Пијемонт

Стр. 2.

при свом одласку у Белгију покушао да ублажи строге војничке мере, које су предузели Немци. Изгледа да је Бетман увидео, куда су Немачку одве-

ли милитаристи те чини напоре, да смањи њихову власт. Не зна се да ли је канцелар довољно јак да обори ову клику, у којој има и утицајних личности.

Иетврти месец рата — Кратак преглед и вначај досадашњих руских операција — Од В. Михаиловског —

Настао је већ четврти месец откако је Немачка бацила рукавицу Русџји и како је отпочео највећи рат, к»ј(и је свет видео. За та три месеца борба на источном европском рзтишту почела је добија|ти довољно одређен карактер. Ратни ппан Немачке, који је наметнула и Аустрији, предвиђао је истовремено наступање и на исток и на залад. Али главна тежња наступања на исток, у првом периоду рата 1 , кад је Немачка имала да смраи Француску, пала је на армију двојне монархије. Немачки генералштаб сматрао је брзу мобилизацију руске војске за немогућу и није веровао у њену брзу концентрацију, те савезничкој војсци није оставио у помоћ веће силе. Сем тога, Немци су много полагали на способност своје војске, на своју тешку артилерију, оклопљене аутомобиле и бољу организацију своје ваздушне извиђачке службе и шпиунаже. У колико се то може судити према делатности немачких и аустријских главних штабова, немачки је план најпре предвиђао наступање у северној Галицијии Пољској на левој обали Висле са циљем дз пробије наш центар. На крилима, пак, савезници нису мислљли да наступају, те су у Источној Пруској и источној Галицији снонцентрисали релативно мале снаге, уздајући се у природне препреке на путу руског настулања, а и у то да се Руси неће моћи брзо концентрисати. Рененкампфово нагло наступање принудило је убрзо Немце, да са зЕ 1 падног ратишта пребаце у Источну Пруску знатан број трупа. Истина, погибија Самсонова принудила је Рененкампфа, да се врати за Њемен, али су Аустријанци, поражени у великој галицијској битци, морали да одступе скоро до Кракова. Такав је био положај на крају другог месеца рата. Трећи месец рата отпочео је енергичним покушајем ђенерала Хинденбурга, главног команданта

уједињене аустро-немачке војске да у своје руке узме И1Н,ицијативу. Најпре је он понушао да нанесе решавајући удар руској позадини, на фронту Георгијевск—Ковно. Тога ради требале су две пруске армије да пређу преко Њемена и Бобра, затим да пођу на Вилну и Бјелосток, претећи да одсеку руоке армије од Петрограда и Москве. Тај смели план показао се као зидање на песку и у грандиозној њеменској битци претрпео погпун пораз. Допревши до обала Њемена и блатишта Бобра пруске су трупе ту претрпеле такав удар, да су се морале спасавати бегством у Источну Пруску, изгубивши више од 100.000 војнина. Руси одбаце протиеника за више од 100 километара и сами опет продру у Источну Пруску. Пооле неуспешног наступања на руску позадину, Хинденбург је начинио још грандиознији план за наступање на Вислу и у Галицију, да би извршио пробој руског центра и обухват левог нрила. Овај план у неколико н®личи на првобитни план, само са том разликом, што се аустро-немачка зрмија против руског центрз није развила на десној обали Висле нао у августу, него на левој. И овог пута пропао је Хинденбургов покушај да узме иницијативу у своје руке. Десетодневна битка на реци Висли (28. септембра—7. октобра) завршкла се тоталним поразом аустрс-нвмачке војске, која није могла да спречи прелаз главних руских трупа преко Висле. Не ограничивши се поразом противника у првој генералној битци, руске се вође реше, да до нраја искористе нови положај. На 60 километара од Варшаве Руси сустигну аустро-немачку војску, која је отстУпала од Варшаве и Ивангорода, те је принуде на нову битку. Велнка битка код Радома трајала је пет дана (од 10. до 14. октобра) и свршила се новим поразом армије ђенерала Хинденбурга, који је с огромним губицима морао отступити ка реци Варти.

изазвати... Она плаче, сам Бог не-| ка је утеши! А он и јест једини кадар да јој рекне, да је родила сина, којег је живот био дут као вечност, и ако је умро прерано, јер јој је скн пао на послу посвећеном отаџбини једног доброг народа... Хвала тој великој матери, а њеном сину, којег ће гроб и потоња наша поколења памтити и пазити, иена је слава!.. Слава доктору Роберту Ридпеју! — Четник. —

(Свршетак) Данас опет ишао сам у болницу да видим шта је с Радомиром. Морао сам да идем, јер целе ноћи мисам могго славати — Радомир ми ј« био непрестано пред очима. Где ли је мајка његова? — питао сам се; да пи она зна шта је с

I њеном снагом и њеном диком?.. Било је време када лекари похађају рањенике, прегледају им ране и издају наредбе за ново неговање. У сали, где је Радомир лежао, преглед је вршио сам шефлекар Америчке Миоије, Д-р Риен, озбиљан и забринут, очевидно унесен сав у свој високи позив. Било ми је необично мило, кад сам с врата још чуо, да је Радомир жив. И ако је болничарка синоћ казала да Радомир лопа/ко умире, ја сам, чувши сада да Радомир још живи, илак помислио да неће умрети; лекар је ту око њега, о« ће га сласти. С том надом и страхоеањем приђем лекару, представим му се и упитам га: шта он мисли о стању ргњеникову. Лекар ме благо по-1 гледа, уздану и онда тихо, готово нечујно, рече: — Нема никакве наде... Сиромах младић повређен је тако, да се не може спасти. Он је требао још ноћас да умре, али блзгодаре-

,јП И Ј Е М О Н Т" Број 230.

