Пијемонт

Б рој 263.

„П И Ј Е М 0 Н Т“

Стр. 3

рмип Исправка У јучерашњем броју „Пијемонта", у рубрици „Са нашег ратишта“, поткрала ј*се једна случајна штампарска погрешка. Тамо стоји да је један воз уништен бомбама, а треба да стоји: један вод. Америчка мисија Америчкв мисија Црвеног Крста, којој је шеф др. Рајн ради већ дуже време у главној београдској бтшици. Ко није посетио у којој ради амерпчк^^Ир састављена од три 12 болничарки, таШ§ може довољно појмити колико труда и вредноће улажу Американци за наше рањенике. Неуморно дању и ноћу раде они око рањеника са највећом вољом, пажњом и нежношћу. За ову велику услугу коју америчка мисија најсавршеније чини нашим рањеницима, ми им дугујемо вечиту захвалност. Дуван за Веоград Јуче је приспела једна мања количина дувана — цигарета — за Београд. Цигарете су одмах на јагму разграбљене. И тако је Београд опет остао без цигарета. За београдску сиротињу Последњих десет дана Београдска Општина издала је на име помоћи београдској сиротињи око тридесет хиљада инара. Према овоме може се акључити колики су општински издаци, и да су несравњено већи од прихода. Добри и племенити људи треба што пре да помогну општину са добровољним прилозима. Забрањен извоз угља Министар Привреде забранио је извоз угља из Земље. Исто тако забрањен је и извоз дрва. Железничким чиновницима Министар Грађевина издао је, преко Железничке Дирекције, наређење да сви железнички чиновници који се налазе у Београду долазе редовно на своју дужност као и у мирнодопским приликама. Прилог место помена Г. Јаша Продановић, про-

фесор и народни посланик, приложио је Фонду Светога Ђорђа стотину динара место четрдесетодневног помена своме сину Зорану, који је, као резервни официр, славно погинуо на Ади Циганлији.

Ради образовања одбора грађана за прикупљзње топлог одела, рубља и обуће за наше војнике, позивају се на конференцију данас, у недељу, у 11 часова пре подне у Пресбиро-у господа!: Божа Јовановић, прота; Бранимир Раји|ћ, инспектор министарства; Бранко Божовић, подпредседник новинарског удружења; Васа Лааарев!ић, члзн Управе Вароши Београда; Владимир Магдић, благајник београдске општине; Влајко Радовић, гостионичар; Добривоје Мирковић, управник Водовода; Др|агутин Димитријевић, свештенш; Ђока Цветковић, гостионичар; Ђока Петровић, трговац; Ђ. Живковић, адвокат; Ђ. Илић, трговзц; др. Јеврем Жујевић, лекар; Јоцз Константиловић, рентијер; Јевта Поповић, инспектор Железничке Дирекције; Љуба Јоксимовић, упрјавник трошарине; Марко Вулетић, трговац; Марко Кузмановић, свештеник; Милан Биба, индустријалац; Милан Грол управник Народног Позоришта; М 1 ИОМ 1 И|р Миленовић, уредник „Попи 1 Т.ике"; др. Мил|а|н Радовановић, управник болнице; Никола Трандафиловић, кафеџија; Никола Божић, протојереј; Павле Шарчевић, рачуноиспитач; Перз Петровић, професор; Петар Петровић, трговац; Сава Божић, управник цар!ИН'арн 1 Ице; Сава Антоновић, ди ректор у пензији; Светозар Рнстић, нов!Инар; Таса Ма 1 Ксимовић, кафеџија; др. Ђира Панлић, лекар.

Из пп ш — Где су и како су цашк поданици интернирани у Аустро-Угарској --

Милорад Божовић, студент агрономије, налази се интерниран у АзгаЈ, 1Јп§агп. Здрав је, само је у највећој оскудици. Исидор Леви, техничар, налази се ингерниран у ОгозепЈоН ћ. Ногп. N. ОбДггасћ. Александар Дгбић, трг. гомоћник из Ваљева, налази се интерниран у ОгозепЈог! ћ. Ногп. Жењен је и има једно дете. Жена му је у Бечу, и у највећим новчаним неприликама. Милан Сарић, фотограф, налази се интерниран у Азхас!, 1)п^агп. Добра Петровић, адвокат из

Београда, са жен 1 м налази се још увек у Франценсбаду. Госпођица Јеличићева која је до сад била у Пешти отпутовала је отуда. У Азгасћ (Јпргп, налазе се ћерка г. пуковника Љубомира Остојића, Милан Паранос из Београда, Ружа Кујунџић са ћеркама из Шапца. Миодраг Адамовић, студент моли да му се пошаље новаца, јер је у великој беди, налази се у Азгаб, 1Јп2агп. Породица Леополда Штајнера, извештава се, да је он здрав, и моли да му се пошаље 400 круна.

