Пијемонт

Стр. 2.

,П И Ј Е М 0 Н Т'

Број 291.

1. октобар. — Непријатељ је отпочео напад на Гучево. 25. окшобар. — После огорчене тродневне борбе наше трупе се повлаче са Гучева. 27. окшобар. — Непријатељ прешао у 3 изјутра код Смедерева, а у 4 по подне потучен до ноге; 2000 Аустријанаца заробљено. 29, 30. и 31. окшобар. — У току ова три дана повлачење наших трупа из стратегиских разлога. 1. новембар. — Изгубили смо Пецку, Завлаку и Коцељево. Мепријатељ нагло продире у нашу земљу. 4. новембар. — Наше трупе напустиле Ваљево. 12 новембар. — На крајњем левом крилу, на линији КосјерићБајина Башта Мокра Гора, наше трупе напусгиле дотадашње положаје. 15. новембар. — Наша војска натустила Ужице и Косјерић. 17. новембар. — Ноћу између 16. и 17. новембра евакуисан Београд. 20. новембар — Наше трупе прешле су у офанзиву на целом фронту. У бојевима који су се водили тога дана, ииали смо успеха на свима фронтовима. 21. и 22. новембар. — Наша офанзива на целом фронту продужена је успешно. Нарочито су имале успеха наше трупе на левом крилу у правцу Горњи Милановац—Ваљево. На планинској греди Проструга—Сувобор, потпуно је разбијена непријатељева снага (XV корпус сем 11. и 12 бригаде и осам бригада XVI корпуса). У току ноћи између 22 и 23 новембра разбијено је крајње крило непрајатељево на десној обали Западне Мораве (три брига де XVI корпуса). 23. новембар. — Непријатељ је разбијен на фронту Липет—село Смрдљиковац и приморан на бегство у правцу Ваљева. 25. новембар. — Гонећи у стопу разбијеног непријатеља наше трупе овладале су линијом УжицеВаљево—Лаззревац и успеле су да XV, XVI и већи део XIII корпуса одвоје од осталих непријатељских снага које су се налазиле на правцу Београд - Младеновац. 26. новембар. — На западном и северо-заладном фронту, наше су трупе продужиле гоњење непријатеља у правцу Мокре Горе, Бајине Баште, Рогачице, Ка^енице, Коцељева и Уба. На северном фронту, на правцу Београд-Младеновац, непријатељ је нападао на наше положаје северно од Космаја и северно од Младеновца. 27. новембар. — Наше тру е сбиле на Дрину код Рогачице. правцу Београд—Младеновац _де се огорченз борбе. ј 9. новембар. — Овога дана натрупе избиле су на Дрину код п шеграда и на Саву код Обрег::сца. На линији Београд—Младеновац непријатељ је дао врло упорниотпор. Нарочито суупорни бојеви били код села Конатица, Степојевца, Бељине, Губеревца, Ковионе и Крајкове Баре. 30. новембар. — Ненријатељ разбијен и на линији БеоградМлвденовац и приморан на по-

IN 20. нввеибрз Слом друге аустријске офанзиве (Одломак) Те ноћи речено је: од сутра напред! НаредбађенералаМишића завршавала се: „с вером у Бога, напред јунаци!.“ Под чаробним дејством тих речи згревао се дух војника. То је било обавештавање војника пред Аустерлиц. Разговор крај ватри гасио се с ватрама. Официри су обишли предстраже; ордонанси разнели заповести. Раздати су муниција и резервна храна. Топови привучени на ивице, резерве прикупљене. „...Дошао је крај повлачењу..“ Цела I армија наднела се над тамне и тајанствене увале. Небо је било па проплашсе, ведро и туробно. По негде би пала звезда. На предстра-

влачење, остављајући врл т јаке заштитнице да би могао организовати отпор непосредно код Београца. 1. децембар. — Наше трупе после огорчених бојева на Екмеклику—Торлаку-Дедчњу и Бановом Брпу заузеле су ове положаје. Истога дана, код Вишеграда, водила се сам ) артиљеријска борба. 2. децсмбар. — Око 9 часова пре подне наше су трупе ушле под борбом у Београд. Његово Величанство Краљ и Њ?гово Височансгво Престолонаследник ушли су у Београд са трупама још док је борба трајала. Од почетка рата заробљено је: 566 оЈицира, 55.906 војника; заплењено је: 4 заставе, 192 топа разног кзлибра, 31 лафет, 491 кара; 86 митраљеза и 70.000 пушака. Према овоме, број заробљених сфицира и војника, и број заплењеног ратног материјзла, износи за четири комплетне дивизије. Еим цш - Јачина ће достиЋи до два шлиона Када је лорд Киченер говорио о енглеској помоћној војсци, која ће до краја ове године достићи цифру од два милиона, многи су сумњајући климнули главом. Али је лорд Киченер имао право. Сада се нова енглеска војска, спремна за борбу, састоји од 800.000 људи. Сваке недеље просечно се регрутују 30.000 људи. После Нове Године енглеска армија биће овако састављена: Нова армија 920.000 људи Територијална 600.000 „ Регуларна војска нароч. резерва 300.000 ,, Свега 1,800.000 људи. Са матрозима и поморском бригадом, енглеска војска ће износити 2,025.000 људи. Веома је вероватно, да су савезници, добивши у помоћ један део ове војске, већ прешли у офанзиву.

