Пијемонт

Врој 266.

ГТИЈЕМОНТ

Стр. 3

Јттуженима за убиство Фрање Оердиманда и Софије Хоенберг. Од оптужених су пет осуђени га вешала: Данило И ли ћ, Вељко ’ Чубриловић, Медо Керовић, Михаи/и) Јовановић и Јаков Ми- ловић. Као саучесници у убиству на двадесет година робије осуђени су: Гаврнло Принцип, Недељко Чабриновнћ и Трифун Грабеж. Оеи непосредни кривци осуђени су на ову благу назну стога, што немзју 20 година стзрости и што по назненом закону иа љих није к-.огла бити примељена смртна казна. Од осталих, на вечиту робију осуђен је Мнтар Керовић и Васа Чубриловић, на 16 година, као саучесници: Цветко Поповић на 10 година, Иво Крњачевић на 3 године, Бранко Загорац, Марко Перин и Цвијан Степановић, на 6 година робије. Казна осуђених пооштрена је постом и сваки од осуђених мораће дан 15. јуна провести у мрачној оделитој ћелији и лежати на голим даскама. Остале оптУжене: Јову Керовића, Благоја Керовића, Николу Форкапића, Драгана Калембера, Мишу Мићића, Обрена Милошевића, Ивана Момчиловића, Фрању Садила и Анђелка Садила суд је ослободио казне на основу §271. тачка трећа казненог закона.

Три уподо — Арнаутски качзци уладају на нашу територију. Ниш, 21. октобра'. У последње време Арнаути су у кратким размацима извршили три упада на нашу територију. Упадали су из области доњег Дебра у тетовски округ. При свима тим упадима, долазило је до пушкарања са нашим жандармима. При тој одбрани Арнаутима је полазило за руком да отерајУ велики број стоке. Предео, где качаци врше те упаде, брдовит је и згодан за качаке, те су увек успевали да утекну, остављајући свакад по неколико мртвих. Прелазили су у јачини од стотинУ људи. Команда наших трупа саопштила је пограничним племенима, да ће у будуће гонити качаке док их не похвата и не уништи, па ма се том приликом морало прећи преко границе. Главари племена изјавили су, да ће и сами припомоћи уништењу нг 1 чака, јер су им досадили, па и њих краду, кад им пропадне упад у Србију. У тим крајевима нема никакве власти.

Принц Ђорђе Данас у Београд сгиже Њ. Височанство Принц Ђорђе.

Благодарење у Нишу Јуче, на дан двадесетогодишњице од ступања на престо руског Цара Николе II, одржано је свечано благодарење у нишкој саборној цркви. Благодарењу је присуствовао принц Ђорђе, сви министри и цео дипломатски кор. Судови у Београду Јављају нам из Ниша, да је Министарски Савет донео одлуку, да београдски, окружни, варошки и трговачки суд почну свој рад у престоници. Нове жртве Званично је објављено, да су погинули ови официри: Ди, митрије Јанковић, пешадијски I мајор, Милан Ј. Димитријевић, јрезервни пешадијски капетан II класе, Андреја С. Анђелковић и Будимир М. Белопавловић, пешадијски потпоручници. Умрли су ови официри: Живко Костић и Милорад М. Симоновић, резервни пешадијски капетани 11 класе, и Миладин Радојчић, полицијски писар и резервни пешадијски потпоручник. Слава им! За наплату порезе Услед тога што је наплата |Пореза у земљи, а нарочито |У старим областима, скоро престала, Министарство Финансија издало је један општи распис свима пореским одељењима у земљи у коме се | наређује управницима одељеI ња и подручном им особљу, I да предузму енергичне мере у наплати пореза само од оних I лица, која нису непосредно I изложена последицама рата. Стовариште Држ. Штампарије ј У Државној Штампарији у ! Нишу отворено је одељење , стоваришта књига, монополи( саних предмета, уџбеника за ^ народне стручне и средње шкојЛе, као и свију врста монополисаних образаца. Израда дувана Услед тога што се у многим местима у Србији појавила оскудица у дувану, на-

— Одушевљење, с којим смо почели рат, већ је давно ишчезло. Потпуна неизвесност, скоро очајање, влада међу нашим војницима и официрима. Ми смо у Француској намшли на неочекиване тешкоће, јер нисмо знали распоред француских трупа, које су ницале тамо, где им се нико није надао. Француски налади косили су наше редове. „Ја се налазим у француској болници заједно оа мојмм рањеним друговима. Према нама се понашају витешки. Заборавили смо све ужасе рата. Молим вас, драга мати, потраиките у »»ојој библиотеци све француске књиге, па их дајте француским заробље■ ! тцима, јер то раде за нас у Фрг1Нцуској."