ЈУНАЦИ — Како гину Руси. П|а 1 риски „Журнал" донос.и опис једног догађаја са руског .ратишта, који руско јудаштво уздиже »а завидну висину. У бојевим 1 а око Мазурских Језера једно оделење руске коњице, у повлачењу западне између две ватре: тмеђу једне немачке батер|ије и једног пешадијског пука. Н|ије било изласка. Иза Руса. налази!ла се стрма обала једнога језера. Командант руског одреда, поручник Смирнов решио се да не падне жив непријатељу у руке. Пошто је отпор био немогућан, он нареди својим људима да дођу до језера. Затим командова): „За мном!" м скочи у дубоко језеро. Цео ескадрон се без речи стрмоглави за свој|Им вођом и нестаде у дубини. '

Кроз Београд — Репортерске белешке. —

МЕЂУ РЕПОРТЕРИМА. Кад је оно било највеће бомбардовање Беопрада, два куражна репортера пошла из својих редакциЈа у Пресбиро по тазе вести. Шиштц око њих шрапнел, распрсказају се грацате и треште прозорска стакла, а они само застану брижљиво, ослушну од куда бије, ошацују где ће да падне, врдну час лево час десно, па продиру храбро напред. И тако се најзад дочепају „неутралне зоне” т. ј. улице у заклону, коју су тог дана гранате биле поштеделе. Тамзн они дануше душом, тек се зачу оно отегнуто: фију...у...у! све ближе, све јасније, ове злоко 6 ни 1 Је, затим се зачу громогласно „трес" и на шеснаест метара (на шеснаест метара! Ј^^Все и данас један од тиј^м^^Е^!) од њих поче да као квасац. РепортерЛШ^ИрИће прву оближњу капију, азатим

још јачи тресак и поче да их засипље земља... И све се опет смири... Прођоше неколико мучних тренутака, затим један од репортера брижљиво изднже главу, коју беше забио у калдрму, ослушну и погледа око себе: његов друг лежао је на његовим ногама без знака живота. Он устаде и издиже друга. — Мртав, сину му кроз глаеу, паде му на памет сјај|ан опис његове погибије, који ће имати сутра у листу на два ступцз, али ипак, сигурности ради, да би се уверио у своју претпоставку, распали му двз шамарз. (Аутентично!) Онесвесли релортер отвори очи, погледа забезекнуто у свог друга затим отресе одело и упита га дрхтавим гласом: — Је ли, Бога ти, да ли сам ж.ив ! Аутентично! —др,1И№ 1! ТГ — Од како је забрањена П|родаја вотке, штедња расте. —

Многи руски финаноијери били су противни да се укине монопол

аз (1з[ ‘енхов е[еУоби енхеаиби н тиме смањују држаени приходи. За ово неколико година, колико ПОСТОЈ 1 И монопол раиије, Русија је годишње од тога имала приход од скоро две милијарде динара. Али је цар пристао и на ту жртву, оамо да би се спречило опијање војнина у рату. Међутим, корист од забранв вотке осетила се на другој страни. Заводи за штедњу почели су добијати све више улога на штедњу. Сем тога хуманитарне установе добијају веће поклоне у новцу но што се ино могао надзти. У пројекту ззжона о укидању продаје вотке у Русији, наглашено је да ће забрана трајати само зз време рата. Но над су добијеки тано добри |резултати, вароватно је да ће забрана остати за уввн.

Рптнт полта Молим ко би знао за Милорада Благојевићаобвезника четврте чете, трећег батаљона, петог пука, првог позива, нека јави на адресу Милана Тодоровића телефонска централа.

Последње вестн У Источној Пруској Петроград, 17. октобра На фронту у Источној Пруској настављају се огорчене борбе. У пределу Бакаларјево наше су трупе одбиле све поновљене нападе Немачке.

