Пијемонт

Врој 291.

,П И Ј Е М 0 Н Т*

Стр. 3

ји сад располажу веома јаком артиљеријом, монтирали су градске топове највећег калибра, те се свака тачка може тући најразноврснијом артиљеријом. Противници се могу кретати само ако копају дубоке ровове, и то не увек. Борбе имају карактер и тегобе опсадног рата; а у опсади модерног утврђења и најмање напредовање много значи. Сем тога, на тако малом фронту маневровање скоро је немогуће, а једино се на тај начин могу постићи стратегиски успеси, који натерују противника, да напушта велике комплексе територије. Сам факат, да на западу савезници стално држе иницијативу у својим рукама, довољно сведочи о њиховој надмоћности. У данашњој ситуацији најповољнији, а у исто време и најкарактеристичнији, моменат јесте тај, што армије Споразума и на источном и на западном фронту предузимају офанзиву. То спречава Немце да пребацују своје корпусе с једног фронта на други, чиме су се досад вешто користили и замењивали недостатак у свежим трупама. То и незгоде зимске климе, које ће Немцима теже пасти него њиховим противницима, силно ће утицати да се рат сврши у што краћем времену. Али то се време још не може ни приближно проценити.

— Турци превлаче војску из Тракије на Кавказ —

Неуспеси на Кавказу нагерали су Турке да знатно ослабе своје трупе у Тракији. Велика армија од 300.000 људи, која је најпре била концентрисана око Једрена, сад је сведена на 20 до 25 хиљада војника. Сем тога, Код Чорла, Чаталџе и Галипоља концентрисане су мање снаге, које треба да бране мореузе. Противници германофилске политике у Бугарској указују на тај факат и веле, да би сад Бугарска са минималним жртвама могла да поврати целу Тракију. Али, изгледа, да су Турци са бугарске стране добили извесне гаранције, да неће бити нападнути, и зато овако комотно повлаче своје трупе из Тракије.

Неститка војсци Његово Величанство Краљ и Његово Височанство Престолонаследник упутили су наредбе својој јуначкој војсци, којом јој честитају светли празник Христовог Рођења. После седам месеца Решењем бившег министра Унутрашњих Дела г. Стојана Протића, „Пијемонту" је био забрањен улазак у нове крајеве. Пуних седам месеца наши нови суграђани су били лишени могућности да читају „Пијемонт". Сада, после прокламације Њ. В. Престолонаследника, којом се нови крајеви погпуно изједначују са старим у погледу уставних права и слобода, нашем листу је дозвољена продаја и у новим крајевима. Повратак г. Бојовића Г. Милан Бојовић, један од уредника „Руског Слова“, који се од почетка рата бавио у Србији и слао своме листу исцрпне извештаје о ситуацији на нашем бојишту, отпутовао је у Москву, да присуствује прослави двадесетогодишњице „Руског Слова“, која пада на Нову Годину. Рањени студенти Приликом наше офанзиве рањени су ови ђаци наредници: Јован Р. Пегровић, апсолвирани техничар; Александар Симић, апсолвирани техничар; Никола Предраговић, апсолвирани техничар; Радован Поповић, дипломирани правник; Немања Јовановић, свршени правник; Стеван М Поповић, правник; Михаило Голубовпћ, техничар; Душан Ђорђевић, филозоф; Влада Седелиновић, филозоф; Маринко Бирчанин, техничар; Радмило Атанацковић, техничар; Бора Тодоровић, правник; Стеван Радовановић, правник; Радован Драговић, техничар; ПераЈовановић, техничар и Владимир Симић,правник — добровољац. Општина сиротињи Београдска Општина издала је београдској сиротињи

Заступник директора Директора елекгричне фабрике г. Е. Бисерса, који је одведен у ропство, заступаће у дужносги све до његовог повратка г. Д. Мирковић, управник београдског водовода. Цена намирницама Управа вароши Београда, прописала је цене животним намирницама у Београду. Према поменутом пропису, намирнице не смеју бити продаване по скупљнм ценама него у мирнодопским приликама. /■ Леон Лебл Једна честита и свегла жртва из редова паше браће Мојсијеве вере! Увек одушевљен за све што је српско, он је и у овај свети ослободилачки рат, као ђак наредник, кренуо с великим одушевљењем. Његови војници, са сузама у очима, причају о његовој великој храбрости и беспримерној љубави према војницима. Покојни Лебл студирао је с великом марљивошћу и успехом философију; последње две године бавио се новинарством; у нашој редакцији радио је пуну годину дана као савестан и интелигентан сарадник. Слава му! Процена штете Министар Грађевина гшслао је комисију од пет чланова, да прегледа сва надлештва Министарства Грађевина у Београду и процепи шгету коју су у њима починиле аусгријске трупе.

