Плава госпођа

ПЛАВА ГОСПОЂА. - 107

— Врло добро. Знате она је устала. Има већ два дана како хоће и да ради по кући. Понекад ма сасвим личи на ону пређашњу, Само кад би могла да заборави. — Ја се надам у вашу помоћ,

__ Само ако што могу — уздахну Олга.

Најзад је дошао и тај дан. Био је леден јануарски дан кад Олга стиже пред врата своје пријатељице, на која је некад тако радосно улазила и са којих је последњи пут била готово отерана. Неки страх је обузе и она стаде за тренут да поврати дах каода се уморила, а кад закуца осети да јој и срце залупа. Господин изиђе и весело је уведе унутра.

Зора је стојала код пећи, некако смањена, згрчена, каода се нечега бојала и каода је била спремна да побегне. (Олга јој притрча и загрли је и пољуби са пуно осећања. (Она порумене каода се застидела и сузе јој грунуше. -

— Не, не — умеша се господин смешећи се __ казали смо да не сме бити плакања. Јер иначе доктор...

— Шта доктор2 Немој му казати — рече она мало уплашено, затим се осмехну на силу — Добро, нећемо плакати, је ли, Олга7 Како си лепа!

— А како је теби, јеси ли најзад оздравила 2

—_ Јесам, ја кажем да јесам, а Ђорђе све говори да још нисам. ;

—- Још само мало мало — рече њен муж. Доктор вели да је сасвим пошло на боље. Ето ти сад и Олге да нам помогне да те мало оснажимо.

Олга ју је гледала са пуно љубави. Изгледала јој је слабачка као дете и некако чудно плашљива. Олги се чинило да се она непрестано боји да не дође неко туђ н Олга је несвесно осећала да сен она боји од те плашљивости своје пријатељице. Она је мислила да ће је наћи гору, болеснију, али све је ово било некако друкчије, чудније него што се надала. Била је ослабила, али се врло мало променила. Детињска боја њенога лица непрестано се