Плава госпођа

Е ПЛАВА ГОСПОЂА 1

творе се у угаљ, једрило пада и видим само црне силуете чамца и људи и једноставне, механичке, као безживотне покрете црних руку и црних весала п хвата те нека страшљива мисао да то нису живи људи, већ сенке, мрачна привиђења која су дошла са дна мора. Ах, не! Барка брзо пристаје, препланули рибари савијају платна, довикују се са својима на обали, долазе жене и односе на глави пуне корпе рибе у рибарницу.

А јутра су тако нежна као што би требало да буде моје дете кад бих га имала. И ја их, мислим, тако и волим. Мирна величина, блага топлота, немом срећом испуњена тишина, као да лебдиш над сном најмилијега бића. Бледо плаво небо, јасно плаво море и загасито плава брда далеких обала. Све је плаво и да ми очи нису плаве, чини ми се поплавиле би од оволикога гледања у плавило,

Тако сам срећна што сам овде и тако тужна што сам сама овде. Мој муж ме је, као што знате, довео, посаветовао ме да се лечим као какво добро дете, у чију послушност он не сумња, и после два. дана отпутовао на свој посао. Понекад се љутим на њега: он је увек тако ведар, тако много верује у мене и тако је задовољан својим радом. Дође ми понекад жеља да му помутим ту ведрину. Видите, драга моја, како сам, рђава. Томе су криви нерви. Јер ви врло добро знате да је мој муж најбољи човек кога познајем. Па шта онда хоћу7 Ах, мала моја, кад се будете удавали, удајте се само из љубави; од поштовања се не може живети.

Ви ми много недостајете! С вама бих била овде срећна. Биле би саме и опет имале би једна другу. Ми не би једна другој сметале, јер је наше пријатељство тако душевно, тако лепо, тако добро, да ништа не намеће и ништа не изискује, оно само даје, као сунце, као море, као маестрал. Мало пре сам хтела да плачем што немам да стегнем нечију руку кад ми се срце препуни узбуђења и да погледам у нечије дубоке црне очи, пошто сам се нагледала мора.