Пијемонт

Број 23 0.

%

,П И Ј Е М ОНТ*

се г. Јован Стојковић, писар треће класе истог Министарства, у гимназији у Битољу за суплента г. Радисав Митић, свршени ученик филозофског факултета; у богословији призренској, за супленте: г. г. Бранко Ђорђевић и Никола Поповић, супленти гимназија. Дуван за Београд Данас стиже у Београд в^ћа количина криженог дувана у сандуцима и две врсте цигарета. Нови подинжињери Потписан јр указ крјим ре цостацљдју зц прдинжиц>ера црвр у Минцстарстру ! рађрвицд г- Сава Ј. Беличковић, динлрмирани инжињер, а за прдархитекту истог Министарства г. Милан С. Минић, дипломирани архитекта нашег Универзитета. Уважене нм оставке АДинистар Просвете рсЦЈир је да ре §лартимиру Стајићу, Супденту БаЈцевсне Гимназијеј Тодору С- Бидојевићу, супленту Нишке Гимназије; Миодрагу Лазаревићу, супленту Пожаревачке Г имназије; Илији Павловиђу, рурленту Друге ј<рагујецачке Гимназијеј Приоиедацу Бдрићу, еуцленту Куманоаске Гимназије; Драгиши Лапчевмћу, суиленту Смедеревске Гимназије, и тилану Ванлићу, супленту Гмедерев.рке Римназије, ува:же оставке, које су поднели на државну службу, Аероплан над Београдом Јуче око 5 часова после полне, појавио се над Беоррадом један аустриски аероплан. Са великом брзином иероплан је прошао изнад Београда и упутио се за Смедерево ради извиђања положаја око Смедерева, на којима су Аустријанци претрпели пре четири дана страховит пораз. Из окружне благајне. Доставља се свима лицима која долазе на касу окружне благајне ради исплата, да благајна неће никоме исплаћивати плате, пензије и у опште никакав издатак, док јој се прво не поднесе пореска књижица, из које ће се благајна уверити да је дотичном лицу разрезан порез за текућу годину.

Србн«оустријској војеци — Неколико светлих примера љубави и оданости прекосавских Срба према Србији (Писмо „Пијемонту")

Са положаја, октобар, 1914.

Знатан део оних аустријских трупа, које су надирале августа месеца у правцу од Зворника и Љубовије према Јгдру, чинили су Срби. Поред њих било је и других Словена: Хрвата, Чеха, Словенаца, Словака, а било је и туђих народнооти: Мађира, Немаца, Талијана и Румуна. Ту скоро смо приметили, да сада на једноме месту према нашем фронту има ц нецЈТР Арнаута, <Зр§И еа реталим Словенима, изузеа Муслгнмане и само јед>ан део Хрвата, свакако неки крајње затуцан и католички фанатизов1ан слој хрватски, издвајали су од осталих својим дртањем и понашањем према нашем народу у овим областима. Има појава, цз којих с§ види, да еу у свакој прилици и у свима својим поступ цима гледалц, да наш народ, као евој, заштите, што у рату много значи. Али, (налазећи се у неЛрИЈаТеЉСКОЈ ВОЈСЦИ, НИСУ Н) могли отворено чннити, већ махом на само и, кад су (јигти днГУРН* *. да туђннцн неће приметити. У томе еу се неци наречито довијади, да најпре одбиЈу сумњу од туђи 1 наца,, па су се по том на све нзчине трудили, да пока-^у, како су Сран, да изразе своје српско расположење и да ломогну народу. До душе од њих се могло очекивагги и више нешто, али за сада нека не остане запажено и ово, што ћемо наговестити; извињава их у многоме, што су помешани са туђим народностима (сва-к(а је регимента комбинована из батаљона различитих регимента) и што им1с|ју махом туђе старешине или 01 дрођене Србе, те им је прелазак к нама био могућ само за време патролирања и то појединачно и у омањим групицам!з. Да поменемо, дакле, ове светле примере српскога нзрода у аустријској војсци. У селу Церови (Ј-дар) за време преласка Аустријанаца преко Дри не почетком августа нису могли избећи испред „Шваба” сви становници овога села. У једној кући била су два брата (Пајићи, Пантелија и Јован). Били су се задржали у истој куГи и затворили се, па нису отворили, када су Аустријамци почели лупати. Ови разбију вр1аггз, уђу и обојицу убију, па их избаце ван авлије.

