Пијемонт

Стр. 2.

,'П И Ј Е М 0 Н Т*

Врој 275.

П

Трагичан свршетак „Емдена" и „Кенигсберга« —

Енергичка акција савезничке флоте почиње донооити добре плодове. Једна по једна немачка крстарица мора да прими оор6у са противничним нвдмолнијим бродовима и да се тако изложи сигурној пропасти. Највећи део нем 1 ачких нрстарица налази се у југо-источном делу 1 ихог Океша, где су чак И13Држале борбе са Једном енглеском ескадром. Њима Је тиме ухваћвн траг и оне неће моћи изоећи да се извуку из тог краја, у који су упућене јаке савезничке вокадре. међутим, те ла(ђе су УЧИ 1 ЦИЛ 0 релапгивно веома мало штете. Највећа штеточина био је ,,Емден”, мала крсгарица, која је у Индиоком Окегну потопнла 1Ј енглеских трговачких бродова. Што досад није ухваћен „Емден”, нма да се 4лагодари лабавом држању холандских власти, које су изгледа толерирале његово снабдевање у Сундском Архипелагу. Али „Емден" ипак није могао до краја да се изалачи, јер га је енглеска кротарица „Диднеј" изнеџадила и потопила. је незнатнија стариј|а ј,а „КвНИГСберг", ноја је ■шој обзли Африке потопила расходовану енглеску топовњачу „Пегазуз". „Кенигсберг" је затворен у ушћу једне афричке реке и његова је пропаст питањв од дан-два. Тако је Индиски Океан ослобођен од овз два брода, који су слободну пловидбу по њему учинили у неколико несигурном. Нижв дајемо оба званична телеграма британског адмиралитета у којима се описују ови догађаји. Лонд-он, 30. октобра. Адмиралнтет јавља о комбннованој операцији 6рзи4< крстарица против „Емдена", која је предузетз у последње време. У трагању, које се вршило на великом простору, енглеске крстарице су биле потпомогнуте од француских, руских и јзпанских ратних лађа, које су оперисале споразумно. Аустрзлнски ратнн бродови „Мвлбури" и „Сиднеј" узели су такође учешћа у томе трагању. Јучв је стигла веот, да је „Емден” прнспео на Келинг Кокос н да је искрцао трупе да сруше станицу за безжичму телеграфију и да пресеку кабел. У томе га је изненадио „Сиднеј" и нагнао га на борбу. Тада је отпочепа жестока зиција, у току које је „Емден"

био насукан на обалу и потонуо. „Сиднеј" је имао три мртва и 15 рањених. Лондон, 30. октобра. (Званично) Адмиралитет извештава да је неколико брзих крстарица било концентирсано да пођу у истраживање немачке крстарице „Кенигсберг” и да ју је 17. ов. мес. „Шата;н" открио у реци Рифиџи, према острву Мафија, у немачкој нсточној Африци. Због свог дубоног гажења „Шатан" није могао сустићи „Кенигсберг" и један део посЕ 1 де са ове не-мачке крстарице иснрцао се и ушзнчио на обема обалама рене. „Шатан" је бомбардовао и шанчеве и „Кенигсберг", г'ли се не може знати тачно какву је штету причинио немачкој крстарици, јер једна густа шумица од палми заклања тај простор. У једном пловном простору потопили смо лађе да би затворили „Кенигсберг” у реци. Берлину 29. октобра. Према саопштењу енглеског адмира/литета немачка крстарица „Емден" нападнута је од аустралиоке кротарИце „Сиднеј" 28. ектобра код осгрва Кокос у Индиском Океану, за време док се једно оделење било иокрцало, да рззруши енглеску станицу безжичне телеграфије. После огорчене борбе, у којој су због надмоћности артилерије оз непријатељске лађе „ЕМдену” нанесени озбиљни губитци, послуга је сама насукала лзђу на обалу.

Драга браћо Срби и ‘Бугари, н»ђите у себи довољно мужанске снаге да узајамним уступцима правилно решите свој спор, који је тако опасан за општу словенску ствар. Уједините саоје војне снаге против Немаца и Турака, тих вековних непријатеља свста словенства. X. Сушичић, Српско Добротворно Друш гво; Иван Рашев, Бугарско Постојатељство: Асен Колев, Бугарско Друштво ; Георги и Хрисшов, Друштво Словенског Јединства; Иван Тијурин, Одеско Оделење Итпсраторског Друштва; Восшоко и Камилски, Варш; вско Счовеиско Друштво ; [Чеслав Хејчинсни, Пољско Друштво „Огњиско“; Агура, Члан Словенског Друштза Кирила и Методија; Пешар Казински, Галичко Руско Добротворно Друштво.