— Зборник званичних аустријских лажи. —

Бечки листови доносе, да ће аустро - угарска Црвена Књига изаћи ових дана. Ова је књига спремана дуго времена и садржаће документа, која се односе на време које је претходило европском рату. | Црвена Књига биће одговор 'на француску Жуту Књигу и

на енглеску Плаву Књигу, а допуњаваће немачку Белу Књигу. Аусгри[анци мисле да ће ова књига оправдати Германе пред културним светом и показати да они нису припремали европски рат. Међутим, ова ће књига несумњиво изазвати и савезничке одговоре, те ћемо имати прилике, да завиримо у дипломатске тајне од Берлинског Конгреса до данас.

— Нталија као сусетка Србије и Грнке?

Најпре румунски, а затим италијански листови, почели су цедити кроз зубе вест, да се Италија спрема да окупира Валону, и да се томе неће противити нл Србија ни Грчка! Да ли се званична Италија, која се обвезала на „строгу и лојалну неутралност", носи заиста мишљу да окупацијом Валоне погази своју неутралност, ми не знамо; али да би тиме били повређени интереси Србије и Грчке, нарочито ове последње, то је ван сваке сумње. Исто тако ван сваке је сумње, да би овај смели корак Италије наишао ма велико противљење код сила Тројног Споразума.

Р?(| 9 Иариј — Мађари се спремају да донекају Русе, Према једном телеграму из Венеције, мађарски службени лист објавио је један министарски раснис о држању месних власти у случају да Руси окупирају њихов реон. Полицији је наређено, да остане на свом месту, све док Руси не дођу у непосредну близину; судије, председници општине, нотари, морају непрестано остатн на својим местима, да би посредовали између руских трупа и становништва. Народу се пак препоручује да не бежи са својих огњишта, јер су се Руси досад показали веома пажљиви према мирном становништу. Овај распис најбоље показује, да се у Мађарској упад Руса сматра као неминован.

јд И1I« - Похвалиа иницијатива Кнева Алексија Брат Њ. В. Краља, Кнез Алексије Карађорђевић, организовао је од српских продуката базар, који је намештен у Лондону. Из тога базара, путем јавног надметања, продаваће се ствар по ствар у корист наших рањеника. Већину ствари за овај базар Кнез Алексије је набавио за свој новац, ма да ни обилни поклони нису изостали. Само

Београдска Издавачка Књижара Геце Кона, на пример, поклонила је седам стотина карата Србије и Црне Горе. Енглески листови, одушевљени нашим последњим победама, позивају енглеску аристокрацију да што више српских продуката, за што скупље новце, откупе и на тај начнн помогну херојском српском народу, који је врло много допринео општој савезничкој ствари. Судећи по овим топло написаним апелима, племенита иницијатива Кнеза Алексија утреће многу сузу и залечити многу рану.

Ситувцијо — Кратак преглед операција на свима бојиштима —

На нашем ратишту влада затишје. После сјајних победа наша војска заслужила је велики одмор, који Аустријанци као да немају воље да да нарушавају. И нашим противницима потребан је одмор; само наши храбри војници одмарају се за нове победе, док они преко Саве и Дрине покушавају, да уравнотеже своје духове, утучене поразима и срамотом. Па ипак у аустриским се листовима овда онда јављају гласови, да се против Срба спрема нова армија. Али то је зи умирење публике. Војнички аустриски кругови одају нашој војсци праведну пошту, додуше преко воље, што показује, да смо их овог пута тако тукли, да почињу правилно мислити. Немачки противнапад, којим су они зауставили Русе, био је најснажнији у пределу Лођа. После огорчене борбе од скоро два месеца, у којој се срећа веома колебала, Руси су ипак остали надмоћни. Они! су додуше испрва били потиснути, али сад су Немци на целој линији сузбијени. На садашњој борбеној линији Немци су се јако утврдили, те ће сада можда настати јаке борбе, сличне онима у Француској. Али се Руси надају, да ће вештим маневровањем и свежим трупама моћи да дефинитивно сврше са Немцима. Због тога што се под навалом Немаца руски центар повукао, Руси су напустили јецан део Галиције и Буко-

