердена особито повољна. Немци су заузели само предграђа Анверса, одакле су аомбардовали варош. Белгијанци држе позиције на реци Еско. Њихове трупе, које су изашле из вароши Анверса ускоро ће се састати са Французима.

Међу нм — Одговор београдској „Политици’' —

Јучерашњи број „Политике" саопштио је једну нотицу под насловом „Сигурна Послз” у којој излаже како један београдски лист прави „последње вести”. Тај беогргдски лиет били смо ми. Ради обзвештења публике саопштићемо изворе одакле је потекао наш телеграм о руској флоти пред Цариградом. Румунски лист „Имаинте” од 27. септембра донео је следећи телеграм: РћОТР РСЈ5А 5РРЕ С0П5ТАМТ1М0Р01. Согебропс1еп1и1 „ Ас1еуаги1и1“ сћп СопзЈапђа а 1е1е§гаћа1 аг\ 1а оге1е 10 51 јитса !1о1а гиза сотриба сИп 1оаг1е питегоазе итЦИ, а 1геси( рпп 1а1а Соп51ап1е1 тбгерћтби — зе 5рге Сопб1ап1торо1. У преводу исти телеграм гласи: РУСКА ФЛОТА ПРЕД ЦАРИГРАДОМ. Сарадник „Адеварула" телеграфирао је из Констанце дз је око 10 часова пре подне руска флота састављена из великог броја лзђа прошла поред обаде Констанце упутивши се ка Цариграду. Сличан телеграм донео је и „Журнал де Балкан”. Наш сарадник преводећи поменуте телегрсме учинио је погрешку сатављајући телеграме из поменутих листова у један телеграм. Београдски лист „Политика нашао је за потребно да нарочитим тоном забележи ту грешку Међутим, та иста „Политика” пре месец дана саопштила је километарским словима лаж: „Пад Пшемисла". Та иста „Политика” саопштила је како је крупањска битка свршена; па не само то, већ у машти редактора „Политике” појавиле су се слике о некаквим овацијама Војводи Путнику и весељу у Ваљеву. А што је најинтересантније у истом броју у коме нас „Политика” исправља, она је направила неопростиму грешку говорећи о руској П о л о н и ј 'л и реци В и с т ол у, а не зна да Полонија значи Пољска, а Вистол — Висла. Пре извесног времена, када је Министар Унутрашњих Дела издгз наређење за што строжију цензуру, то је било само због лажи „добро обавештено листа .Политике”". Нека је слава сенима великих Рибникара, з!ли ви који остадосте у редакцији „ПолИтике” после херојске смрти њеног директора и уредника, за 20 дана њеног излажења птд вашим уређивањем скренули сте с пуа цео њен десетоаишњи рад.

Псгшић-Броћону — Измвна телеграма између премијера. —

Ниш, 1. окт. Председиик Министарског Савета и Министар Иностраних Дела, г. Никола Пашић, приликом смрти румунскоп

краља Карола I. упутио је председнику румунске владе г. Браћану, у Букурешт овај телеграм: Потресен вешћу о смрги Вашега Владара ја хитам, да умолим Вашу Екселенцију у име своје и у име мојих другова, да примите заједно са Вашим друговима, искрено саучешће за тако тежак губитак, који је претрпела ваша земља, коју је пок. краљ Карол са толико мудрости и пожртвовања водио и, којој је уз сарадњу румунских државника створло једно од најугледнијих места међу европским државама, а на Балкану нарочито поштовање. Г. Браћану председник румунске владе, одговорио је овим телеграмом: Необично дирнут топлим речима саучешћа, које је Ваша Екселенција изволела изјавити у име Краљевске Владе и у име своје, ја вас молим, да примите у име моје и мојих другова изјаву наше благодарности у овим данима народне туге, у којима Румунија оплакује свог осниваоца. Његово велико дело указује нам се драже но икада. И ми молимо Бога, да скоро дође дан, када ће балканске државе моћи у миру развијати своје односе искреног пријатељства.

— После борбе „Утро Росији“ има вести, да су се на бојишту појавили курјаци у великим масача. Болничари се често револверима морају бранити од напада ових крвожедних зверова. Јегејша огтрм - Зеницвлос у Петрограду. Царигрсд, 1. октобра Отомански листови доносе вест о скором одласку Веницелоса, грчког министра председника, у Петроград. Ова мисија има веома важан политички карактер. Турска штампа сматра као узрок мисије, држање Турске у пигању о острвима у Јегејском мору.

