Пијемонт

Број 261.

Стр. 3.

„П И Ј Е М 0 Н Т“

ВОЈНИ ПОЗИВ — Тине се младиЋа рођених у 1894. години —

Сви младићирођени у 1894. год., осим оних који, по закону, имају права на служење ђачког рока. позивају се да се одмах а најдаље до 25. овог месеца неизоставно јаве војном одељењу београдске оиштине ради извесног саопштења. Од суда општине града Београда 15. октобра 1914. год. ВБр. 2.190 у Београду.

Смора — Извештај шпетана подводне лађе. У „Тајмсу" је прештампан извештај капетана'Ота Ведиагена, заповедни|к 12 немачке подводне лађе У Бр. 9, која је потопила три енглеске крстарице. — Спазио сам у 6 ч. и 10 мин. изјутра на 18 морских мил»а северо-западно од Гок оф Холгнд непријатељске крстарице. Од своје базе удаљио сам се више од 200 морских миља. Моја је лађз старог тила, али добра, Делом сам ишао под водом а делом над водом. „Кад огм спазио непријатеља, ја сам се загњурио и отпловио у средину између крстарица, које су образовале троугао. Још кад сам први пут приметио непријатеља, могао сам да пустим мину, али сам хтео да будем сигуран, те сам изабрао боље место. „Најпре сам пустио мину на „Абукир”. Мина је погодила бгрутни магацин, који је експлодирзо и учинио да лађа скбро тренутно потоне. Над морем се подигао огромзн стуб воде, дим се подигао у вис, сенула јака светлост, а један део крстарице подигао се над водом. Посада је показала величанствену храброст, гледећи смрти у очи. Матрози су стајали на својим местима, спремни да пуцају из топова, који су сад били без дејства. „Креси" и „Хук" запловиле су свом паром у помоћ. Тада сам пустио мину на „Хук”. Мина је ударила испод барутног магацина, те је ова крстарица тонула више од 20 минута. „Трећа лађа, осећајући близину негтријатеља г предузела је мере за одбрану, али је било очигледно, да се више брине да спасе дављенике него о себи. Њени топови пуцали су на невидљивог

бу. Непријатељски редови су се нагло проређивали, али су они ипак ишли напред. Тада наши ваде бомбе и бацају их у густе непријатељсне редове. Бомбе праве пуст.ош и изазивају запрепашКен»е у непријатељским редовима. Дејство наших бомби било је тано оигурно, да су сами наши војници ооетили да непријатељу треба задати што снажнији ударац, и почели су сами да вичу: јуриш, јуриш! Старешине, увиђзјућм и озми да треба извршити јуриш, наређују да се јурмша. Нашм војници, пошто су једва дочекали ту заловест, насрну као лавоеи у непријатељске колоне, које су биле већ претворене у хрпе без реда. Наши су с таквом жвстином јуришали, да војници ниоу више чули ни командв, нвго су се натецали, ко Ке први улетети у густе непри|јатељске гомиле, и да бајонетима освете своју незаштићену браКу у Босни, коју нвпријатељ тако безобзирно сатире и коље. Поједини

непријатеља. Једна граната пала је у нашој близнни. Ја сам извршио трећм напад и ради веће сигурности испустим две мине једну за другом. Јуначка посада стајала је нод топова и непрестано пуца1ла и ако је лађа тонула. „Енглесни матрози показали су нечувену храброст, верни традицијама своје флоте."

Вавршни триумф Г1ЕТРОГРАД, 15. октобра. „Вестминистерска Газета", говорећи оЈ ситуацији, изјављује, да с везничке владе могу позвати своје народе, да стрпљиво и чврстим убеђењем очекују завршни Тријумф: Киченерова изјава ЛОНДОН, 14. октобра. — Лорд Киченер је изјавио, да је ситуација и даље повољиа.; б^рбе су огорчене и непрекидне, апи, вели он, ми добијамо у терену и заробили смо много непријатељевих војника. Једна од наших дивизија запленила је два топа. Предохране од пљачкаша ЛОНДОН, 15. октобра. — Власти руске иредузеле су мере да предупреде пљачку славнога замка Санлучка, у коме је велико уметничко благо.