Тако су лежали неколико дана. Међу онима, који су заостали у селу, био је и Оша Благојевић, имућан и чеотит човек, чија је старина из Бооне. ЊемУ је од 30 брава свиња остало само трн и то оне, које су одбегле у шуму. Све су му остало поклали Аустријанци. Приликом њихова доласка задржали су се сви у кући, а склоиио само једно мушко дете у забран, јар Је чуо, да Швабе мушку децу одводе или убијају; покрио га папр1атом и остзвио га д?, ћути. Када су сутра да« ЦЈвабе одмакле нзцред, еде у завран и цдђе деге, где је ћут&ло у папрату и ниј-е смело јадно ни мрднути, Прошло је иеиолико дана. Ауетријанци су били одмаили према И. ЛецЈеаи оне убијене браће већ су почел заударати. Савв Благојевић био изашао еа сиајамв да з 2 |КОпају га два убијена браза. Тек што су почели копати, наиђе неколико аустр.ијских војиика са једним официром; имао два коња, те изглед.а, да је био официр, јер га Саво није индче могао разликовати. Оеај ослови Саву српсни и лозва га к себи. 0=&а лође и кад је био на 10 кораш, он га заустави. Прво му је питање бидо 1 , ..Имаш бомбу?" Над је одговорио да неш, питао га је даље: „Имаш нож?” Кад је рекао да и то нема, питао га је: „Имнш ли сириеених војника?" Кад је и на то добио негативан одговор и уверио се, да од свега тога нема ништа, ои, вели, сјаха и нареди, да му донесе парче сланине. Заиска, вели Сзва, најпре „шпек”, али кад му је кззао, да не зна шта је то, он му рекао, да жели сланине. Кад му је донео парче сланине, нудио му за то форинту, Сава одбијао да лрими, али му он, вели, силом утурио. Потом га почео кушати, говређи му, како при себи има на 10.000 дин„ које му је цар дао да ратује са нама, али, вели, за то, што се надао, да ђе погинути, нудио му да !их прим-и. Разуме се, Сава је и то одбио. За све то време његови су пратиоци ћутали. После овега тога они сјашу, неки уђу у куђу и посед1з|ју, а овај се издвоји са Савом и почео с њим као у поверењу разговарати. Казао му је, да је и он Србнн, родом из Брчке, па ђе му онда рећ-и, показујући на своју пратњу: „На се Срба не

се опет одмах врате У своје ровове... Каква лн судбина њих чека! Међутим, они и не мисле на себе; жао им је доброга и непрежаљенога друга Радомира... ♦ 26. октобра — ире иодне. Данас већ и ја увиђам, да ђе Радомир ускоро издзнути. Дисање му је сасвим тешко и споро, срце све слзбије удара, живот се гаои уакЈлиио. Два четника дошли су да виде свога друга. И ово су друга лица, која до сада нисам виђао. Они се ређају, долазе једнм за другима, јер сви не могу на$еданпут напустити своја места. Ова двојица сасвп*. су бедно одевена, а штади као роса. Хтело их је доћи више, апи није се могло; данас се надају некој акцији... • 26. октобра — по иодне. Радомир је умро У 2 часа и 15 минута. Умро је тихо и мирно, угасио се као свеђа када догори. Код њега су била два бопничара, старуа из последње одбране, и

њс-гова нудиља,-млада Американ№3» која га је, место мајке и сестре, топло ожалила. 27. октобра — по нодне. Даиас је у три часа по подне свештеник болничии, искрено продан својој служби г. Гавра Милошевић, опојао мртво тело Ргдомирово у капели болничкој. Уважени слуга Божји опојавао је као да је пред њим лежао мртав какав чувеии гвнерал а не један прост четни«. По овоме, погреб Радомиров био је величанствен, као највеличанствеиији под небом, ииаче по свемУ Другоме погреб је био убог, »ао што је убог био и млади јукак, кога смо тако рано изгубили. Кад је ваљало прелити покојника, свештеник је подигао заклопац престога дрвенога саидука и прелио. Тада сам последњи пут видео Радомира. За да« и ноћ он се грдно променио. Уместо мушкога крупнога лица, преда мном је лежзло исуше-но бледо лице.

Нос је постао шиљатији и сувљи. Снлнв јуначке груд, и сплаоле иЈ рекао бих, иолразниле се. А врат се изгубио и готово ишчезао у подигнута гола рамвна. На челу се јасно видела смртна рана, ма да ју је понривао танак бео вео. То је био последњи опроштај с јунаком и бранитељом Београда. Одмах затим момци су узели Радомирз, метнули га на мртвачка кола и свештенмк болнички отпратио га до вечне куђе. Радомир је сахрањен у новој 43-ђој војничкој парцели; на крстачи му јв нсписано име и презиме, а изнад тога стоји редни број гроба — 76. Слава ти, верни и јуначни Радомире! Ти си био у гргђанству мали и оиромзх, али си постао велики и превелики у реду оних, који проширишв и проширују Србију! С тога си ми У топико више мио. Слава ти, и хвала мајци, која те таквога родила! М.