Стеввн Ст. Иокроњоц

(Свршетак) Он је имао идеал, патриотскмји од идеала оних који су са лажним заносом се прсили и „претили" сабљгма димиснијама и позивали трубаче да затрубе: „Збор"! Основа његовога идеала била је и сувише згмашна и јака да 6и се фигура његовога идеала, у камен срезгна, истицала нао што ваља и целонупно давала добгр архитектонски ефекат, да је била смишљеиа за јефциНу полуларност. Не грациозна жена која хоКе да се свакоме доладне, него сурова мишица савршеног чевека чије очи гледају дубином мора а линије снаге одају крелкост и здрављв јесу одлике од мрамора нетесаног уметничког идвала Ст. Ст. Мокрањца. Али иудд је Евроли требало показати

на којој висини постоји наша изворкд уметничкз култура, где јој је корен и где су јој изгледи, лример је тражен и налазио се само у делу Стевана Ст. Мокргњца. Он је искључиво вокални компсзитор. И ано из његовота пера не изгђе симфонија или квартет за гудаче или инструментална соло—пиеса, он је ипак успео да, пишући за хор не само даде довољно разнозрсности своме делу, једнога облика и у границама вокалне технике, него је поставио и довољно основе за будуће граиање и развијање великог уметничког дрвета у нас које је он посадио и подигао да право расте. Сва од група његових комлизиција има специјалних одликз. Његове „Рунозети" имг.ју је-

дан стил, скроз изргђен и опроведен, контралунктском хармони. сксм и архитектонском, логиком ретке чврстине. Осим тога оне су огледало наших покргјинских од лика: сремских, шумадиских, босзнско-херцеговачких, далматинских, црногорских, стг 1 ро-србијанских и македонских.* Његове оригиналне „Сељанчице" имају лакоћу срне и горостасну лепоту ситрога јелена. А „Коззр',’ најбоља хорска композицијд која је икада у нас написана, значи датум у нашој музици. У њему је основа П. К. Божинскове „Поречко моме", Милојевићеве „Слутње" и „Дуго се поље зелени". Полифона, маркантна у линијама, хармонски чиста и крепКА, са интересантним динамичким контрастима, дескриптивним детзљима и општом контуром облика, ова је композиција савршена 'и достојно би јс потписао и Рим■оки — Корсзков, Бродина, Смеиги Сибепијус. И ако у бапади „Лем—Едхм"

нема оних основних захтева за •тај облик, које је делима својим псставио Карл Леве, и ако у „Три јукшка", поред свега кргпкаг ритма има и музикалне сентименталности, које има и у „Два гренадира" Робертз Шумана, обе песме су увек лепе јер су благоД?|рно писане за певача. Нарочито „Три јунака" која су неколико поздраза владаоцу — заштитнику Б. П. Друштва и „Химном о педесетогодишњици Б. П. Д.", пре ставља један прилог патриотизму те врсте из пера композитора „Руковети". „Ориентапке": Мекам и Не ђе зел с'н, две витке хорске песме које одишу лепотом сунчевог рађзња на обзлама Ганга и Еуфрате 1 , показују са колико је смисла Мокрањац умео осетити страну музику, исто као и у „Руковетима" мађрских и румунских народних песама. Ног стил опгжа се у номпозициј.зма за цзкву. Многобројне оне одишу псбожношћу и всром.

Велику трагадију Христа Спаса спевао је музиком зз Велики Г1етак упечатљивошћу Палестрине и псбожном наивношћу Брукнеровом. „Литургија" и „Опело” од најбољих су ргдова које има целскупна славенска музична литература за цркву. И кроз сва та дела извирује једна уметничкз г|скеза изражена крепком хомофонијом („0 како безакоње", све три „Статуе” и др.) или логичном полифонијом онда када верско узбуђење узима маха и блага топлина вере р'азлије се над душ 3 " ма верних („Со свјатими", „Нест свјат", „Тебе одјејушчзго сја”). Лепше нико од Мокрањца неће запојати црквену песму нашу. Богу угодније још мање. Лепше нико од Мокр^њца неће осетити скривени уметнички смисао наше народне попевке, сар^-тенмје га изрззити још мање. И такав уметник, дсстојан Д а му сгмртни одар унрзсе безбројп 1 венци и осветле га безбројне свеће, да му дом окаде безбројни