Пијемонт

Стр. .2„

ПИЈЕМОНТ"

Број 261.

Окупоцијо Епир — Зашто су грчке трупе биле приморане да умарширају у два епирска округа? — Италијански бродови пред Валоном. — Италија ва епирске бегунце. —

Атина, 15. окт. Поред свих жртава у људима и новцу, у борби у Епиру, и поред жеља становништва севернога Епира, Грчка је, да би се саобразила одлукама великих сила, извршила евакуацију онога дела Епира, који је на конференцији амбасадорској придодат албанској држави. Споразум на Крфу, закључен после тога између делегата епирских и представника сила, доделио је становништву севернога Епира етничке и религиозне гаранције, што би му дало могућности да мирно живи под новим режимом. У неколико махова Велике Силе су тражиле од грчке владе, да употреби свој утицај на Зоографоса, како би повратак емиграната био обезбеђен, но слаба средства којима је располагала прнвремеиа влада, пису јој допуштала да узме одговорност да нриступи повратку одбеглица и да стварно обезбеди ред, мнр и благостање у оној области, којом је управљала. Под тим погодбама и пред све већом анархијом, грчка влада, задахнута осећањима човечности и поцуштајући поаиву становништва епирског, хришћанског и муслиманског, које је у више прилика тражила, да узме па себе одговорност за ред и спокојство у земљи — одлучила је, да њене трупе уђу у округе: аргирокастро и премета, у намери, да обезбеде ред, да допусте становништву које је напустило своје огњиште да се врати ; да загарантују живот и имање свима Епирцима, без разлике вере и да на граници краљевине обезбеде ред, тако потребан миру н спокојству. У толико је било потребније да се ово учини, што се приближавало доба жетви и што је требало да се породице одбеглица што пре врате. Грчка, поступајући на овај начин и дајући овој мери потгуно провизоран карактер, с ссра"'’ је да се стриктно саос зави жама сила, на коју је лристала <.војом нотом од 5. (21.) фебруара, а већ и по-

ступила у овом смислу по својој декларацији силама. Рим, 13. октобра. „Агенција Стефани" јавља, да је јуче италијанска ратна лађа „Дандоло", у пратњи торпмљера „Климене”, стигла у Валону, где су се већ налазили бродови „Агордот” и „Дардо”. На „Дардо-у” се налази персонал, који ће споразумно са месним властима, да оброзује санитарну станицу и станицу за ломоћ, да би олакшали тежак положај епирских регунаца. Раније је Италија у Скадру и у Драчу образовала санитарне мисије. Италија 1 нска ратна лађа „Калабрија”, којој ће се ускоро прндружити и „Етна", предузела је крстарење дуж обале средње Албаиије, како би спречила контрабанду оружја и муниције, као и искрцавање људи.

ш

роду и према његовој будућности, да објави неутралност Бугарске и дз ову неутралност стриктно и лојално одржава према захтевима и правилима међународним и интересима отаџбине. Благодарећи томе држању, бугарска влада је сачувала добре пријатељске односе оа свима великим силама и успела, да у односе са скоро свима нашим суседима унесе веће поверење, тако потребно после прошлогодишње кризе а у догађајима, кој.и толико притискују целу Европу.

Манифестације румунских студената Лондон, 15. окт. Бруталности Аустршанаца у Буковипи, произвеле су у 1’умунији извесна врења. Ђаци из Јаша организовали су против Аустро-Угарске манифестације. Собрање — Састанак бугарског парламента. — Престона беседа. — Бугарска остаје до краја неутрална. —

У флсндријч — Велики успеси енглеске војске Петроград, 15. окт. Ратни дописник „Рајтерове Агеиције" јавља, да су у Фландрији Енглези б.шзу Ипра истављали тежак отпор за пет критичних дана страшној навали од 250.000 Немаца, које су одбили без губитака по Енглезе, час артиљериском и пешадиском ватром, а час нападима на бајонет, док пису стнгла француска појачања. После овога Немци су отерани на петнаест места.