Руси ни ту нису оставили Немце на миру, него су предузели енергично гоњење противника, да га до краја дотуку. Где ће се зауставити то гоњење, не може се рећи. У исто време Аустријанци су предузели енергично наступање на линију Сша и Дњестра. Њихова акција, која је у почетку имала неких успеха, потпуно је паралисана одговарајућим наступањем руске војске, пред чијом наеалом су Аустријанци опет морали да отступе на Каршате. Тако су после тромесечног рата аустро-немачке армије принуђене да коначно пређу у дефанзиву. Иницијатива се налази у руским рукама и већ су концентрисане силе, потребне Да се нанесе последњи ударац. Овај успех руске војске има огроман значај за цео ток великог светског рата. Немачку није тешко нап1Е1сти ни на Рајни ни на Одри, нарочито за време зиме, која јој не ноои ничег доброг. Губитци немачке војске су колосални. Према рачунима самих немачких листова »а прва два месеца немачка је војска изгубила до 760.000 људи. У току трећег месеца немачке војсковође су подигли читавз брда лешеаз! војника и официра под Анверсом, на реци Изеру и на Висли, а тано истр и у Августовским шумама, Сада су губитци немгчких армија бвз сумње далеко лребацили милион људи. Међутим, за савезник? рат тек сада почиње, као што је тачне рикао Черчил. Д но кампању н е буду могли 3'Н1вршитИ | )едиим рдлучним ударцем, савезници ђо Немце сатрти у току ове зиме. Зимски рау с&држи за Немце многа непријзтка изненађењв, П п Дубоким снеговима или нелрелазном бдзту немачка тешка артилерија неће витн У стању да се креће, а без евојих „чемодацр" (чемодг/н је куфер, тзнр руски војници називају немзчке тешне гранате) Немци не могу наступати. Тако исто оклопљени аутомобили сз топовима и митраљезимз 1 неће моћи ни да макну по снеговима и раскаљаним путевима. А занимљиво )е знати, штз ће Немци зими радити са својим теретним аутомобилима. Кад нак ступе мразеви „Цепелини" ће мррати да прекрате своје летење, јер при ввликој хладноћи у горњим слојевима ваздуха они губе силу, која их диже, Летење на аеропланима зими је могуће само у изузетнмм случајевима, јер ће се ваздухолловци смрзавати, а што је главно, — кроз нгочари, на које се нахватзо лед, не може се ништа видети.

Према томе у зимском раговању Немци се лишавају свега оног, што сачињава њихову главну снагу и што им за сада дозвољава да се држе против надмоћних савезничких снага.

Слпб бзрут — Сакривањв пораза манифестацијама. —

Жестина, са којом су Немци навели Турску да зарати са Русијом, показује да су Немци од тога рата очекивали много ко ристи. Сва немачка националистичка штампа истиче значај посту.жа Турске и вели да ће се то ускоро „благотворно" осетири и на европском бојишту, Једино социјалистички листори опомињу немачки народ, да се не заварава празним надама, јер руско-турски рат може на Палкану да изазове нов распоред сила, која никако неће би - и повољан за немзчко-турске интересе. Сем тога, веле социјалисти, сад се Италија може умешати у европски рвт у корист Споратума, а повода можа лако наћи. РускР-и т злијански односи и и Ј ане су п> чели да удазе у фазу, која значи нешто внше н§го прИЈ а Т ељ 9Т во У Берлину еу прире^ене „колосалне“ одушевљене манифестације у част Турака. Међутим рекли би да је та манифе*.тација имала сасвим други циљ: да убла>КИ утисак, који су изазвали извештдји § Ф°разил)§ у руС1<ој Пољској,

— В8*и Нвмац од јЈиша —

Пре крвтког времена морла се видети у Берлину интересдитиа сцена. Турски посланик шетао се аутрмобилом по вароши. У једној од гла&чих улица, ве-ика гомила Немаца зауставила му је аутомобил, поздрављајући га бурно. Тада је турски посланик држао говор, у ј е . између осталога, рекао и ово: — Нај ад је дошао тренутак, када ће Ислам пречистити старе рачуне с Русијом, а под заштитом немачког цара, који је у ово време једини крунисани пријатељ муслиманима. Пружајући с благодарношћу руку Цару Виљему, отоманска цзревина поздравља и њеног достоЈног савезника цара Франца Јосифа. ,Угро Росија“ вели, да је посланик завршио говор певањем немачке химне!