меран ред и чистота. Број лекара, у главном, дозољан је. Њихова вредноћа и савесност заслужују сваку похвалу. И ако је број рањеника, од почетка рата до данас, био врло велики, они стижу да сваког ран.еника прггледају и укажу м? нужну помоћ. Десна рука лекарима су милосрдне сестре, које су се у почстку рата постарале да, прикупља њем погребних ствари, омогуће оснивање свих пет болница. Имао сам прилике да свратим у болницу у учитељској школи (идчдији) и жалам што због кратког времена нисам могао да свр (тим и у остале четири болнице. Поред реда и чистоте који се виде на сваком кораку, посетиоцу нарочито њда у очи љубав милосрдних :естара преча рањеницима. Са с :сгрилском нежношћу, не знајући за смор, оне трче од постеље до постеље, да олакшају болове својој рањеној браћи. Посматрао сам госпођу Милеву, супругу уваженога и у ове дане изванредно заслужнога генерала г. Д змњана Поповића, како с пуно межносги негује рањенике.

дарност племенитоЈ и симпатичној нашој руској сестри, неуморној госпођи 'требуљајев, желећи јој, да благослов захвалних српских рањеника прати и њу и њен честити дом. — о.

Уред нтитво „ Пијемонша “ мојш све своје старе доаиснике из нових крајева, да му изволе слати доаисе као што су то чинили аре забране Мијсмонта и за нове крајеве. БЕЛЕШКЕ

Владимир Радовић, ресторатер код „Руског Цара“, честита својим пријатељима и гостима Божићње Празнике и Нову Годину,

ВЕРЕНИ. — Наш пријатељ г. Јован Паљић, винарски трговац, верио се са госпођицом Олгом, „ . . „ - - - кћерју г. Павла Крсмановића, трПриЈатн > т ]е било видети пле- говца из Вишеграда.

— Рад у бзлницама — Пожртвовање !У1Илосрдних сестара — Плегленитост једне Рускиње (Пзвештај „ГГијемоиту”) Скоаљс, 19. децембра Оно што лепи и горди Београд, који је с толико поноса и отпора бранио и одбранио себе, није могао да учини у овом рагу, то данас чине градози Нове Србије. Скопље, које ми називамо Београдом Нове Србић, постарало се благовремено да прими на негу и лечење велики бр ј наших рзњеника. Одмах после првих борби на Дрини, у Скопљу је основано пет болница за смештај рањеника. Болнице су смештене: у граду, у за божићње празнике око че- ! ^ ЧИГ ® ЉСК °Ј ШК0ЈШ (Идади.и), у 1 општинском шпигаљу (заразно отрдесет хиљада динара и ве- д елење ^ у аотиљеријској касарни. лику количину дрва. 1 У свима болницама влапа при-

менигу и нежну госпођу Милицу, удову славно палог витеза с Јежевог Поља Милана Влсића, пешадијског мајора и секр тара Народне Одбране, како неуморно лебди над рањ?ницима и ублажава им тешке болове. Од многих рањеника чуо с<м речи најдубље захвалности овим племенитим женама, као и госнођици Мидеви Тодоровићев ј, учитељици, ко)'а 1 П од\шче од постеље р њеника. Нарочите похвапе и признања заслужна је хумана и симпатична госпођа Стребул.ајев, супруга о миљенога Стребуљајевз, овдашњег руског консула и осведочзног прија^еља наше-народа. Поред сзога болећивог срца и ши роке и питоме руске душе, го спођа Стребуљајев је нарочито задужила наше рањемике тиме, шго је за болницу у учигељској школи он 1 ли-шо набавила скоро сав сапитетски материјал. Велики део овога материјала госпођа је цобила од своје сународнице и пријатељице госпође Хартеиг. У име свих рањеиика, ја овим путем изјављујем најтонлију' благо-

ПОДРУМ „КАСИНА* отворен је сваког дана од 8 пре до 5 по подне; снабдевен је свима врстама црног и белог природпог вина, које се продаје по врло умереисј цени.

„Пи/емонт и аочињеодданас редовно излазити. Сви ревизори из старих гранпца који нису аослали обвачуне за октобар и новембар, иозивају се да то одмах учнне. У аротивном, обуставићемг им шиљање лисша. Исто тако аозивају се и ревизори из нових крајева да аошаљу обрачун за месец мај најдаљг до 5 јануара. Ревизоре из нових крајева молимо да нам одмах јаве ао колико примерака дневно да им шаљемо.

