Пијемонт

Број 276.

,П И Ј Е М О Н Т*

Стр. 3

војне лекаре греће класе др. Ела Ефремио и др. Абрам Берман, под обичним условима за странце. Пензионисан Г. Милан Костић, порезник друге класе кавардарског пореског оделења, пензионисан је. На место његово постављен је г. Милорад Живановић, порезник четврте класе пореског оделења среза дојранског. Нов официр Публикован је указ којим се у чин пешадијског потпоручника производи г. Михаило Раносовић, питомац Одеског Војног Училишта. Прилог Црвеном Крсту Госпођа Јованка Ј. Рајића, удова са децом, приложила је о својој слави св. Ђурђицу Српском Друштву Црвенога Крста за наше храбре рањенике стотину динара.

1 Ш(

— Рањеници. — Рад — Особље (Од нашег сарадника)

мовић и Ракић. Шеф бопничке апотеке је г. Јевремовић, а његов помоћник је г. Воја Зделар. У ових седам болница до сада је извршен читав низ операција, под руковођењем оператора вредног г. др. Пијаде и све операције, без разлике, извршене су врло успешно. Кроз ових седам оделења до сада је прошло укупно преко 3000 рањеника и интересантно је да је моралитет био свега 1 од 1000 т. ј. до сада је умрло укупно 3 рањеника. Број ампутзција сведен је такође на минимум и иајтежи рањеници у алексиначким болницама брижљивим сече-

Од В. Карпинског

Алексинац, 31. октобра. Као и свако друго иоле веће место, тако и Алексинац за време овог рата добио је своје болнице и своје рањенике. За време прошлих ратова на средокраћи путева Београд—Окопље и Београд—Пирот, уз то лрелечно удаљена од железничке пруге, ова варошицз по готову није ни имала рањеника. Онај мали број, који јебио, неговЕИ је и придигао се у тишини, без рекламе. Вредни др. Соваж, његови помоћници и добре Алексинчанке, које ево већ трећа година бдију над ранама наших јунака, знЕ'ју најбоље колико су и шта су учинили за општу ствар и још само Крот Милосрђа на грудима алексиначких милосрдних сестарш подсећа иа прошлост. Међутим у овом, данашњем рату, Алекоинац и његове болнице, наши рањеници и нежни видари њихових рана не треба да оста!НУ незапажени, незабележени. Алексинац сзда има 7 резервних болница, у којима! сада укупно лежи 950 већим делом лакших рањеника. Управник свију ових болница је г. др. Јован Данић, а лекари су симпатични г. др. Б. Пијаде, г-ђица др. Стојиљковић из Београда и два лекара Грка. Сем тога у овој болници раде и медецинари г. г. Станојевић, Нау-

Немачки покуша|ј да се пробију код Владиславова одбијен је и непр|ИЈатељ је био прннуђен да напусти Тауроген, Гаври и Швекшан. Непријатељ се јако утврдио у пределу Вержболово—Филипово. Тамо су Немци иградили необично јака утврђења. Заклоне у шанчевима саградили су од блона. Сем тога, они су у брежуљцима ископали много земуницз и лролаза, где су се скривали кад г.здне киша и зз 1 хладни. До 14. октобра непријатељ на своме фронту није показивао ни( какву активност. Наше извидни. це јављале су да Немци превлаче тешке топове из Кенигсберга и Торна. Пред зору, 14. октобра, појавила су ее двз непријатељска аеропланш и летела су над нашим позицијама. Сви смо знали да ће скоро почети борба. У еусрет немачким зеропланима полетео је наш аероплан. Немачки авијатичари подигоше се у вис. У ваздуху наота бој, уз пушчану паљбу с обе стране. Кроз 15 до 20 минут.а јодан непријатељски аероплан преврнуо се и пао недалеко од наших позиција. Погинули су и авијатичар и пилот. Апзрат јз сасвим уништен. Одмах затим и наш аероплан почео се накривљавати и спуштати. Међутим, благодарећи томе што се срећно спустио, авијатичар се лако повредио. Други немачки зероплан такође је претрпео штету, али се спустио на немачке позиције. Наши аероллани учинили су нгм извиђањем огромну услугу. Немци нису тачно знали где се

сина. Међутим, ма шта да је било, немз оправдања. Рушевине вичу лротив његаи. Кроз два сата ја ћу отпутовати у Холандију. Поред мене пролазило је врло много рањеника...

