Пијемонт

Број 247.

Стр. 3.

„П И Ј Е М 0 Н Т“

1Р1 (1ОКИ — Мобилизација у Сирији. Енглески посланик у Цариграду обратио је великом везиру пажњу на мобилизацију у Сирији. Велики везир је изјавио, да се мобилизација врши због општег наоружања које се у последње време изводи у Турској, а није управљена против Енглеске. Сем тога велики је везир изјавио, да ће војска, која се сад налази у Сирији и у близини Египта, 1у најскоријем времену бити упућена на север. Представник Енглеске није био задовољан овим одговором. Загребачки „Обзор" од 9. септембра, у вечерњем издању, доноси ову белешку: Како „Драу“ јавља, наканили су Срби у Бешки, у Сријему, срнску војску особито свечано дочекати, искитивши прозоре на кућама цвијећем. Међутим српски војници нису дошли. Војнички суд је осудио шесторицу главних приређивача ради велеиздаје на смрт, а остали су затворени, те ће бити строго кажњени. На смрт су осуђени и већ објешени: Сввтозар Дујановић, • парох из Бешке, Владимир Мирковић, биљежник, Даница Јовановић, учитељица, Милан Баречек, ветеринар, Светозар Булић и Влазимир Роц, сељаци.

1б|Ц и №1 — Из нсторијв ових имена. —

Друга битка код Абукира била је 1801 год. Лорд Аберкромби искрцао је 17.000 Енглеза и опсео варош. Код Кресија била је битка између Енглеза и Француза. Енглески краљ Едвард III, који је био у Нормандији пређе Сому и баци се на војску ФилипаУђкоји се налазио уКреси-у. У француској војсци било је немачких коњаника са њиховим краљем Јованом Слепим, који је био из Баварске куће. Енглезима је командовао принц од Гала, звани Црни принц, стар само 16 година. Енглези су задобили сјајну бигку, која им је припомогла да најзад освоје Кале.

Погинули официри

Према извештају Министарства Војног погинули су ови официри: Милутин Милојевић резервни пешадијски капетан, Јован Радишић, Вигомир Урошевић, Владислав Протић, Никола Ристић резервни пешад. поручници. Народна Одбрана за војнике Народна Одбрана приложила је Општини Београдској 1200 динара као свој прилог Општиии за сиротинске војне обвезнике. Рањени официри У последњим борбама рањени су: Живојин Симоновић, Никола Перовић, Милисав Цветковић, Коста Живановић, пешадијски капетаии. За ерпски „Црвени Крсст“ Г-ђа Анка удова Д-р Милутина М. Поповића, санитет-

ског пуковника и бив. лекара у место двогодишњег помена свога сина, прве жртве косовске идеје, Милана М. Поповића артиљерискога поручника и мердарског витеза, који је погинуо 3. октобра 1913. г. на Мердарима, прилаже за рањенике дин. 50 и за сирочад изгинулих 50 свега 100 динара. Заробљеничка команда Према наређењу Министра војног, у Нишу је образована Заробљеничка Команда, која има дужност да управља и води рачуне око издржавања заробљеника.

СВ6Т И РАТ — Занимљиве ратне ситнице. Око 20000 пређашњих добровољаца из Улстера пријавило се да буду послани протнв Немаца.

Ревизорима Урецнти чво: „Ппј моншп “ „ Политике “ „Правде“ „Стра же и , „М.тог Журнала и и „Д аеше и јављају свим р внзорима, аа ће се лисш свакоме обусиавиши ко од оевизора не буде послао обрачуне до 12 окшобра После ово а одређснога ро а обуставиће <е лтт свима кој,, не биду аослали обрачуне, о имеча њихова објавиће сва уред-шштва, као имена људи чљ чкаша и ординарних лоаова. 0’10 уреднишшва чнне с-бог једног дела рзвизорау оји су у арошаом роту ао озали аошауну неисарав.чосш < рема београдским редак цијама.

Две од недавно потопљених енглеских крстарица носе имена двеју великих битака које су биле између Енглеза и Француза, а то су: Абукир и Креси. Код Абукира су биле две битке, и обе су свршене у корист Енглеза. Прву је битку водио адмирал Нелзон још за време Наполеонове експедиције у Египат. Нелзон је успео да уништи флоту адмирала Брија. Само су се спасла два линијска брода и две фрегате. Г1осле битке код Абукира Енглеска је постала господар Средоземног Мора.

Борба око Гучева В љево, 2. октобра 1. окт. иепријатељ је огпочео нападе на Гучево. Његов је напад с нарочитом интензивношћу јуперен на наше десно крило. Борба се почела развијати повољно по нас. Борбе на Дрини На Дрину, код Курјачице, наше трупе напале су на непријатељски мостобран. И сва се борба развија повољно ио нас.