Борбе на Висли Петроград, 17. октобра С оне стране Висле наше трупе гоне непријатељеву позадину на линији Лоде—Завихост. Запленили смо артиљериске топове, тешке топове и аероплане. Русно-аустријски фронт Пегроград, 17. октобра ШЛ 16. октобра Аустријанце, који извршују сво/е аовла чење у аределу Тарново, нааале су наше труае, које су арешле Вислу јужно од Јузефова и то унакрсном ватром. Неаријашељ је имао огромних губитака у аогинулим и рањеним. Заробили смо 1.000 војника. У Карпатима АустриЈанци аоказују врло живу акшивност у аределима Турке. Ново неманко насиљв Парив, 13. октобра, (Задоцнио) Немци су окупирали замак, који припада кнезу од Монака и тражили од кнеза два и по милиона франака на име контрибуције, у противном уништиће му замак. Кнез ће протествовати код неутралних сила.

која да све стране *>а|(1ацда се Лилине очи склопе, матита брижљиво увија, дршће над шом и прати њен први сан без топле детиње постеље, шапу-

се не бојимо Немаца. Неко запита: — Бежите од Немаца? — Од њих. Да. Из летњиновца. Баби у варош. Она нас већ одавно очекује, алн Лила није хтела ићи. у вароши је кућа без баште, а код нас у летњиковцу и башта, н поље, и шума. — Ја се не бојим Немаца! орезриво одговори Лила. — 0, о, како храбра девојчица! — Њих ће Козаци 1 исећи! — Козаци још нису близу, Душо! — Ако, али ћв их оигурно исећи... Дввојчица млсли и одлучно, бр30 одговори: — Њих ће Султан појести! — Оулта«, то је наш ввлини п * у летњиковцу — објашњава ^ихо мати. — Кано ће их појвсти дете? Неје много. Све не може појести! — шапуће нека баба, љубазно посматрајући Лилу. — Св* ћ« их појести1 Кад би ви

знали, како много једе Султан! с чуђењем говори Лила — ево колино једе! Она шири своје мале рУчице и додаје: — Ја га зовем прождрљивцем. Други би умро, кад би толико појео. Ја 6 и умрла. А он — ништа, жив! Ви незнате нашег Султана? — Не. — Он је врло јак. Може их шапом згњвчити. — Али њих има много. — Свеједно. Он ће се тано на њих накострешнти, тако накострешити!... Девојчица би хтела да покаже како ће се Султан накострешити на Немце, па натушти обрве и намршти чело, да, по њеном мишљвњу, доста јасно првдставнјуначни напад Султана. Чује се тихи смех. Чак на лицу најснуждвнијих бегунаца, видб се лаки осме) ци. Од иаио је мала Лила дошла, у вагону је ведрије и веселије, као кад јв суморан дан, па нада св

кроз кишу, сипа, пробије изненадна светлост и обасја тужну земљу. Дакако, нико не верује, да Лилин Султан може појести Немце, но то је тако интересантно, да од оних, који још нису чули горку, Немцима спремљену судбину, питају Лилу: — А шта ће, дете, учинити с Немцима, Султан ? — Појешће их! — А како ће их појести ? — Ево овако: Девојчица датмури обрве и намршти своје мало чело и говори сурово: — Накострешиће се и појести: хам ! И тихи, весели шапат иде по полумрачном вагону: — Познаће они, Немци, Султана! Нека загњуре свој нос! И воз клизи по шинама сведаље и даље иде од тих жалосних места, где бомбе падају: бам, бам, а шрапнели и гранате звижде: фију... фију...

ћући: — Спавај мирно, дете! Ти ои далеко од немачких зверова...

Рсјтне тт После појаве француски:х аерогтлана н.ад Круповим фабрикама, Немци су предузели нарочите мере за обезбеђење фзбрикз. * Пошто су Аустријанци у источној Галицији изгубмли много пушака, њихова војска сад нема довољно оружја. * У првих 35 спискова о губицима немзчке војске налазе се имена 350.000 људи. ♦ Немци настављају да иалажу контрибуције на опустепе белги-

ске градове. На Ган је одређено 7, а на Бриж 10 милиона динара. * У самом Бечу има 60.000 рањеника, а свега 60 лекара.

% |М»«вМ1МвМНввМвввО( I АМЕРИКАНСКИ ! Краљ Мапап ; извештава пош. публику | да продаје сву робу по ; чудновато спуштеним денама. | Неколико стотина хи| љада комадгразних ства| ри за успомену као: елек| тричне лампе, упаљаче, ; ташне, новчанике и т. д. ; од 50 п. д. па на више. ; Железнички сатови од [ 4 дин. па на више. 3-8

Претпдата на „Пијеионт" стаје један динар нееечно.