Кроз Беогрзд — Репортерске белешке. После оних најстрашнијих дана бомба 1 рдовања Београда, Београђанима — наравно оним, којису тада били у Београду — још читавих десет дана зујале су гранате у ушимз. Тако се једно после подне, у једној отменијој кући, скупило мало ИЈНтимно друштванце, састављено све од оаме омладине мушког и женског пола, да проћзска и да колико толино прекрати досаду. Један млади господин, који је важио (а који и сада важи) као велики кзваљер, одличан боксер и необично куражан човек, заии-

ма једну лепушкасту сентименталну плавојку, којз, што но кажу, гута његове речи. Тама 1 н они у најживљем разговору, а под лрозором се разлеже отегнуто — ко-ко-ко, па баш исто као кад лети тешка разорна, приближује се месту на коме ви стојите и ви само чекате где ће да падне. Гооподин страховито пребледе, застаде у пола речи и ђипи са столице. — Шта вам је? — зачуђено га упита његова дама. — Како шта!... Зар не чујете, како какоће!... Гоопођица се нагну преко прозора — кад оно једна мала прљава кокош чепрка под п-розором и чим нађе неко заостало зрнце, она почне ко-конко... Спази то и господин, наљути се и праону: — Какав је то безобразлук!... Сутра идем управнику вароши, да га молим да изда наредбу, да се побију по Београду све кокојји , које ремете мир и спокојство грађанимз. Ствар је аугентична!

— ДР- —

Д-р Димитрије Миодраговић моли свог оца г. Јована Миодраговића професора да му пошље 300 круна и сестри Загорки 600. Он се налази у Оговепс!ог1-№ес1ег Ое51еггекћ адреса је: Ог. Ојшј1пје МЈобгаЈЈОУЈс КгЈе^5§е1ап§епег .\» 50 ОгобепЈог! №е<1ег ОебкггеЈсћ. Г-ђица Загорка је у Бечу IX Ри1уег1игт§а55е 16 Тћиг 17 Оригинално писмо је код д-р Милана Петровића (командира санит. воза бр. 1 — Ниш) од кога га г. Ј. Миодраговић може добити.

Ротна пошто Тражим с оју жену Косару, која је отишла незнано где после напуштања Шапца. Молим ко би знао за њу нека јави на адресу Добросав Совановић обвезник првог позива седмог пука резервних трупа — Крагујевац.

Последње веш Нови велики руски успеси а) На југу од Пилице Петроград, 15. октобра. Службено У борбп која веН траје 4 дана на југу Пилице, у шумама у правцу Бједагора—Гловачов Поличнајановец наше су труае нанеле тежак аораз аустро-немачкој војсци,

војници улетали су самн у целе гомиле непријатеља и ту су их кундацима и бајонетима тукли. А многи у великом заносу нису ни чули наше трубе, која их јв позивала да обустаее гоњење, већ су летели напред, све док су пред собом видели непријатеља. Неки су наши војници тако у заносу улетели у саму варош, где су и заробљени. Пошто је тако потучен, непријатељ целог тог дана не покушава да води борбу. Тек у вече добија саеже трупе, и удара поново. И овога пута долази до одстојања од 100 корака, али бива одбијен с великим губитцма. Наступа ноћ, стргшна и језовита ноћ. Целу ноћ лије густа кмша. Наши рововои, које већ двадесет и четири сата држимо, пуни су воде. Војници искисли и прозебли леже у блату и у води. Немамо свежих трупа за смену, а ватра се не сме ложити. Ипак наши војници, наши славни Шумадинци подмосе ћутећи те тего-

бе, те велике тегобе и амо ни један већ две ноћи не спава. У нашим шанчевима је тишина, као да нема живе душе. Ни гласа, ни покрета. Сваки војник је напрегао и слух и вид, да га непријатељ окле год не изненади. Тако чекамо дубоко у ноћ, тело од напрезања и умора већ малаксало, али је пажња ипак напрегнута. Одједном чује се из мрака једно кратко: „Пст, ето их!" И збиља кроз густу маглу види се нека мала светлост, која је сваки час мењала положаје и бивала све јача. Већ чујемо потковане војничке цокуле како туку о камење. Напослетку чује се и команД13: „Форверц!” Кад смо већ почели да назиремо и неке тамне сенке, осусмо тако жестоку ватру, да од наших првих ллотуна међу непријатељем наста лом. Најпре нанишанисмо на електричне лампе, које су носили официри, и оне за час престадоше да светле. Ми зачусмо најпре неку вику, па онда тутањ, као