108 1

— „Морнар који у борби изгуби своју лађу, заслужио је дз добије другу" _

Енглези су људи, код којих су традиције веома поштовзне. То њихово поштовање традиција врло често је оправдано и доноси им користи. Славни адмирал Нелзон рекао је: „Добар морнар, који у борби изгуби своју лађу, заслужио је, да добије другу". Енглези су ову реченицу сматрали као аксиому. Крстарицом „Амфионом", која је потопила немачку лађу за разбацивање мина „Краљицу Лујзу" па је одмах затим сама наишла

на мину и потонула, командовао је капетан 2. ранга Сесил Фокс. Он је при пролзсти своје лзђе показао необичну хладнокрвност, те је спасао од смрти велики део својих људи. Одмах затим добије команду нзд тек саграђеном крстарицом „Ундзунтед". Као што је познато, тај је брод потопио четири немачка разорача.

Тако је Фокс осветно своју прву лађу и потврдио тачност Нелзонових речи.

— Како се белгиска децз потсме-

вају Немцима. Лондонски лист „Дејли Телеграф” објавио је, пре кратког времена, интересантан догађај, који се десио у Бриселу, и који показује да Белгијанци нису изгубили хумор и добро расположење. Када су Немци ушли у Брисел, реквирирали су све коње, који су се могли држати на ногзма. Мак

њем и негом, која иде до самопрегоревања, брзо здрављују. За све ово највећу за/слугу има, поред лекара, добровољно болничко особље. Нико од њега нијепоследњи, али је нарочито вредно истаћи г-ђицу Злату Михаиловићеву, којл| ради у операционој сали и превијалишту неуморно и са пуно кураж-и, а затим болни* чарне г-ђице Најдановиђ, Гикиђ, Миљковић и т. д. Најзад, пре него што завршим, нвка М 1 И је дозвољено да похвалим болничарче г-ђу Милку Којиђ, 1 из Алексинца, којз је својим старањем многу рану залечила, и г. В. Буцека. —др.—

налази наша војска и пУцали су насумце. Због тога нам њиховз гртилерија није причинила готово никакве штете. На једно место, како причају не»ши официри избацили су око 2.000 граната, а ранили су само 7 лица, Предузели смо опкољавање левог немачког крила више Вержболова. У исто време, наша је војска распоређена у реону Лик—Рачки, и почела је наступати ка југу. Немци су доцкан приметили наше кретање ка Владиславову. Осули су на том фронту страшну ватру, али без резултата. Две гранате пале су у одред „Црвенога Крста”. То је био једини немачки успех... Видећи свој неуспех, Немци су брзо изашли из својих утврђења и извршили јуриш на 1 наше опкопе, рачунајући да се пробију кроз центар и да затим опколе наше десно крило.„ Започео се жесток бој, који је трајао девет часова! без прекида. На отвореном пољу, наша артилерија и митраљези косили су по читаве непријатељске редове. Немци су се повукли, пошто су дали врло јак отпор. Поље је било препуно лешевима, а Немци су доводили све нове трупе. У исто време Немци су извели демонстрацију, наступзјући ка Владиславову. Али су овде напади Не 7 мацз! били брзо одбијени и наши су прешли у контра-напад, који се свршио тим, што су Немци отерани из својих шанчева, утврђених бетоном и треперимз, и отерани за десет врста уназзд. Непријатељска пешадија сакриласе у густој Роминтенској шуми, одакле је било тешко истерати. Али ми смо то ипак успели ноћним нападом. При гоњењУ непри-

су и старе сељачке мрцине узете у службу сјајне кајзерове кавалерије. Белгија 1 нци нису ништа могли радити против ове пљачке. Али су њихова осећања изразила деца. Скупило се њих око пет стотина и образовали су своју „кавалерију". Сваки је Узјахао батину и овај одред „кавалерије" прошао је кроз целу варош и дошао пред Министарство Правде, где је била смештена прускз гарда. Малишани су почели да се вежбзју, пред очима зачуђених Пруса. После учења, ком 21 Ндант малишана издао је наредбу дз се иде парадним маршем али „по пруском начину". Пет стотина деча«а газило је одмерено по калдрми, подржавајући немачком парадном маршу. — Шта ргдите овде? — обрати се малишанима пруски официр, који је мстрчао на улицу. — Идемо на Париз! — одговорили су они. Ражљућен овим одговором, офи

јатеља, наша војска заробила је две батерије и много кара. У немачким олкопима нађено је врло много пушчане муниције, али су врхови од нуршума били у метку, а онај шири део напоље, тако да се напраеи већа рана. Ови су куршуми бил,и спремљени, по причању заробљеника, нарочито за официре. Седамнзестога октобра у вече један наш јак одред коњице напао је Немце и натерао их у бегство. Сутра дан канонада! је готово престала. Ло причању учесвика у овоме боју, Немци су изгубили за пет дана око тридесет хиљада! људи. Заробљено је око 500 људи, међу којима 20 официра. Према приеатним вестима, пред ња руска оделења већ су код Ајдкунена.