[ франрог фроша — Ситуација се није изменила —

Париз, 30. октобра. Званични комунике јазља: Непријатељ је продужио целог дана овоје јучерашње напоре, но без иканва резултата. Поново је

Зима се приближује, и битка ће се од сада морати водити под сасвим другим условима него досада. Немци су великим делом заиста спрем љени за зиму, — Французи то сами јављају, а то одговара и немачком организаци оном духу, који су, како се чини, све припремили, осим, наравно, онога, што треба да се догоди. Они нису мислили да ће провести зиму у Француској и Белгији; они су се на про тив с погледом на Русију спремали за зиму. Тако се догодило, да ће се они том спремом послужити сада, ако не на француском земљишту а оно у борби против Француза, Белгијанаца и Еиглеза Велика битка, која већ толико траје на фронту француско-енглеско - белгијско-немачком, није близу краја. Победилац ће бити, који у једном датом тренутку буде боље храњен, мање уморан, и који буде располагао извесном количином свежих тру-

извршио нападе против Ломбарцида и био је одбијен. Неприја-|па. Али Немци их више неће

тељ је Узплудно покушгаао да од Димида избије на леву обалу. На остапим делови та! фроитд, није било ничег новог.

0 англо-турском рату

Лепе иш

Порука Русије Србима и Бугарима

Ниш, 31 окт. Председник Министарског Савета добио је 29. ов. м. ову депешу из Одесе: Министру Председнику Пашићу, Ниш. Словгнским народима и њиховим савезницима отварају сесада најлеиши изгледи з< снажан национални полет слободног државног развијања ,и среће. Био би највећи преступ, ако се словенске владе не би умеле користити садашњим јединственим историским моментом, који се више иикада неће поновити. Словекски међу.обни рачуни и размирице морају бити уклоњени пред ве ликии материјалним и моралним тековинама, .до којих ће доћи у најближој будућности сваки члан словенске породице.

ЛОНДОН, 29. окт. Краљ Ђорђе је отворио парламенат беседом у којој је нарочито нагласио: Да рсш англо-шурски, који Велика Брсшанија н»је хтела, није никано уарављен иротив Ислама, нити аротив муслимачског света.

Кратак преглед ситуације на свима бојиштима (Из „Журнал де Балкан*)

Чини се да је извесно, да је немачка офанзива, на северу, у области Диксминда као и на фронту Непор-Диксминд коначно укочена. Напротив, француска се офанзива жестоко продужује у крајевима Ипра као и између Лабасе-а и Лана (Бепб). За мало, па ће савезници отпочети одбијати Немце, који ни на који начин неће моћи

обновити офанзиву, нарочито не у оној мери, у којој мисле.'чито приближавање зиме. То

имати, Јер они су их заиста све ангажовали у б и т к и Французима пак непрестано притиче помоћ, то су енгле ске и индијске трупе, и мо же бити да ће се за кратко време и 50.000 Португалаца спојити са савезницима. Што се тиче хране, то знамо го тово тачно како стоје с тим Французи и Немци. Немци су морали већ досада много патити због нестанка хране и више чињеница указују на то Што више времеиа пролази све више пресушују немачки извори На источној позорници ратној владз релативан мир;, то је знак, да се нешто припре ма или да је већ нешто у току, о чему ћемо добити података тек после неколико дана. У Пољској као и у Галицији и у Источној Пруској зима је суровија него ли у Француској. Може бити да се онде већ осећа оштрина зимска и да она задржава милитарну акцију. Вероватно је, да су с тога разлога ратне вести са источнога војишта данас тако ретке. Што је на источној позорници ратној, вероватно је и на јужној, аустро-српској. С једне стране замореност, с друге мере, које треба предузети због нових диспозиција, св обзиром на тактику, а наро-

је доста мотива, да се објасни затишје настало у редовима ратујућих страна.

У Источној Пруској — Руси су заузели Јоханвсбург -

Пвтроград г зо. окт. (Службено) Јуче се у Источној Пруској развила акција на фронту Шталупенен-Кронглијанкер у пределу Солдау. Наше С У| трупе заузеле Јоханесбург. С » оне стране Висле биле су| незнатније борбе у пределу! Калич—Њешава, где су не-1 пријатељске претходнице по-1 кушавале да учине ма какав 1 успех.

II

Она ме је веома заинтересовала. као човек, заинтересовао ме 'је њен унутарњи мир и ја сам се трудио, да наведем разговор тако, да о њој сазнам што више. А она и није крила. Ускоро сам оазнзо, откуда путује и ко је она. Изашло је да имамо заједничких познаника и чак далеких рођака! Ја сам добро познавао по имену њену породицу, веома цењенУ и уважену у родном месту. Њен отац, човек имућан, имао је видан положај и био је познат као гостољубнв домаћин и човек од провођења. Често сам о њему слушао у суседним местима. Знао сам да живе на ввликој нози, да код њих бивају такви пркјеми, да о њима говори цела губернија. Зацело приметивши у кзргзу мот лица неко неодређеио лнтање, моја салутница одједном заустави на мени свој поглед м запита ме са њој својственом искре, иошћу: — Чинм ми св, да св чудите,