Између Пилице и Гловачова , херојски напори наших труаа 13. октобра дефинитивно су унишшили отаор 20. корауса и резервног корауса немачке гарде. У центру, аосле необично огорчених борби, усаели смо да се учврстимо на литици шума у аределу између села Адамов, Северинов и Марилов. На левом крилу нааадима на јуриш освојили смо добро брањену позицију Поличнајановец и заробили смо један део аустриских труаа код Бержоје. — Ноћу, у очи 15. окшобра корпуси неаријатељске во/ске аовлачили су се у нереду у правцу Едлинкс—Радом—Иља, којом смо приликом заробили тоаове н досша војника. — На левој обали Пилице, на фронту Једов Ново М1асто борбе се настављаЈу са истом огорченошћу. б) У Галицији У Галицији борба се води на целоме фронту. На реци Сан варобиЛИ смо још 10 официра и 500 војника. На југу од Пшемисла напредовали смо на неколико тачака. в) У Источној Пруској У Источној Пруској непријатељ жестоко бомбардује наше позиције. Сви поновљени немачки напади на Бакаларјево одбијени су. Успех, који смо постигли на југу од Пилице и услед којега је непријатељ у повлачењу на великом фронту имао огромну важност. Француски успеси Бордо, 13. октобра. Службено. (Задоцнио). . И ако је неманка војска успела да пређе Изер између Њупора и Димида, ипак је 13. октобар остао обележен нашим иапредовањем на неколико таиака, а нарочито у пределу иа северу и на истоку од Изера. Наш је фронт одржан па општем правцу акције, на којем смо за петнаест дана местимично остварили знатне иапретке. Свакодневни немачки губитци у пределима на северу још су увек велики и савезничке трупе заробиле су много војника, а сем тога заплениле су и пољске топове. Турско-персијски савез Петроград, 15. октобра „Франкфуртске Новине“ јављају, да је између Турске и Персије утврђен савез. Умиљавање Енглешј Петроград, 14. [октобра Немачка штампа почиње да ублажава своје непријатељско држање према Енглеској. „Берлинер Тагблат" покушава да убеди Енглезе, да им је једини непријатељ Русија. Овај обрт објашњава се општим умором несретнога рата за Немачку и да посеју раздор међу савезницима што је без дејства. Бен се утврђује Лондон, 15. октобра Из Копенхагена јављају да се Беч грозничаво утврђује. Извесни крајеви Пратера претворени су у провизорне одбранбене позиције. Победе руске на Висли изазвале су дубоко незадовољство у целој Аустрији.

да трчи веће крдо стоке. Чулосе крхање грања, које непријатељ у бегству крши и о које се спотиче. То бежање дошло је тако брзо 1 И било је тако изненадно да су наши војници почели да збијају ша у и да лодругљиво довикују: „Форверц, Швабо; камо ти твоје „форверц", Швабо?” Те исте ноћи неприј|атељ је још двз пута ударао, али је увек био одбијен. Последњи јуриш извршен је у саму зору. Тај је јуриш био најжешћи, али су их наши одбили и поново су их отерзли до Власенице. 17. лреко дг<на непријатељ је пет пута јурмшао на Плочу, јуришао је у колонама, које су наши митраљези жестоко косили. Последњи јуриш нз Плочу вршен је 18. у један сат по поноћи. Нелријатељ је данле 11 пута нападао на саму Плочу, при чему је имао 230 мртвих и два пута толико рањених. Толико мртвих непријзтеља сахранили смо само ми сами. У исто време док је нвпријатељ

нападао наше позициЈе на Плочи, ми смо нападали непријатељске позиције Врањи Камен, најважнији врх на греди која се зове Краљева Гора. Користећи се мраком и маглом, ми смо могли да се непријатељу примакнемо тако близу да смо предузели борбу на бајонет. Непријатељ, као редоено, не сме да прими борбу на бајонет, па је у 10 сати у вече напустио позицију Врањи Камен. Тиме је био згвршен први лериод наших олерација око Власекице. Општи резултат је био, да смо завладали најважнијим положајимз пред Власеницом, да смо загрозили путу Власеница—Сребрница, и да смо знатне масе не пријатељске војске, која је опару сала № Дрини привукли на се. Јевто ДедиЈвр.

Претплата на „Пијемон? отаје Један динар жесечн