Претплата на и Пнјеновт* стаје један дннар шесечво.

Хиндуси — Неколико занимљивих појединости о индијским трупама. —

Један француоки лист донео је, пре кратког врамена, чланак поводом доласка Индијанаца у Европу. „Ми смо имали прилике да разговарамо са једним ђенералом, који је водио индијске трупе, које су се искрцале у Марсељу и при шетњи кроз Тулузу он је изјааио: ,,Ми ћемо водити један немилосрдан рат. Наши непријатељи укиштавају све без икаква разлога. Платићемо им нашом монетом од картеча и кад се буду рачуни расчистили, мачеви савезника претежзће на теразијама". „Они су срећни, деру се од радости и биће одлични војници на предстажама. То су ратници. Они воле рат ради рата, са страшћу своје расе. Они су као тигрови у ноћи. Они пузе као мачке и га-

рочито у цигаретама, у одељењу Монопола Дувана у Нишу увећан је број особља и повећано је радно време, да би се у што краћем року већа количина прерађеног дувана пусгила у промет. Пример за углед Редов болничар трећег позива, Коста Ристић из Великог Лаола, среза млавског, округа пожаревачког, молио је свога управника болнице, где је као болничар на служби, да му се допусти да што пре ступи у четнике. Коста има 42 године. У својој молби вели: „И ако је моја служба важна, ја не осећам да сам се довољно одужио Отаџбини, па желим да то учиним с оружјем у руци. Зато молим да се што пре упутим у редове бораца, да се против непријатеља своје Отаџбине борим“. Хиљадили се овакви синови Србије! Отпуштен Г. Август Геркенс, привредни саветник, отпуштен је из државне службе, с тога што од дана мобилизације не долази на своју дужност.

Ноћас нам је стигао из Ваљева извештај, да је војни суд осудио злогласног лиферанта Константина--Кочу--Поповића на четири године роОије. Према изреченој пресуди злогласни Ноча Оиће прво упућен у фронт, па ће тек

после имати да издржн робију. — француски аероплзни у Немачкој. —

У западном делу Немачке, који се граничи са Француоком и Белгијом, међу становништвом се појавио необичан стргх од француских аероплана, који прелази у панику. Француски и енглески ваздухопловци са нечувеном смелошћу в,рше взвдушна извиђања и бомбама стално причињавају велике штете немачким саобраћајним линијама. Комамд,21Нти Диселдорфа и Келна морали су издати објаве,

ћају сигурно." Ђенерал, који нам је то говорио служио је двадесет и осам година у Индији и припада петнаестом пуку копљанина из Бенгала. Официри Хиндуси не добијају веће чинове од поручника. Они су синови маха>раџз, од којих је већииа учествовала у силајском рату 1857 до 1858 године. Сир Колен Камбел отерао је побуњенике у планине Непаша (1858) и урадио је доста на организацији индијских трупа. Енглези су,као и уве«, Умели поштовати традиције и обичаје оннх, који, до јуче противници, иду данПс да се боре под заставом Велике Британије. Добили смо још ова обавештења од неколицинв енглеских офицмра: Хиндуси иду, јер знају да Н е м ц и нису одржали реч. То се њих нарочито тиче. 0ни су отпутовали немајући појма о путу.

у којима се позива становништво да се не узнемирује и прете смртном казном сваком, ко се ухвати да протура узнемиравајуће гласове. Савезнички ваздухопловци су у последње време отпочели скоро сваког дана да прелећу преко немачке границе и да бомбардују војне магацине и железничке станице. Немачки аероплани су просто немоћни, да их у томе спрече. ВЕЛЕ1ПКЕ

Рубље за ратнике. — Г. Јоца Костантлновић, који се примио да скупља прилте у рубљу за наше ратнике у улицамз, Македонској Мипетиној, Цетињској, Зетској и Хилендарској, јавља становницима неких улица да ће се са сакупљањем орилога почети у четвртак 23. ов. месеца. Моле се становници истих улица да прилоге спреме унапред, како се неби посао отежавао.