што сам се решила да одем као мнлосрдна сестра? Зар не? — Не, ја се не чудим, — одговорим, — то је нелогодан израз. Ја сам сада помислио нешто друго: хтео сам да ближе, јасније разумем то јамо осећање, које наводи младу и веселу девојку да се решава на тако тешки посао, да сноси оскудицу и велкке дужности. Ја се, верујте, не чудим храбрости, ја је ценнм и поштујем, -21 ли ме просто интересује, како се улраво родмла потреба за то — у души полудетета? По погледу њених паметних очију видео сам, да ме је добро рззумела. И поред полутамг у вагону, могло сз приметити, да јој је крв појурила у лнце. — Добро... ја ћу бити искрена, ^ — речв она, — хоћу да и ви мене! разумете, потпуно разумете, до' краја. Зашто идем у рат? Кад би зглитали неког од мојих познаника, они бн вам вероватно одговорили овако: оиа има вереника, којм је официр; свадба им јетре-

бала да буде на јесен, али је он отишао у рат. То је занста тако, то је истина, да сам ја вереницз и да је он у рату. То није једини разлог, због кпга ја идем. Најзад, кад мој верени« не би био У рату, не би ми кзилазиле никакве мисли, живот би пролазио поред меме, као и поред стотине других девојака, које спокојно и мирно жизе код куће. Али кад сам »зишлз на такаа живот и размислила о свему, што се дешава, ја сам потпуно јгсно осетила, да не треба да седим скрштених руку. Кад сам већ једном почела о том да мислим, ја сам постајала све више уверена, да је моје место заиста тамо. Тамо ћу наћи снаге, тамо ћу наћи одушевљење за свој рад, док сам овде слаба, несрећна, нервозна... Чини ми се, дз се не варам, да тачно мислим, свог вереника можда нећу ни видети, него ћу гледати и неговати сасвим туђе... Значи, да то није само лично осећање, ноје у мени говорм? Зар нв?

Она се замисли за један часак, али очевидно није оченивала одговор: њене су очи гледале поред мене. — И сви, који су у мом положају, — рекла је полако и замишљено — треба, мислим, да отлутују. Наша јзка осећања наћи ће тамо своју примену, са много већом коришћу за општу ствар... Нас вуче сам жнвот... Наш разговор после тога није дуго трајао, јер је кроз двгестак минута наш воз са оштрим звнждањем и зајстајнивањем почео улазити у стзницу, где сам морао сићи с воза. Растао сам се са својом сапутницом као са старим познаником. чак смо једно преко другог слали неие поздраве. Она ми је рекла име свог вереника, кога сам, као што се видело, ја улознао још прошле године: то је био веома скромзн и стидљив, још сасвим млад официр. Свитало је. Иззђосмо на платформу: она је хтепз да се надише

је било веома рзно и станмца и платформа биле су прелуне света. Тамо су лежале нене ствари, овде су седеле или дремале неке жене, чекају возове за војнмне. Ових је било много — снажних, крупних, брадатих, у нвким још сасвмм чистим и незапрашеним шињелима. Пролазећи поред једне уплакане жене, моја сапутница рече: — Да, неиздржљиво је тешко остати овде, кад вас све мисли, све жеље, сви онови о будућно-

оти, — са њима, онима који су отишли...

Ми одосмо веома дзлеко напред, путем поред шина. Јумачког лина Козгк засунанмх рунава на црвеном џемадану умивао '»јв н>а неном бунару своје лрепл^нуло лице и русу главу. Видело Се да Ужива у том хлздном тушу и)кад нгс примети, он се весело и/ некамо брзо осмехну. ј У даљини, на хоризонту сУене, која је пукла пред нама, јављаЈла

— Лурска је заљуљала пвсмртнв звоно отоманском царству“ — Енглвскв финанснје —

ЛОНДОН, 27. окт. У току јучерашњег говора| у Гилтхалу г. Аскит је рекао: | У почетку рата по споразуму са нашим савезницима, ми смо ставили на знање турској вла- 1 ди, да ће, ако буде остала неутрална интегритет турски бити обезбеђен. Државници, ове земље, који су се поделили својим мишљењима и неод-* лучним својим одлукама, до- 1 пустили су да под притиском Немачке и њенога злата учине према нама највеће увреде, најпре бомбардовањем отво-1 реног пристаништа на руској I обали, а затим уласком у I Египат; тако дакле, да су нај-;] зад савезници били принуђени 1 сматрати Турску као отворе- ] ног непријатеља. Г. Аскит је ] рекао: Да треба разумети, 1 како Енглеска није желела ] овај садањи сукоб и да он ] није њено дело, но турски ] народ није извукао мач, већ ] отоманска влада и ја се не ] устежем рећи, да ће она ово ] испаштати. Није дакле Енглеска, већ е Порга заљуљала посмртно звоно отоманског господар- Ј ства. Енглеска није била никако у сукобу са Муслиманима, поданицима Султановим нити , е предузимала крсташки рат против Мухамеданаца. Отоманска је царевина извршила самоубиство и иско- ! пала себи гроб. Говорећи о 1 финансиској ситуацији Енгле-

Н Г 1 з;

свежег јутарњес взздуха. И ако { се румен нзлазећвг суица.

\

ш ш