— Патриотизам белгијских младића —

Краљ Алберт упутио је својој војспи дневну заповест, у којој, између осталог, вели, да ће бел-

гијска армија ускоро бити попуњена регрутима и добровољцима. — Војници, пчше даље краљ, наше су вароши изгореле, наше су вароши изгореле, наше су куће порушене. Наша драга отаџбина у црно је завијена. Али ће нашу браћу снаћи још веће зло, ако их ви не ослободите од проклетог непријатеља. То је ваша дужност. Ви треба, уз припомоћ наших храбрих савезника, да ослободите отаџбину. Када је војницима прочитана ова краљева наредба, они су узвикнули: — Памтићемо Лувен и Термонд! Турски торпиљери ПЕТРОГРАД, 31. окт. — У Црном Мору запажени су турски торпиљери. Заробљене једрилице АТИНА, 31. окт. — Један енглески контра-торпиљер ухватио је код Тенедоса две турске једрилице. ,

Послсдње вестн Повланење Немаца из Белгије Парив, Зо. октобра Јављају ив Ротердама, да се повлачење немачке војске у Белгији продужује. 35.000 људи и 100 топова напустили су Тилт, и иду ка Гану. 38 мунициопих кара налустили су Бриж и утекле у Ган. Према депешама ив Лијежа 5 немачких артиљериских пукова са топовима вратили су се на пређашњи фронт, прошавши кроз Лијеж на путу ва Бромберг и Торн. Руско-немачки Љронт Петроград, 31. октобра. Службено Борбе се настављају у пределу Шталупенена и Голдапа. Борба још траје у пределу Солдау. Јавља се за немачку офанзиву у правцу Торна на обема обалама Висле, на Рудену, на Вломавску и даље на западу. У осталом непријатељ је овамо повукао један део својих трупа са Лика. У пределу Ченстохова Немци се потпуно померају. Руски успеси у Галицији Пешроград, 31. октобра На граници Галиције наша офанзива није наишла ни на ка\ав отаор. Заузели смо Красно и нанели велике губитке аустријској аозадини. У пределу Санок — Турка, где смо на јуриш заузели једну добро ушврђену неаријашељску аозицију. 29. окшобра из јушра Аусшријанци су аочели да се аовлаче Пушем од Надворна ка Мармарош-Сигешу аоразили смо неаријашељске соколе.

цир извади револвер, али благодзрећи присуству две хиљаде грађана, који су се скупили да гледају парад, задржан је овзј дивљак да не пуца.

Г уркаси — Јуначко дело Индуса. Редаицијо! копенхашког „Политикена" добила је од свог ротердамског дописника опис једног јуначког дела једног одреда Гуркаса — индиског племена, које се бори У редовима енглеске војске. — На северном делу белгиске обале Немци су били наместили велики број тешких батерија. Савезнички взздухопловци пронађу положај артилериског париа и место где се напазила топовскз муниција. Једном одреду Гуркаса буде наређено, да уништи непријатељску артилерију. Дубоко, у ноћ Гуркгсе пренесу две енглеске толовњаче на ушће Изера, у чијој се

близини налажаху топо&и. Нечујно одред до на један километар од места оде, где су биле сложене немачне г{)анате. Комамдант заустари одред и нареди да сви полежу. Од чете се нечујно издвоје 6 Гуркаса с дугачким кинжалима у зубима и почну пузити према немачким стражарима. Није прошло ни пола часа, а немачки шиљбоци ишчезоше, као да су пропали у земљу. За један минут чета Гуркаса дотрчала је до парка, а затим у ентлесксм штабу видеше велики пламен, који букну на хоризонту. Мало затим разлеже се страшна експлозија. Плзмен је очевидно јдопро до непријатељских граната. Затим се јуначка чета нечујно врати на топовњаче. Немачки топови сутрадан а ни на даље нису избацили ни једин метак. И кад су савезници после неколико дана освојили те положаје заузе. и су и све немачке батеријел