Н

Оофија, 15. октобра. Председник министарског оавета отворио је Собрање у име Краља. У престоној беседи вели: „Изашавши прошле године из дуге и заморне борбе, вођене с беспримерним пожртвовањем, бугарски народ и мој-а влада, управили су све своЈе напоре, да залече ране скорашње, да подигну националну моћ и створе нове изворе благостгња у земљи. Наша заједничка мирољубива акција, прекинута је експлозијом страховитога великога рата за какав историја до сада није знала. Налазећи се пред овом борбом великих европских нација, моја је влада мислила, да је дужност према на-ј

Норвешка. — Држање руских ревопуционара, који се враћају у своју земљу да се боре против Немацц у Норвешкојје произвело најлеаши утисак. Бурцев је прошао кроз Христијанију и отпутовао за Петроград и ако је прогнан из Русије. Својим норвешким пријатељима он је изјавио, да за њега постоји већа опасност, него што је да га пошљу у Сибир, него што је руска аутократија: то је да победе Немци. Шведска. — Крапоткин је публиковао једно интересантно писмо упућено шведском професору Сифену. Оно је одговор на кемачке наводе о руској опасности. То је писмо штамћано у листу „Социјал Демократен*, који је немачка влада још до ск ;ра сматрала као свој ли;т због његових тесних веза са немачким социјалистима. Немачка владајејош више разочарана због тога што је сама ширила тај лист, те се он сад чита у целој северној Немачкој, нарочито у Либеку. Пошто је веома незгодно да му сад забрани улазак у Немачку, влада- мора трпети да њени грађани читају и ствари које се њој не свиде. Португалија. — Иницијативом Комитета Интелектуалних Друштава много хиљада - манифеста ната предали су белгиском и фран цуском посланству протест против „циничког презигања међународних уговора и права од стране Немачке“.

Со ношег ротншто КОД ПАРАШНИЦЕ Ваљево, 16 . октобра Четрнаестог октобра није се десило ништа значајније ни на једном фронту, осим што су се наше трупе код Парашнице повукле за један километар у назад, због свога и сувише истакнутог положаја према непријатељској линији на левој обали Дрине и Саве.

Велнка битко — Двадесет и пет хиљада мртвих и рањених Петроград, 15. окт. Белгијанци , који су изгубили своје позиције на Изеру, аонова су их заузели уз припомоћ савезника. Борба је била веома огорчена и на обе стране изгубљено је двадесет пет хиљада људи.

Ниш, 16. окт. Из бутарских кругова и то са разних страна, пуштају се у јавност вести о томе, како је стање у Македонији врло рђаво и како македонско становништво много пати од терора наших власти. Затим се прича како се воде некакви преговори између Србије и Бугарске о концесијама, које би требало Бугарска да добије, те да не објављује рат Србији. Овлашћени смо категорички изјавити, да су све те вести пуштене у намери, да се обмане европско јавно мнење, а донекле и зато, да би се оправдали упади бугарских комитских чета на српску територију.

Учитељски размештај У јучерашњим „Српским Новинама“ публикован је учитељски распоред, којим се 119 учитеља и учитељица размештају по основним школама у старим границама.

Одлинован г. Јованоа <ћ Г. Јован П. Јовановић, министар на расположењу, суушкован је орденом Карађорђеве звезде 111. реда. Нови потпоручници Како сазнајемо потписан је и ово дана биће публикован указ, којим се у чин подпоручника производе сви наредници питомци Војне Академије. Ово је последња класа питомаца Војне Академије, која је у школи и у њој је преко 150 питомаца. Огрев за сиротињу Министар Народне Привреде наредио је свима општинама да се општинској сиротињи издају дрва бесплатно из општинских забрана. Према томе општина ће осигурати сиротињу са огревом у овим ратним приликама. Заступник Мин, Грађевина У јучерашњим „Српским Новинама“ публикован је указ којим се, на место г. Јована П. Јовановића, досадашњег Министра Грађевина, поставља за његовог заступника г. Велизар Јанковић, министар Народне Привреде. Регрути — телеграфисте Расписом Министра Војног ослобођени су служења у кадру сви регрути телеграфчсте и поштански чиновници, с тим да им се у одслужење рока рачуна време проведено у истој служби за време рата. Отпуштен Иван Јаковљевић, полицијски писар треће класе среза радовишког, отпуштен је из државне службе на основу $76. закона о чиновницима грађапског реда.