Помоћ Белгнји — Човекољубивост Амвримана —

ако буде потребно, дати милио.че долара да се олакша судбина мирног становништва зараћених земаља. Кроз неколико дана стићи ће у Европу нарочита мисија овог фонда која ће расмотрити ситуацију и дати своје мишљење о томе где и колико треба дати помоћ. За сада је решено, да се Белгијанцима сваког месеца даје помоћ у храни у вредности 2,500.000 динара. За Белгију је већ из Њујорка отпутовао један велики амерички трговачки брод, који на себи носи скоро 30.000 врећа брашна, 14.000 врећа пиринџа, 3.000 врећа пасуља и довољну количину масти. Белгија ће у току 7 до 8 месеци примати овакву помоћ, да би се избегла опасност од глади. Енглеска влвда дала је слоејодан пропуст овоц броду, а ц не? мачке су властц обеђале д$ те намирнице неђе узетц за своју употребу. Судски укоз Потписан је и публикован указ којил) се постлцљфу у кумановском окружном суду; за пцсара прае класе Драгутица М. Лаларевића; ПИсарз рсте мас§ тетовсиог дкружндр дуда — па молби ј у призренском окружном суду: за интабулационог протоколисту треће класе Владимира Дамњановића, архрвара треће ј<лас^ у (јстађци, у прокупачком првостепеномсуду; за писара друге класе Љубомира Кандића, адвокатског приправника — дипломираног правника; У тетовском окружном суду. за писзра друге класе Живка Карз ЛазиНа, зп^олвираног правника; У тиквешком окружном суду: за писара дру е класе Радована Атанасијевића, студента права; и У ужичком првосгепеном с>. .• за секретара "'.руге клаге г Бубо^ира Ђурића, секрегара друге класе шабачког првостепеног суда — по потреби службе.

Г. Пашић у Крагујевцу

Јављају нам из Крагујевца да је тамо из Ниша допутовао Председник Министарства Г. Пашић. Просветни указ

Управа Фонда за потпомагање ^ближњих, који је установио чуј вени амерички милијардер Рокфелер, изјавила је, да ће Фонд,

Потписан је указ којим се постављају: у Министарству Просвете за писара прве кла-

ћи само његовој великој снази, он се још мучи. Дз/нас ће ипак умрети — ће 1 « 1о бје. Доктор је хтео, после ових речи, да пође даље, али ја, ризикујући да будем досадан, зауставкм га још мало, молећи га, да ли је могућна ма каква операција, која 6и спасла живот несрећноме мле 1 дићу. — 1тро$зЉ1е, 81г, — беше одговор лекзров. И онда на мах лекар се претвори у обичнога човека и пусти осећајимаЈ да за тренутак говоре о своме људском болу. И мене је, настзаи добри човек, потресла судба овога младића. И јз сам желео да учиним чудо да бих га спасао- Позивао сам све знање своје у помоћ, сзветовао се с друговима, али иисам могао ипгк ништа помоћи. Овде је помоћ немогућна, никаква операција не може смрт отклонити, и ја се чУдим од чуда, реиох вам, да јздник није већ давно издануо... Није било, даклв, никакве на-

де више; Радомир ће умрети, и с тим се ваља помирити. Па ипак бипо ми је тешко да се одмакнем од умирућега Радомира. Близу мене стојала су три млада друга Радомирова, који су за тренутак остаеили своју опаону обитељ, своје ровове, и дошли да походе свога Радомира. Они су стојали гологлави, иемо посматрајући друга иоји умире полано, а пица су им била тужна, невесела, каква су ретко лица у четника. Људи, који сванога часа мирно гледају смрти у очи, овога пута

му очи мало отворене, али мутне и капци стоје косо у вис. Десном ногом и десном руком још увек ради — грчевито :их савија и испружа. Свак се живи чуди његовој борби. Пред његовом постељом данас стоје четири четника. Један је мало стириј и, може имати Д° 30 годима, и говори несрпским нагласком; остали су све младчћи. Чудно је одело оаих јунака. Сваки је готово друкче одевен, « ни један није топло и добро одевен. Једам, понајмлгђи, носи лаке летње панталоне и лак летши

изгледали су скрушени и као убивени. Болничарна, која је ту била, рече ми, да непрестано долазе ови четници да виде умирућега, и да сви изгледају потресени и ожалошћени. „Кад их овако гледам, диаим се, додаде Американка, како могу тако осетљиви људи да воде овако крвав рат!...” ♦ 25. октобра. Радомир је још жив. Данас су!

капутић — обоје испрљаио м дерг!но. Преко лакога калута оласао је реденик. Обућа му је исцвпана. И у таквом оделу и обући овај млади човек проводи јесење хладне дане и ноћи у рововима и брани Беогргд /рж ми, у постељи и сити, спавзмо у топлим постељзма, заклоњени од најмање промаје, и сити и спокојии за свеј живот. Сви су они дошли на мгло времвна да виде Радомира, па Д*