Београд , 24. децембра вине, који су Аустријанци затим „победнички“ заузели. Али чим су Немци заустављени, Аустријанцима је срећа окренула леђа. Руси су Аустријанце нретерали преко Карпата скоро на целој дужини и при том им нанели страховите губитке. У Буковини Аустријанци држе још само неколико тачака. У Белгији су савезници предузели јаку офанзиву, која се простире, само не са истом снагом, на целом фронту. Са нарочитом жестином они ударају на крајњем левом крилу, на морској обали. Ако ту успеју да потисну Немце, необично јаке немачке позиције око Меза биће компромитоване. Напуштање једног дела утврђене линије натерало би Немце да се повуку са великог дела фронта, који су силно утврдили, чисто бетонским утврђењима. У опште поколебала би се цела линијд. Читајући француеке изве| штаје често наилазимо на места, где се вели да су савезници напредовали неколико десетина метара, ућуткали једну батерију и др. То за наше уши звучи чудно, међутим то није тако неповољно, као што смо ми склони да оценимо. Треба имати на уму, да је француско-немачка бојна линија веома кратка с обзиром на велике снаге које се на њој боре. Стога је ту линију било могуће утврдити на целој дужини по свима правилима опсадног рата. На целој линији противници, ко-

жама по каткад пуцањ. Хоризонти мирни: мирно у бивацима, мирно иадуши предстража. Кроз теготни војнички сан лутају одломци издатих наређења. Судбоносна одлукаје пала. Чекали се први зорнни заранци... Дошло .је магловито јутро, али се кроз модрину наговештавало плавило. Мпне од истока по неки напоран сунчев зрак. Војници су стајали спремни за продирање. Освануо је двадесети новембар. Цела земља упрла је очи ка Руднику. Као Арарат дизала се сура и спасоносна планина. Владала је мртва тишина као пред излазак на сцену. У седам часова дигао се застор. Тачно у седам часова одјекнуо је први топ!.. Војници јурнуше као хртови низ мраморске падине. Десно противничко крило било је остављено само себи. Наше лево крило пошло му је у срета-

ње. Мачеви су тргнути из корица. Великом дуелу остављено је да реши и да пресуди. Збуњен и пометеи противник није могао да се освети. Његова команда није се чула. Његове брзе одлуке нису се схватале. Све се бпло прилагодило ш паду; сада се све ненадно преокренуло. Сваки нов мииут доиосио је нову забуну. Ншсо да упути и поведе! Људи се опредељивали сами. Улагане силе мимонлазиле се и укрштале. Извешћа о противнику запрепашћавала!.. Прва армија ниче из брегова, из шума и литица и пзгледа два пут већа. Проговара свкки џбуп! Тај силни и неиадни покрет делао је као откровење. Лажни победиоци осетише своје заблуде. Наш напад разумеше на мах као спреману клопку. Осетише га као казну, као освету за дотадање одступање. Од Овчара до Рудиика заурлале

су паглас кивне батерије! Све цеви као да су разјапиле своје ватрене чељусти. То је била паљба и да убије и да запрепасти... Противников немир претвори се у страх, страх у неред, неред у папику ! Једни се држаху, други попуштаху, трећи покугааваху противнапад. До подне потиснусмо противника неколико километра. У вече заноћисмо на његовим положајима. Сутра дан наше трупе иримакоше се Рајцу. Трећег дана сведоше на високи Сувобор. Првог дана наређивао се напад, другог продирање трећег гоњење, четвртог протеривање ка Ваљеву. Ворба и гоњење слили се уједно. По речима једног аустриског официра: „то није било гоњење, него трчање!..." Од Брежђа бежали су Мионици, од Мионице Брежђу. У тој котлини, на беспуту, тукла је наша артиљерија у

стопу њине изукрштане и престрављене колоне. Каљави и изнурени ордонанси пролетали су на кољима као курири смрти. Они који су бежали, преносили су страх на оне који би им пошли у помоћ. Они који су залетали, заражавали су бегством они напред. Страх је прогутао веру и дисциплину. Као потоци у реку, сливали су се разбијени редови у бежећу бујицу. Ту безимену, безобличну, избезумљену руљу помамно је узјахала подврискујућа паника. Убијајте, сеците, бодите — нико се не окреће. Издише, а не осврне се! Опчињена маса изгубила је осећање опирања. Чуо се претећи бахаг наших колона. Као да крилат пламен лиже за њима п прти што дочепа, несрећни људи телсили су, да се утисну у гомилу. Цео тај сломљени дух, цела та ороњена свест имала је једно помућено око,