Ш. А. ШМШ — Секретзр Министарства Спољних Послова. —

И ако далеко од бојне линије, и он је пао на бојном пољу! Искрен и честити родољуб, запојен идеологијом оне генерације, која је сањала с скором уједињењу Јужних Словена, Љубомир Васиљевић је, од првих дана свога униврзитетског школовања, делао с пером у руци, за величину и добро Србије. У новијој штреберској и аривистичкој дипломатској генерацији, У којој има, може бити, доста ваљаних бирократа али врло мало људи који су урасли у наш наиионални и културви лроблем, иије било човена који је у себи имао толико самопрегорне готовост* за национални рад, колико је, до последњег дзна, имао понојни Васиљевић. Последњих година, нарочито после остварених народних иде-

ожал

I ала на Југу наше проширене О- тог и несебичног човека & 1 таџбине, Лзуба Васиљевић се ниЈе брата Љубе Васиљевића. много ни чуо ни видео. Оронуло- ј ће искрено не само његове сес га здравља и са слабим чулом, и његови најближи пријате:

он није могао ни да чита ни да пише, као што је ранијих година, у добз када је Србијом владала национална умртвљеност и политичка реакциЈа, радио. Тих

већ и сви они који су га ма најмање познавали. Бог да му душу прости! М.

и поеучен, у кругу својмх сестара и најближих пријатеља, он је излагао свога, увек документована и оштроумна, гледишта о нашој спољашњој и унутрашњој политици. Трагика живота Љ. Васиљевића је у томе што, због и сувише слабог здравља и не одвећ сређеног живота, није до краја развио и у штампаним стварима изразио свој богодани дар за правне и друштвене науке. Он је дао доста, више него многи његови другови, али је (и о мртвима само истину!) могао дати и много више и много трајнијих штампзних ствари. Али ипак, смрт племенитог и неизвештаченог родољуба, чести-

Покојник је рођен у Београду год 1874. У доба свога ђаковања био је једзн од вођа универзитетске омладине од 1892—1896. Био је тада председник „Наде“ и „Побратимства“. 1896 иостављен је за писара начелства округа крушевачког. Затим је послат у ГТарнз као државни питомац да допуни правне студије. По повратку са наука ностављеи је за писара Министарства Иностраних Дела, у коме је надлештву провео највећи део свога службовања. Био је вицеконзул у Б. Пешти, Солуну и Скопљу, затим 1903. год. шеф политичког одсека Мин. Ин. Дела и управљао је као жеран генералним консулатима у Б. Пешти, Скопљу и Солуну, па је после тога пензионисан. Ове године унапређен је за секретара 1 класе Министарства Иностраних Дела. У

Пресбироу вршио је дужност заступника шефа све до своје смрти.

(Из „Ратног Дневника")

(Свршетак) После изгубљене борбе на Хан Пијеску непријатељ није могао нигде да да снажнији отпор све до положаја који се налазе испред саме Власенице. Нођу између 14. и 15. септембра непријатељ је непрестзно довлачио војску од Дриначе и од Сребрнице, и прилремао се да нас отера с Хан Пијеска. у исто време наши сређују војску и припремају се да заузму предњу линију положаја пред Власеницама. 15. септембра иренемо се и ми и непријатељ у напад. Пошто је бмла густа шума, ми смо се с непријатељем мимоишли. Наши први опазе да смо се мимоишпи, и зато се брзо окрену, нападну непријатеља и с бока и с леђа. Развије се једна огорче-

на пушчана борба, у којој ми успемо да непријатеља потучемо. Ова победа омогуђила нам је да завладамо положајима, који угрожавају пут Власеница—Милићи —Сребрница. Ови наши упеси уплашили су непријатеља у толикој мери дај* ноћу између 15. и 16. септембра с Дриначо пребацио два пука, и почео да удара на наше положај* нгрочито на положај Плочу, која се налази на самом друму Сарајево—Власенмца. Кад смо мм 15' заузели Плочу, они су толикобежали да су их наши гонили до У саму варош. Пошто су добили појачања, они 16. у јутру нападну Плочу. Успели су да дођу пр*Д наше шанчеве на одстојање «д стотину корана. Непријатвљ ј е јуришао као луд. Напред су ишли прости војници, а иза н»их ишли жандари и мусломани, ноји су убијали свакога саога војнмиа којн би и мало изостао. Наши их пусте на врло кратко одстојање, и онда отворе брзу паљ-