бојте, чувајте се ових, што ћуте, све им чините, све их слушајте и куђу нек ти запале, не говорите, јер хоће да убију". Даље му је казао, 1 к 1 а-ко Швабе у Босн-и „хиљаде наших људи повешаше и силна зла починише". Коли-ко је пак ценио Аустрију, види се из овог његовог предвиђања; „Ви сте Србијанци баш опасни; 20 година како ровите против Аустрије и доскочиђете јој". — Даље је научио Саву, како да спасе оно крупне етоке, што му је .остало (гове-да) Н1аредио му, да из двора уклон-и У забран, тамо веже и задржи, па гко ту случајно наиђу Аустријз-нци, да им каже, како су ту стоку њихови људи везз-ли, да би је кроз који дан кренул«. Такоје учини-о и спзсао говеда. Све што су му из кућв узели ради јестива и пића, платили су му и понашали се у свему добро, Пр« поласку казао је Са*и, да и од других Србз иаплађује све, што им буде дао. (Наставзгће се) Р. Т. НиколнЈ)

Лек за ране — Употреба 1 једн-ог раствора Многе гране науке и технике обогаћене су у току овог рата новим проналасцкма. Па и медицина има да забележи неколико нових и корисних начина лечења рана. • Као једна од важних новина јесте употреба раствора јода као антисептичног средства код рана од пушчаних зрна, које је нарочито нспитсо и истакао познати француски хирург професор Пјер Делбе. П-рема његовом упуству, израдио је један париски алотекар нарочите растворе јода у флашицама са четк-ицом за премазивање рана. Суп-руга Анриа барона Рочилда кУпила је 200.000 таквих флашица и поклонила француским војницима; и француска влада предузела је мере да се сваки војни-к снзбде таквим раствором. На тај ђе се начин број загађивања рана овести на минимум.

Поспедње вестн

У ГАЛИЦИЈИ И ИСТОЧНОЈ ПРУСКОЈ Ниш, 30. октобра. Према телеграмима који су данас стигли из Петрограда руска офакзива у Галицији продужује се форсираним маршом. У Истонној Пруској према Немцима Руси продужују још успешније своју офанзиву и на целом фронту потискују Немце, који се нагло повлане. Нов турски пораз Тифлис, 28. октобра Комтпне главног шшаба Кавкаске армије: У суботу 25. акшобра две турске дивизије са 43 пољска и неколико шешких шоаова, са многоброЈном курдском артиљеријом пошле су од Хасемкале против наших аозиција на Киарикеју, које су заузеле аред вече. Турци су неколико ауша одбијенч са висова, ареко којих су хшели да обиђу наше десно крило. Козачка аршиљерија која се изненада аојавила у неаријатељској аозадини отворила је смртоносни огањ. Турци се аоколебају, те арво аоаусти њихово лево крило, аа затим цео фронт аоче у нереду да одстуаа. - Француски успеси Париз, 28. октобра На северу од Лиса било је одбијено неколико непријатељских напада. У околини Араса, пошто смо сузбили немачку офанзиву,напредовалисмоу правцу североистока. У Аргони и на Ену сачували смо позиције и поред огорчених немачких напада.

Концшрицнја у гад — Како се ст-ручно објашњавају порази. Надвојвода Фридрих, врховни команда-нт зустријске војске, да би' подигао пали дух војске, у једној својој дневној наредби изјавио је у име царево захвалност офи-цирима и војницима због храброг држања у борбама против Руса. Затим надвојвода у својој наредби указује на т-о, да нова концентрација аустријске војсне, коуа/ оперише са немачком војском не може никако да се смагрз као одступање. То је решење донето из стратегиских разлога, јер би било непромишљено тући одлучну битку са већим непријатељским снзгама на обалама Висле.

«Н*М« 1 М»МвММвМвв 1 АМЕРИКАНСКИ

извештава пош. публику | да продаје сву робу по чудновато спуштеним ценама. Неколико стотина хиљада комада разних ствари за успомену к: о: електричне лампе, упаљачб, ташне, новчанике и т. д. од 50 п. д. па на више. Железнички сатови од 4 дин. па на више. 7-8

Ш вММИШ1Ш=ШЈ1 1Ш11а1(и1

Капци оо артнјо Већа количина капака одј! [Н|артије продаје се. Упитатиј! ^уредништво „Пијемонта" — (ј Коаљ Александрова бр. 12.ЈЈ 7- У

0 [ШСИОЧШИе] (ШЈ Ш1 о □ (ГЈ