свештеници и многе слуге Христове да Гђ, одевени у црну ризу, опојб песмом њему милом и добр« знаном, песмом туге нојом јг и он другима тугу блажио, такав уметнин умро је у тренутчу када св догађају догађаји ненг!дмзшни, далеко од дома свога и сзхрањен без свега тоСЗ. Нити је било предуге поаорке венаца, нити га на рукама не изнеше они којима је пут указао, нити се опростише са њиме, немим скидзњем капе и безгласним ступањем за ковчегсм његовим, Срби из сзију крзјева и иззсланства многих корлорација којима је био члан или које га поштоваху, нс рекоше му последње „Збогсм" пријатељи и другози, чланови разких највиших установа ,културе у Отаџбини и нп страни, не бацише последњу груду земље у раку његову ученици његови и не рокоше му „Хвала". Измучен и изнуреи дугом болешћу тихо је умро 17. септембра и тихо је сахрањен. И хумку му сузом оро-

сишс његови најближи и нежним рукама засгдише зимске руже да му гроб украсе.... А далеко тамо, уз писку танади и гроктање пушзка, уз цику митргљеза и звеку мачева, уз поносно грувзњг Јопова залажући животе своје тихо шапућу молитве Господу за покој душе Ст. Ст. Мокрањца они који су га волели и поштовали. Данас му се не могу друкчије сдужити. Али када сине дан Великога Ослгбођења, малени крст и скром ни ковчег његов понеће на рукама свсјим ученици његови, од Скспља до Београда. Пронеће га поред домз његсвог у коме је провео многе дане и пробдио многе ноћи делајућн, поред Позоришта коме је дао красну музику зз „Иекову слзбу ", поред „Београдског Пезачног Друштва" које му је дгшо свз и коме је он дао све, и наЈзад поред „Српске Музичке Школе", круне његовога делзњз, псред домова у којима ће дуго још, врло дуго, треперити ваздух

узбуркан силином његовг зоље, јачином његсвога знањг\ и крепкошћу његовога делања, да га однесу у вечни мир, у вечни стан. И када се над гробом његоаим излију безбројне сузе и последње „Збогом" изгуби у тишини гробља које ћути и спзва, прекрстићемо се и домовима својим лоћићемо, ми, који смо му дужни и предужни, и сви они, који су знали ко је Ст. Ст. Мокрзњац. А далека понолзњз, кгда буду читала историју српске музике долгзиће на гроб његов и полагаће Ббнце, поучени да је ту сгхрањен српски Римски—Корсгжов, орпски Сибелијус, дз ту вечним сном почиза српски Глинка и Сметана. Ваљево, 23. септембра 1914. М. М.

Цпртплата *тз 1ртчп -ч»ттчр дрррчио

Немачки неуслеси у Француској Псриз, 28 септембар На левом крилу немачка коњица, која је била заузела извесне тачке пролаза на реци Лис на западу од Оазе, одбијена је јуче и повукла се у област Армантијера. Између Араса и Оазе непријатељ напада, али бсз успеха. Између Оазе и Ремса савезници напредују. На северу од Ена, на^очито на западу од Соасона, немачки напади нарочито су успешно одбијени. У области Вевра Немци су јако нападали, али су заузете позиције понова изгубили. Савезници су све положаје одржали. Немцп су имали много веће губитке но савезници. Немци признају, да је пруско-немачка гарда изгубила две трећине официра. Париз, 1. окгобра На бојишту нема шта да -се забележи, сем знагно ма- ■ предовање у пределу Бери—Обак. Источни фронт Петроград, 1. октобра На левој обали Висле на путовима, који воде из Варшаве у Ивангород наше су трупе 30. ов. м. успешно притиснуле непријатеља. Један наш пук нарочнто се прославио и заробио Је две чете Немаца. Код Пшемисла борба се продужава. На осталим фронтовима ниЈе се десила никаква важнија промена. После заузећа Анверса Петроград, 1. октвбра Евакуишући Анверс бергиска војска однела је са собом сву тешку артиљерију, а од топова, које ]е оставилз учинила их Је неупотребљивим. После заузећа Анверса. Немци иду на запад ка Остенди. Немци су заузели Ган, чије је сгановништво побегло. Ачстердам, 1. окт. „Телеграф“ јавља из Бергенокзома, да су у подне дбшла у Путе два немачка официра и да су се Јавили командангу пограничних трупа, да му саопшге у име владе, да Је Анверс под немачком управом и да траже од њега да приволи бегунце, да се врате у Анверс. Хиљаде бегунаца вратилн су се у Анверс. Исти лист сазнаЈе нз Розендара, да је белгиска влада била пренела у Анверс огромну количину намирница, па кад се увидело ца се ланац утврђења не може одбранити. дато Је наређење, да се храна укрца на лађе и пренесе у холандеке воде, ако Немци буду напредовали. Међу обезоружаним енглеским и белгиским воЈницима има велики броЈ виших официра и међу овима и Један енглески генерал, командант дивизије. БроЈ Енглеза, којп су прешли границу цени се на 13.000 а број БелгиЈанаца на 20.000.

Последње вестн

Немачка обећава Турској Халил-паша изјавио је, да је Немачка, гонећи Турску на мобилизациЈу, овој обећала територијално проширење на рачун Руснје и контрибуциЈу од једне милијарде франака. ВеруЈући томе Турци су учинили велике издатке око војске и сад су пред великом економском кризом. Помоћ страдалкм у рату Под председништвом једног начелника у министарству финансија одржана је седница одбора ради проучавања питања о помоћи пољским руским покрајинама, коЈе су највише претрпеле за време рата. Наоочити изасланици биће послани на лице места, да изврше детаљну анкету. Акција Румуније Париз, 30. септембра Вест о смрти румунског краља изазвала је овде наду о скором ступању РумуниЈе у акциЈу. Немачка пред банкротством Петроград, 1. окт. У Намери, да утиче на морал ратних заробљеника. Немачка Је установила нарочити лист. Онај лист, који Је достављен у руке заробљеницима Французима, садржи у себи читаву сериЈу измишљених успеха и потварања на адресу Тројног Споразума. Немачка је журно поручила 50 подводних бродова. Немачки финансиски кругови констатују велике губитке код банака. Ако би рат трајао Још три месеца, многа банкротства биће неизбежна. У месецу августу броЈ оних без рада у НемачкоЈ повећао се са 30 од сто.