вестн

које је очајно тражило мостове. Појединац се поверио гомили. Гомила инстинкту. Ускомешани од потреса, и запенугаали од умора тај живи талас ваљао се путем и крај путова обалама Саве. Све што је олакшавало бегству бачено је и збацивано. Курталисавали су се оружја, мунии^је, одеће; ослобађали се сваког надзора; бежали од познаника, од храбреће рећи и прија тељства... Шибана стока ска-

угашене одпсцраеностч. Глад и вапај за милосрђем загрлили се у очнма, које једва гињају. Па тој тачци сурови рат се крави у великодушност. Преко те међе пројурили су хуком и великодушно Анђелковићеви Дуиавци. Јурилп су дању и иоћу да стигну, пресеку, заобиђу; да прорију, продру до резора које још миче; да поробе и иотуку!... Великн олуј замахнуо је и винуо се својнм кондорским

„Ура!“, и последњи удар ножем, дали су славни Брегалничани. И двадесет петог у вече враћеио је Ваљево својој драгој Отацбини. Славној и разглашеној инвазији „у срце Србије“ очптали су наши топови с Пећине триумфалним басом надгробно слово. А трештећи одјек разлио се Мачвом и Лоцерином као небески суд, који прожима до сржи, дражећи на сузе и на молитву... Те

Зблики руски успеси Петроград, 22. децембра. У пределу Сарпкамиша продужују се огорчене борбе и нагло се окрећу у машу корист. Непријатељ се упорно држи. За време борбе заробили смо скоро цео 50 пук пешадије са његовим командантом и 15 официра и запленг ■ смо 6 брдских топова и 14 миграљеза. Укупно зароб! смо: 5600 војника и 40 официра. Борбе на планини Хереат продужују се. Наше су трупе заузеле неколико турских позиција. На једном од ових планинских висова узели смо три митраљеза и заробили више од 700 војника. Једна чета једног кавкаског пука потиснула је на бојпом пољу две турске чете и запленила 4 брдска топа. Око Висле Пстроград, 23. децембра. Не јављају ни за какве важније измене на фронту леве обале Висле. На више места дошло је до уобичајене артшвериске борбе и до делимичпе акције. Најогорченије борбе водмле су се између 20. и 21. децембра у пределу Болимоф где су Немци после једног огорченог напада продрлп у један од наших опкопа, али нашим противнападом одмах су били потиснути. Непријатељ нам је оставио иеколико топова, 6 митраљеза и многобројне заробљенике. павала Јв на пречац; штранге крилом. Предавали су се или вечери облетао је фатални

сечене, кола испрезана. Опи рало се умору и паду... О стајали су тешки топови, па лакши, па и лафети. Муниција је збацивана или хитно зачепркавана. Оно што су они прешли за двадесет дана, прејуршш су наши за пет. Напуштали су читаве низове коморе. По том су остајали рањеници без неге и завоја, потом сустали и преморени. Ноге отекле од презебности, језик задебљао од жеђи, очи

се склањали по Јаругама и шумама, док пе мине оркан и не укроти се жестина. Бежали су још једиио очерупани швабови праћенн покуњеаим шпалиром скрпљеним у бегству из десет поражених бригада... Покушавани отпор на Кличевцу, више Ваљева, био је просјачки истресак послелњих моћи. То је више била почасна паљба победиоцу, него ли отпор противнику. Последње завршно

црни орао око хабсбуршког двора. Кажу, да су га дворкиње виделе и покриле лица црним велом. Петнаести и шеснаести корпус нспили су до дна своју чемерњу судбппу. Опо бедиих остатака, пошто смо им ми пресудили, побе гли су, да им пресуди историја и цели обмањивани свет.

Ваљево, 27. нов. 1914. год.

нови аустријш порази

Пешроград , 23 децембра. У И.точној Г'алицији поково смо нааредовали, а заробчли смо више од 1000 аустри/ских војника и узели смо неколико шоаова и мишраљеза. У пределу Виса—Ужок такође смо заробили многобројне војнике и зааленили смо више шопов! и митраљеза У ово/ борбн цео један ау стриски башаљон са 11 официра предао се. У истом шом аределу пао је у наше руке штаб јецне неаријашељске колоне, чији јг шеф рањен. На нашем крајњем левом крилу наше труае аошшо су ирешле целу Буковину заузеле су ворош Су^аву на једну врсшу од аустро-румунске границе.