За нашНраниоце Псдодбор кварта палилулског одредио је, да прикупљају топло одело (И друге ствари за наше ратнике ова лица: Јсцу Нонстантиновића и Павла Карарадовановића у улици: Милетиној, Цетињској, Хилендарокој, Македонској и Зетској. Стеву Марковића, Брану Рајића и г-ђу Лепосазу Ј. Јовановић, у улици: Битољској, Гундулићевој, Нокдиној, Носовској и све споредне улице према Ратарској и Видинској улици. Николу Божића, проту, Саву Пиперина и г-ђу Стану Ннколић, у улици: Таковској и Видинској.

Драгутина Днмигријевића, свештеннка и г-ђу Дару Наумовић, у улици Кр. Александра, Дечанској, Скопљансној и Влајковићевој. Арамђела Илића и Милића Тодосијевића, у улици: Далматинској, Ннез Даниловој, Војводе Добрњца, Будимској и Раденичкој. Миту Антоновића, Мил. Бабића и Живка Петровића, у улици: Ратарској, Гробљанској, Поповац и све остале споредне улице од Ратарске до Далматинске м Ннез Данилове.

Сребрна свадба АТИНА, 19. окт. — Јављају из Солуна, да је сребрна свадба грчког краљевског пара !прослављена у целој Македонији, а нарочито у Солуну и Кавали. После прекпда односа СОЛУН, 19. окт. — Амбасадори Француске и Енглеске са особљем амбасада стигли су овамо из Цариграда нарочитим возом и отпутоваће у Италију на једчој ратној лађи, која је ради тога дошла у Солун. Рвтне снтнице Француска Академија Наука решила је да се Морис Метерлинк избере за, члана Академије. * После пораза код Варшаве, нема,чку су аријергарду састзвљали аустријски пукови. Руси су скоро сатрли први, пољски, и пети, мађарски корпус.

вести Руско-турски рат Беч, 19. октобра „Коресп°нденц Биро“ има телеграм из Трапезунта, да су отпочела непријатељства на руско-турској гранини између Руса и Турака. Тифлис, 19. октобра За време ванредне седннце оаштинског гдбора, која је сазвана повоаом отаочетих неари/атељстава на Кав казу, оашшински одборници Руси , Ђурђ»јанци , Јермени и Муслимани утврдили су једнодушну солидарност разних народности кавкаског становништва, с(едињеног у жељи да се одбије заједнички неаријатељ отаџбине.

Један од њих је питао пре неки дан: „Је ли то Сингапур?!!!' Они су изражавали чуђење и примедбе на рат, у коме ће они I узети учешћа, готово детињасто: „Колико има краљева са краљем енглеоким? Колико са краљем немаМким?" Кс,р енглеских официра иде пред трупама. Издате су заповести поручнику Хиндусу, који их извршује. Сваки мзршира са потпуном дисциплином и У апсолутном ћутању. Наредбе су кратке, кг1о и објашњења. „Вода за пиће је лево, шума је десно, ровови су према путу". Нема бескорисних речи. Војници носе одело, које је састављено од два дела, дугачак капут каки боје — као туника који допкре до испод колена, прост и са џеповима са стране. Панталоне су обичне, само су припијене уз ногу. Има две врсте ципепа: ципеле за ма<рш и папуче за одмор. Неки од њих имају дугачку

браду, коју везују свиленим гајтанима и подижу на више, тако да се помеша са косом. Хиндуои се хране сувим егзотичним поврћем, лепињама, које сами месе и мешају са медом. Врло су умерени и наша јела не изазивају ни најмање лакомства у њих. Имају своје домаће лекаре к своје свештенике. Предани традицијама, раде оно, што нм је одредилз судбина. Они ће бити у борбИ ОДЛИЧНИ ВОЈНИЦИ. ОНИ НИ" када не одступају. Онм имају у борби жестину, коју имају и наше трупе из Африке, али само у борбн. Они поздрављг 1 Ју са одушевљењем одличне стрелце, које им је подофицир показивао уз пут... Ратна пошта Моли се свако за извешће, где је Милош Дукић учитељ из Мачве, његова жена и ташта, које су биле у Шапцу. Известити свештеника VII. пеш. пука I. позива.